nadjisve.png
nadjisve.png
nadjisve.png

Nadji Sve Forum
Dobrodošli , Gost

Molim odaberite opciju: Prijava - Registracija .    Zaboravili ste lozinku?
Zdrava ishrana 2 (1 pregleda) (1) Gost
Idi na dno Odgovor Omiljena tema: 0
TEMA: Zdrava ishrana 2
#23
Drago (Korisnik)
Expert Boarder
Nâpisa: 96
graph
Korisnik je sada Offline Profil ovog korisnika
Zdrava ishrana 2 pre 6 Godina, 11 Meseca Karma: 4  
VITAMINI KOJI SE NE SKLADIŠTE
Vitamin C se ne akumulira u organizmu. Zbog toga se mora svakodnevno unositi. Vitamini rastvorljivi u mastima, kao sto su vitamini A i D, skladiste se u jetri i ne moramo ih svakodnevno unositi (mogu proci sedmice, pa cak i meseci bez izlaganja suncu koje ih aktivira), sto nije slucaj sa vitaminom C i ostalim vitaminima rastvorljivim u vodi, koji se ne skladiste u organizmu. Zbog toga je vazno svakodnevno jesti sveze voce i povrce.
VITAMIN D
Vitamin D ili kalciferol je supstanca rastvorljiva u mastima. On se javlja u dva razlicita hemijska oblika:
Vitamin D3 koji se prirodno proizvodi u telu coveka i kod zivotinja, narocito riba. Nalazi se u jetri. Pod uticajem sunca, sintetizuje se ispod koze pomocu jednog derivata holesterola (7-dehidroholesterol).
Vitamin D2 koji se vestacki dobija u laboratoriji. On se koristi za obogacivanje namirnica vitaminom D i u farmaceutskim preparatima.
Veci deo vitamina D u nasem krvotoku sintetizovan je putem koze. Prema tome, ako smo bar malo izlozeni suncu, unosenje ovog vitamina hranom i nije neophodno.
Vitamin D olaksava apsorpciju kalcijuma u crevima i doprinosi okostavanju. Nedostatak vitamina D u organizmu dovodi do omeksavanja i deformacije kostiju, koje vise ne mogu da izdrze tezinu tela. Ta bolest se zove rahitis.
Najveci spoljni izvor vitamina D je jetra ribe. Meso ribe i drugih zivotinja, mleko, maslac i jaja takodje sadrze vitamin D, ali u malim kolicinama. U svakom slucaju, dodatno uzimanje vitamina D oralnim putem je neophodno samo kada je nemoguce izlagati se suncu.
Pedesetih i sezdesetih godina ovog veka u modi je bilo obogacivanje decje hrane vitaminom D. Takva praksa je izazvala preterano unosenje vitamina D, sto je dovodilo do kalcifikacije bubrega i srca, a bilo je i nekoliko smrtnih slucajeva.
Cetiri puta veca doza od normalne dnevne potrebe je otrovna. Ovaj vitamin je "opasan" i mozda ga zato malo ima u prirodi. Ako smo svakog dana bar malo izlozeni suncu, organizam proizvodi neophodnu kolicinu i tako nema opasnosti od predoziranja.
VITAMIN E
Vitamin E ili tokoferol je vitamin rastvorljiv u mastima, kao sto su i vitamini A, D i K. Za razliku od prva dva, cesce se moze naci u biljnim namirnicama nego u namirnicama zivotinjskog porekla i ne predstavlja opasnost ako se uzme u vecim kolicinama.
Vitamin E ima vaznu ulogu u metabolizmu:
- Stiti celije od starenja avojim antioksidantnim dejstvom.
- Stiti od raka. Laboratorijske zivotinje kojima se daju vece kolicine vitamina E otpornije su na kancerogene faktore od onih koje nisu dobijale vitamin E.
- Ucestvuje u stvaranju reproduktivnih celija (spermatozoidi i jajne celije).
- Poboljsava sposobnost spermatozoida da oplode jajnu celiju.
- Olaksava funkcionisanje nervnog sistema i hipofize, zlezde koja regulise stvaranje hormona u organizmu.
Vitamin je veoma rasprostranjen u prirodi, posebno u biljnom svetu. Klice zitarica su najbolji izvori vitamina E. Meso ga sadrzi samo u neznatnoj kolicini. Biljnin rezim ishrane, narocito ako obuhvata integralne zitarice (vitamin E se nalazi u klici), obezbedjuje velike kolicine vitamina E.
Neophodno je naglasiti da neke vrste brasna, nazvane integralnim jer su smedje, ne sadrze klicu psenice. Ponekad je to brasno samo mesavina belog brasna i mekinja. Brasna koja su zaista integralna sadrze klicu, kvare se brzo i moraju biti upotrebljena cim se samelju. Pahuljice od zitarica obicno sadrze klice. Dobro je obratiti paznju na ove detalje prilikom utvrdjivanja kvaliteta zitarica i brasna.
VITAMIN E
Namirnica Kolicina u mg na 100 g
Badem 25,2
Soja 13,3
Orasi 12,3
Suncokret 10
Psenicne klice 8
Masline 6
Maline 4,5
Paprike 3,1
Avokado 3
Spanac 1,7
Breskve 0,6
Kirnja (riba) 0,9
Maslac 2,2
Jaja 0,8
Govedja dzigerica 0,7
Ovciji but 0,5
Belo pilece meso 0,3
Kravlje mleko 0,1
Svinjsko meso 0,1
VITAMIN K
Vitamin K je rastvorljiv u mastima i deluje u jetri. Utice na sitezu proteina za koagulaciju krvi. To je vitamin koji sprecava krvarenje. Njegov nedostatak zapaza se samo u slucajevima nekih bolesti digestivnog trakta ili kod prerano rodjenih beba. Postoje dva izvora vitamina K:
- Crevne bakterije proizvode kolicinu dovoljnu za dnevne potrebe. Jake doze antibiotika ili drugog lecenja antibioticima mogu unistiti deo ovih "prijateljskih" bakterija koje nam se nalaze u crevima i dovesti do nedostatka tog vitamina.
- Namirnice, posebno povrce kao sto su repa i kupus.
VITAMIN K
Namirnica Kolicina u mikrogramima na 100 g
Listovi repe 470
Kelj 360
Kupus 90
Zelena salata 35
Spanac 25
Grasak 15
Teleca dzigerica 86
Sir 33
Mleko 3,5
DRUGI VITAMINI
Osim supstanci koje smo vec pomenuli, postoji jos 20 koje nas organizam ne moze sam da sintetizuje a neophodne su mu u malim dozama. Mozemo ih naci u biljnim namirnicama i u manjim kolicinama u mleku, jajima i mesu. Nijacin ili vitamin PP: on ima glavnu ulogu u hemijskim mehanizmima pomocu kojih celije koriste energiju iz ugljenih hidrata, masti i proteina. Nalazi se u integralnim zitaricama, vocu, zelenom povrcu, kikirikiju, mahunarkama, i posebno soji. Nedostatak ovog vitamina izaziva bolest pelagru, relativno cestu u zemljama gde je rezim ishrane siromasan i jednolican. Pelagija je bolest tri "d": dijareja, dermatoza (upala koze) i demencija (senilnost).
Folna kiselina i folijati: oni deluju zajedno sa vitaminom B12, i pospesuju stvaranje crvenih krvnih zrnaca u kostanoj srzi. Njihova vaznost u trudnoci je nedavno dokazana jer, ukoliko ih nema dovoljno, posebno u toku prvih meseci, dolazi do ostecenja fetusa.
Folna kiselina je siroko rasprostranjena u biljnom svetu (folijati poticu od latinske reci "folium" sto znaci "list&quot. Prema tome, biljni nacin ishrane obezbedjuje dovoljnu kolicinu ovih supstanci. Namirnice najbogatije folnom kiselinom i folijatima su: spanac, zelena salata, avokado, banane, narandze, orasi.
Postoje ipak tri situacije kada treba povecati unosenje folne kiseline i folijata (upotrebom sveze biljne hrane u dovoljnim kolicinama): za vreme trudnoce; u slucaju uzimanja alkoholnih pica (alkohol unistava delovanje folne kiseline); kada koristimo odredjene lekove (pre svega barbiturate protiv epilepsije), ili kada smo pod tretmanom antikancerogene hemioterapije.
MINERALI
Postoji dvadesetak razlicitih minerala koji ulaze u sastav naseg organizma. Oni predstavljaju 5% celokupne tezine naseg organizma, to jest 3,5 kg kod odrasle osobe do 70 kg. U nasem organizmu, minerali se neprekidno obnavljaju. Putem mokrace, stolice, znoja i ostalih izlucianja izbacuje se oko 30 grama minerala koje obavezno treba uneti hranom.
Najveci izvor minerala su biljke. Namirnice biljnog porekla, narocito ako su biloski ispravne, predstavljaju najvazniji izvor minerala. Mesni rezim ishrane i ostali koji obuhvataju rafinisane proizvode siromasni su mineralima, zbog upotrebe vestackog djubriva. Otuda proizvodi koje kupujemo na trzistu sadrze manje minerala nego sto je to predvidjeno pravilima o sastavu namirnica. Moramo, dakle obratiti vecu paznju na unosenje minerala u organizam, a posebno kalcijuma i gvozdja.
KALCIJUM
Kalcijum je najobilniji mineral u ljudskom organizmu, cije soli obrazuju supstancu koja utice na cvrstinu kostiju i zuba. Telo odraslog coveka sadrzi 1 kg do 1,5 kg kalcijuma ciji se najveci deo nalazi u kostima (99%) a samo mali deo (1%) u krvi i ostalim delovima organizma. Pored svog delovanja na skelet, kalcijum ima i druge vazne funkcije:
Ucestvuje u prenosenju nervnih impulsa, posebno iz srca, obezbedjujuci srcani ritam.
Neophodan je za normalnu koagulaciju krvi.
Regulise ravnotezu izmedju kiselina i baza u krvi, sprecavajuci preveliku kiselost krvi. Tako neutralise kiselinu u krvi koja je proizvod metabolizma proteina.
Kalcijumu je potreban vitamin D da bi bio apsorbovan i presao u krvotok.
Nedostatak vitamina D izaziva iste simptone kao i nedostatak kalcijuma.
Nedostatak kalcijuma se najpre ispoljava u vidu brojnih grcenja misica sto moze dovesti do spazma. Kada takvo stanje potraje, dolazi do poremecaja srcanog ritma (palpitacije), nervne razdrazljivosti, gubitka cvrstine kostiju (rahitis kod dece, osteoporoza i osteomalacija kod starijih), bolova u zglobovima, ispadanja zuba.
Kalcijum je mineral prisutan u biljnom svetu. Najvise ga ima u orasima, orasastim plodovima, zitaricama, mahunarkama. Ishrana na bazi voca, zitarica, zelenog i suvog povrca obezbedjuje neophodnu kolicinu kalcijuma nasem organizmu, sa velikom prednoscu u odnosu na mesnu ishranu. Medju namirnicama zivotinjskog porekla samo mleko i mlecni proizvodi sadrze vece kolicine kalcijuma, dok ga u mesu i ribi ima vrlo malo.
Valja znati da oksalna kiselina koja se nalazi u nekim namirnicama moze spreciti apsorpciju kalcijuma, obrazujuci sa njim nerastvorljive soli (kalcijum-oksalat). Iako namirnice bogate oksalnom kiselinom, kao sto su kakao, spanac, blitva sadrze mnogo kalcijuma, treba ih mudro koristiti, u manjim kolicinama, cak i kad je neophodan rezim bogat kalcijumom.
Treba istaci veoma vaznu cinjenicu u vezi sa kalcijumom: proteini su neophodni za vezivanje kalcijuma u kostima, ali je njihovo preveliko unosenje stetno. Ishrana bogata proteinima i solju povecava gubitak i osiromasuje organizam u tom smislu. Smanjenje kalcijuma je znacajan uzrok osteoporoze, bolesti koja pogadja milione zena u razvijenim zemljama. Ta cudna pojava se ovako objasnjava: sto vise trosimo proteina, narocito zivotinjskog porekla (meso, tvrdi sirevi), to je veca kiselost krvi pod uticajem mlecne i mokracne kiseline koje se stvaraju za vreme metabolizacije, to jest sagorevanja proteina. Tako je organizam primoran da koristi deo svoje rezerve u kalcijumu da bi umanjio kiselost jer, kao sto smo rekli, jedna od funkcija kalcijuma je da odrzava ravnotezu izmedju kiselih i alkalnih (baznih) supstanci u krvi.
Sem toga, kalcijum stvara etere, koje nas organizam ne moze da apsorbuje, kada se sjedini sa masnim kiselinama, koje su produkt varenja masti. Na taj nacin, ishrana bogata mastima sprecava apsorpciju kalcijuma.
Ocigledno je da osteoporoza ima i druge, hormonalne ili metabolicke uzroke. Medjutim, dokazano je da obilna upotreba mesa, kackavalja (bogati su proteinima i mastima) povecava gubitak kalcijuma i pogorsava bolest. Nasuprot tome, uravnotezena biljna ishrana koja sadrzi neophodne proteine ima alkalno dejstvo (za razliku od mesa). Biljni rezim smanjuje gubitak kalcijuma i deluje preventivno kada je rec o osteoporozi, posebno ako se osoba bavi sportom.
KALCIJUM
Namirnica Kolicina u mg na 100 g
Susam 783
Soja 260
Badem 252
Lesnik 225
Spanac 126
Orasi 87
Kikiriki 74
Ovas 70
Integralno brasno 40
Belo brasno 15
Pirinac 10
Kackavalj 810
Beli sir 300
Kravlje mleko 120
Jogurt 120
Svezi sir 95
Kajmak 80
Jaja 58
Majcino mleko 31
Bakalar 24
Losos 14
Piletina 12
Jagnjetina 12
Govedina 4
Svinjetina 3
FOSFOR
Skoro sav fosfor sadrzan u organizmu nalazi se u kostima i zubima, udruzen sa kalcijumom.
Kolicina apsorbovanog fosfora mora odgovarati kolicini kalcijuma. Fosfor se nalazi u dovoljnim kolicinama u svim namirnicama kako biljnog, tako i zivotinjskog porekla; njegovo unosenje, dakle, ne predstavlja problem.
Medjutim, problem je u prevelikom unosenju fosfora u odnosu na kalcijum. To se desava u slucaju rezima ishrane bogatim mesom, jer meso sadrzi mnogo fosfora, a malo kalcijuma (deset puta vise fosfora u svinjskom mesu). Ta preterana kolicina fosfora u mesnom rezimu ishrane sprecava iskoriscenje kalcijuma, cime se objasnjava veoma cesta pojava osteoporoze kod zena koje mnogo trose meso.
GVOŽĐE
Organizam odraslog coveka sadrzi 3-4 grama gvozdja. To je svakako mala kolicina, ali ona ispunjava znacajne funkcije. Veci deo gvozdja se nalazi u krvi i ulazi u sastav hemoglobina, dajuci mu boju i omogucavajuci prenos kiseonika iz pluca u sve celije.
U organizmu gvozdje nije izolovani hemijski element, jer bi u tom slucaju bio otrov, vec je udruzen sa proteinima, posebno sa feritinom.
Veci deo gvozdja koji se nalazi u organizmu se reciklira. Tako su, u normalnim uslovima, gubici tog minerala beznacajni. Gvozdje se gubi sa celijama koze koja se ljusti, sa celijama sluzokoze koja oblaze probavni kanal i mokracne puteve. U nekim slucajevima potreba za unosenjem gvozdja raste:
- Za vreme mesecnog ciklusa zena gubi tri puta gvozdja nego obicno.
- Za vreme trudnoce potrebe za gvozdjem rastu, ali se nadoknadjuje time sto nema menstruacije pa ni gubitka gvozdja. U toku trudnoce potreba za gvozdjem je jednaka potrebi zene za vreme mesecnog ciklusa.
- Za vreme adolescentnog doba kada razvoj i pojava mesecnog ciklusa kod devojcica uzrokuje povecani iznos gvozdja.
- Svako nenormalno krvarenje dovodi do znatnih gubitaka gvozdja, sto lako moze izazvati anemiju.
Gvozdje se u biljkama nalazi u vidu soli koje sadrze trovalentno gvozdje dok se u naminicama zivotinjskog porekla nalazi u vidu soli sa dvovalentnim gvozdjem.
Obe vrste gvozdja se u organizmu tesko apsorbuju: 10% do 20% gvozdja iz namirnica biljnog porekla i 30% gvozdja iz namirnica zivotinjskog porekla. Zbog toga je, iz predostroznosti, potrebno unositi 10 puta vecu kolicinu gvozdja od neophodne.
Gvozdje se podjednako nalazi kako u namirnicama biljnog, tako i zivotinjskog porekla tako da raznovrsni rezim ishrane zadovoljava dnevne potrebe, cak i kod zena.
Gvozdje iz biljnih namirnica se teze apsorbuje, ali se to nadoknadjuje na dva nacina:
- Biljne namirnice bogatije su gvozdjem od zivotinjskih namirnica. Mleko sadrzi veoma malo gvozdja.
- Dokazano je da vitamin C, mnogo obilniji u biljnoj ishrani, znatno povecava apsorpciju gvozdja (cak dvostruko). To je dobar razlog da u svakom obroku uzimamo sveze voce ili povrce bogato vitaminom C.
Biljni nacin ishrane nije siromasan gvozdjem, naprotiv. U stvari, anemija je cesta pojava kod osoba koje koje se hrane pretezno namirnicama zivotinjskog porekla. Nekada se mislilo da je neophodno upotrebljavati meso jer ono sadrzi gvozdje i da su oni koji jedu meso u opasnosti da dobiju anemiju. Medjutim, danas znamo da biljna ishrana sadrzi vise gvozdja i da ce se ono bez problema apsorbovati ako trosimo dovoljno svezih namirnica bogatih vitaminom C.
GVOŽĐE
Namirnica Kolicina u mg na 100 g
Soja 12
Susam 10
Pasulj 7,6
Pistaci 7,3
Socivo 7
Suncokret 7
Leblebije 4,8
Psenica 4,3
Badem 4,1
Spanac 3
Praziluk 2,8
Orasi 2,1
Grasak 1,88
Bob 1,3
Kupus 0,9
Sargarepa 0,8
Krompir 0,75
Smokve 0,7
Avokado 0,6
Kajsije 0,6
Breskve 0,6
Grozdje 0,5
Sljive 0,4
Jabuke 0,3
Govedja dzigerica 11
Govedina 3
Jagnjetina 2
Svinjetina 1,5
Jaja 1,33
Tunjevina 1,2
Piletina 1
Poluobrani sir 1
Kravlje mleko 0,2
Jogurt 0,1
JOD
Organizmu je potreban jod da bi sintetizovao hormone koje proizvodi tiroidna zlezda. Ovi hormoni obavljaju nekoliko vaznih metabolickih funkcija:
Ubrzavaju sagorevanje hranljivih sastojaka koji nam obezbedjuju energiju (ugljeni hidrati, masti i proteini).
Oni su neophodni za normalni razvoj nervnog sistema kod dece. Nedostatak tih hormona (zbog nedostatka joda), moze dovesti do mentalne retardiranosti.
Kada odrasloj osobi nedostaje jod, tiroidna zlezda se uvecava, pokusavajuci da nadoknadi taj nedostatak i proizvede dovoljno tiroidnog hormona. To uvecanje zove se obicna gusavost (postoje i drugi uzroci gusavosti).
Nasem organizmu potrebna je veoma mala kolicina joda. Voce i povrce normalno obezbedjuju dovoljnu kolicinu joda, ako je zemljiste na kome su gajeni bogato jodom. Medjutim, postoje zemljista siromasna jodom (uglavnom ona udaljena od morske obale) i druga osiromasena zbog intenzivne poljoprivrede koja smanjuje mineralne rezerve zemljista. Nedostaci nisu, dakle, retka pojava. Da bi se to sprecilo, dobro je koristiti morsku so, ili so obogacenu jodom.
Riba takodje sadrzi jod, ali njena upotreba nije neophodna da bi se zadovoljile svakodnevne potrebe za jodom.
MAGNEZIJUM
Organizam odrasle osobe sadrzi 20 do 25 grama magnezijuma. On je deo strukture nasih kostiju, zajedno sa kalcijumom i fosforom, ali u znatno manjoj kolicini. Magnezijum je osnovni sastojak biljnog pigmenta (hlorofila), bas kao sto je to i gvozdje kad je rec o hemoglobinu u krvi.
Magnezijum je poslednjih nekoliko godina postao vazan mineral, jer je otkriveno da u mnogim fizioloskim funkcijama on ima odlucujucu ulogu.
Cesto se desava da uobicajena ishrana obezbedjuje nedovoljne kolicine ovog vaznog minerala. Uzrok tome je slaba potrosnja integralnih zitarica, orasastih plodova (orasi, badem,...) koji su bogati magnezijumom, kao i osiromasenje zemljista kad je rec o magnezijumu. Stalna zloupotreba vestackog djubriva u intenzivnoj poljoprivredi dovodi do biohemijske neravnoteze u zemljistu i u biljkama koje na njemu rastu. Biljke ne sadrze vise kolicinu minerala koju bi trebalo da imaju, posebno kada je magnezijum u pitanju, jer je najosetljiviji na osiromasenje tla.
Magnezijum deluje kao katalizator u mnogobrojnim hemijskim reakcijama organizma prilikom sagorevanja hranljivih sastojaka i u proizvodnji energije. Ima posebno vaznu funkciju u nervnom sistemu regulisuci prenosenje impulsa duz perifernog nervnog sistema.
Raznovrsta biljna ishrana, uravnotezena u pogledu i kvantiteta i kvaliteta, obezbedjuje sve vitamine i minerale. Dodatni minerali i vitamini mogu se koristiti samo u slucaju bolesti ili ociglednog nedostatka tih supstanci. Biljna ishrana zadovoljava i sve potrebe za mineralima i oligo-elementima.
Nedostatak magnezijuma prate veoma razliciti simptomi:
Opsti umor i osecaj malaksalosti.
Grcenje misica, drhtanje ocnih kapaka ili drugih misica (fenomen poznat pod nazivom "podrhtavanje misica&quot.
Neurovegetativni poremecaji - grcevi u razlicitim organima, bolovi u zelucu, upala debelog creva, bolovi u materici za vreme mesecnog ciklusa, osecaj pritiska u grudima i lupanje srca.
Orasasti plodovi, zitarice i mahunarke su najvazniji izvori magnezijuma. Raznovrstan biljni nacin ishrane uveliko zadovoljava sve potrebe organizma za magnezijumom.
MAGNEZIJUM
Namirnica Kolicina u mg na 100 g
Suncokret 420
Kakao 420
Badem 252
Soja 242
Orasi 185
Bob 164
Integralno brasno 109
Spanac 55
Papaja 40
Banane 38
Pomorandze 36
Krompir 26
Belo brasno 21
Smokve 20
Ovcetina 24
Kirnja (vrsta ribe) 24
Oslic 21,3
Svinjetina 15,7
Jaja 14
Kravlje mleko 14,5
RAZLOG ZA PROMENU
Nikada ranije biljni nacin ishrane nije privlacio toliku paznju kao danas. U proslosti su zagovornici biljnog rezima ishrane bili zreli ljudi, sa iskustvom na polju filozofije ili nauke. Danas su to mladi ljudi koji sa vise entuzijazma traze jednostavniji, prirodniji nacin zivota.
Mnogi univerziteti u svetu svojim studentimma nude meni sastavljen od kompletnih, ekoloski ispravnih namirnica biljnog porekla. Hamburgeri, snicle i pomfrit, godinama omiljena hrana mladih u razvijenim zemljama, zamenjuju se sojinim proizvodima, razlicitim integralnim zitaricama, salatama i povrcem proizvedenim bez vestackog djubriva, bez koriscenja konzervanasa ili drugih aditiva.
ZDRAVSTVENI RAZLOZI
Sve do sezdesetih godina ovog veka, nutricionisti su se vise bavili nedostatkom hranljivih supstanci i ukupnom kolicinom kalorija nego kvalitetom namirnica. Negde u prvoj polovini veka pojavio se mit o proteinima: preporucivana je njihova upotreba (vise nego sto je to zaista potrebno), a najbolji nacin, kako se mislilo, bila je potrosnja mesnih proizvoda. Medjutim, u toku nekoliko poslednjih godina, istrazivaci i strucnjaci na polju ljudske ishrane dokazali su da je kvalitet namirnica vazniji od kvantiteta; da je potreba za proteinima manja nego sto se smatralo; da je problem u ishrani razvijenih zemalja upravo preterana potrosnja namirnica zivotinjskog porekla, masti i secera u odnosu na unosenje biljnih namirnica (voce, zitarice i povrce).
Od nedavno, sve je vise izjava u prilog biljnog nacina ishrane, kako medju istrazivacima i strucnjacima preventivne medicine, tako i zvanicnim nacionalnim i medjunarodnim institucijama. Mediji ne preporucuju vise vecu upotrebu mesa, vec isticu neophodnost obilnog unosenja namirnica biljnog porekla.
Svakog dana sve je vise naucnih dokaza da postoji uska povezanost izmedju biljne ishrane i prevencije odredjenih hronicnih degenerativnih bolesti (gojaznost, srcane bolesti, poviseni krvni pritisak, dijabetes, rak debelog creva i druge bolesti). Takodje, srusene su mnoge ustaljene zablude koje zapadno drustvo cuva o mesu, naime da su njegovi proteini boljeg kvaliteta, i da je ono najveci izvor gvozdja.
KARDIOVASKULARNE BOLESTI
Grupe stanovnistva cija je ishrana bogata namirnicama biljnog porekla imaju nizu stopu srcanih obolenja u odnosu na opstu populaciju. Zabelezeno je da oni koji se biljno hrane imaju za trecinu do polovine nizu stopu koronarnih bolesti u odnosu na opstu populaciju. Oni koji jedu meso imaju vecu stopu obolevanja od onih koji se biljno hrane; stopa smrtnosti od srcanih obolenja niza je za 30% kod onih koji se biljno hrane nego kod onih koji se hrane mesom, cak i ako ovi manje puse. Nedavno je objavljena studija prema kojoj je kod 82% bolesnih od ateroskleroze koji su bili podvrgnuti biljnom rezimu ishrane, nisu pili alkohol ni pusili, a radili fizicke vezbe, doslo do smanjenja naslaga holesterola koje suzavaju precnik arterija i otezavaju proticanje krvi.
HOLESTEROL
Strogo biljni rezim ishrane ne sadrzi holesterol, jer se ta supstanca iskljucivo nalazi u namirnicama zivotinjskog porekla. Ni voce, ni zitarice, ni povrce ne sadrze holesterol. Organizam je sposoban da od masnih kiselina unetim hranom sam proizvede holesterol koji mu je neophodan. Ali ako pored toga upotrebljavamo namirnice bogate holesterolom, nivo holesterola u krvi opasno se povecava.
Oni koji imaju biljni rezim ishrane imaju nizak nivo holesterola u krvi, sto ih stiti od ateroskleroze, srcanog infarkta, mozdane tromosti i drugih kardiovaskularnih bolesti. Pokazano je da oni koji se biljno hrane imaju srednju vrednost holesterola u iznosu od 149 mg/dl, dok oni koji upotrebljavaju meso imaju prosecno 214 mg/dl.
U Australiji je izvrseno jedno ispitivanje da bi se proverio uticaj ishrane na nivo holesterola. Jednoj grupi ljudi je izmedju ostalog svakog dana davano 250 g posnog mesa, dok je drugoj grupi, uz isti rezim, meso bilo zamenjeno glutenom i sojom. Posle 6 sedmica nivo holesterola, kod onih koji su uzimali biljnu hranu, opadao je dva puta brze nego kod drugih.
RAK
Biljni rezim ishrane stiti od raka iz sledecih razloga:
- Biljna hrana je bogata zastitnim supstancama koje se nalaze jedino u biljnoj hrani: karotinom ili provitaminom A (sargarepa, paprika i drugo obojeno povrce), enzimima koji neutralisu kancerogeni benzopiren (mozemo ih naci u kupusu i zelenoj salati), inhibitorima proteaza, to jest antioksidansima (vitamini C, E, A).
- Bogata je biljnim vlaknima ciji nedostatak povecava opasnost od raka debelog creva. Meso uopste ne sadrzi biljna vlakna (celulozu). Biljna vlakna apsorbuju i unistavaju kancerogene materije koje se mogu naci u crevima, a na isti nacin postupaju i sa holesterolom i zucnim solima.
- Normalno, biljna ishrana sadrzi mnogo manje masti. Sem toga, biljne masti sadrze mono i polinezasicene masne kiseline koje nas stite od raka i povoljno uticu na zdravlje. Dokazano je da se pri vecoj potrosnji zivotinjskih masti povecava i stopa smrtnosti od raka dojke.
- Ishrana na bazi namirnica biljnog porekla ne sadrzi kancerogene materije koje se nalaze u mesu, kao sto su benzopiren, metilholantiren, nitriti i hormoni koji sluze za tovljenje stoke.
GOJAZNOST
Vecina studija pokazuje da oni koji se biljno hrane prosecno imaju 4 do 10 kg manju tezinu od onih koji upotrebljavaju meso. Sve je vise dokaza da povecana potrosnja masti u ishrani doprinosi povecanju telesne tezine. Sto je veca kolicina kalorija koje poticu iz masti, veca je i opasnost od gojaznosti.
POVIŠENI KRVNI PRITISAK
Epidemioloske studije uvek sistematski upozoravaju da je arterijski pritisak kod onih koji se biljno hrane nizi nego kod onih koji se hrane mesom. Ako tome i nije lako utvrditi tacan uzrok, pomenute studije ukazuju na to da komponente proizvoda zivotinjskog porekla, pre svega proteini i masnoce, mogu uticati na arterijski pritisak kod pojedinaca koji se obilno hrane. U ovom izvestaju se preporucuje, da bi se izbegao i poviseni krvni pritisak i gojaznost, prelazak na rezim ishrane siromasan mastima a bogat slozenim ugljenim hidratima (integralne zitarice), maksimalno smanjenje potrosnje alkohola i soli.
DIJABETES
Oni koji ne jedu meso u manjoj su opasnosti da postanu dijabeticari. Stavise, istrazivanja su pokazala da stalna, obilna upotreba mesa i mesnih proizvoda moze dovesti do dijabetesa.
OSTEOPOROZA
Zene koje upotrebljavaju biljni rezim ishrane manje su podlozne osteoporozi od onih koje cesto upotrebljavaju meso. Osteoporoza je danas jedna od bolesti koja najvise brine zene posle menopauze. Ogleda se u smanjenju kostane mase i cvrstine kostiju te su podlozne prelomima i deformacijama.
FIZIČKA OTPORNOST
Neosporna je cinjenica da je otpornost na zamor kod atleticara koji se hrane biljnom hranom veca nego kod onih koji upotrebljavaju meso. Oni koji jedu meso imaju vecu snagu na pocetku i postizu maksimum za kratko vreme, ali se brzo umaraju. To je slucaj halterofila koji uglavnom imaju rezim bogat proteinima, sa puno mesa: oni mogu ispoljiti silnu snagu u odredjenom trenutku, ali nemaju izdrzljivosti.
Isto se to desava i kod zivotinja. Kako to da jelen uspeva da pobegne od lava? Jednostavno zato sto lav razvija veliku brzinu na pocetku trke, ali ne uspeva da uhvati svoju zrtvu koja se hrani biljnom hranom, koja ce ga na kraju izmoriti. Otpornost zivotinja biljojeda je veca, i ne samo otpornost. Nosorog je jedna od zivotinja koja ima najbrzi start, a strogi je konzument biljne hrane. Slon, bufalo i govece takodje su biljojedi izuzetne misicne mase i snage.
Istrazivaci su izvrsili ispitivanje o otpornosti istreniranih atleticara, koristeci staticni bicikl. Posto su se tri dana drzali rezima ishrane bogatog namirnicama zivotinjskog porekla, sa puno proteina i masti, oni su uspevali da samo 57 minuta (prosecno vreme) okrecu pedale bez prekida. Naredna tri dana dobijali su mesovitu hranu (meso, jaja, mleko, krompir, povrce, voce) i njihovo maksimalno vreme popelo se u proseku na 114 minuta. Sledeca tri dana, bili su podvrgnuti strogo biljnom rezimu bogatom int egralnim zitaricama, orasastim plodovima, svezim i suvim vocem i povrcem. Sada su uspevali da bez prestanka okrecu pedale prosecno 167 minuta.
EKOLOSKI I EKONOMSKI RAZLOZI
Uzgajanje stoke namenjene ishrani je luksuz, pravo rasipnistvo u ekoloskom smislu. Kad bi se velike kolicine zitarica i mahunarki koje se koriste za stocnu hranu, kao i zemljiste i voda neophodni za tovljenje zivotinja, iskoristili za potrebe ljudi, lako bi se mogao resiti problem gladi. Od 5.000 kalorija u obliku kukuruza (1,4 kg) koji se daje kravi za ishranu dobija se samo 200 kalorija u vidu mesa (130 g). Sa 1,4 kg kukuruza mogao bi se nahraniti jedan stanovnik siromasnih zemalja nekoliko dana, dok 130 g mesa predstavlja samo jednu sniclu na stolu zapadnjaka. Proizvodnja mesa iziskuje velike investicije samo za ishranu stoke, a da ne govorimo o ostalom.
Ako posadimo 100 kvadratnih metara soje, dobicemo 5 kg proteina kojim mozemo zadovoljiti potrebe za proteinima 70 ljudi u toku u jednog dana. Ali ako tih 5 kg proteina iskoristimo da bismo nahranili stoku, dobicemo samo 500 g govedine, sto jedva obezbedjuje dnevnu potrebu u proteinima za dve osobe.
SOLIDARNOST U BORBI PROTIV GLADI
Neke osobe, osetljive na neravnotezu u ishrani stanovnika nase planete, nalaze u ovim podacima dovoljan razlog da prestanu sa upotrebom namirnica zivotinjskog porekla. Siromasne zemlje u svetu primorane su da bogatim zemljama prodaju za stocnu hranu zitarice i soju kojima bi mogli ishraniti sopstvene stanovnike.
Neophodna solidarnost u borbi protiv gladi u svetu, mogla bi se jednostavno pokazati na delu kada bi se tone zitarica i soje namenjene proizvodnji stocne hrane koristile za ljudsku ishranu. To bi znacilo da stanovnici bogatih zemalja treba da smanje potrosnju mesa (sto bi, uzgred poboljsalo njihovo zdravlje), a da povecaju upotrebu zitarica i mahunarki. Kada bi se ljudi potpuno uzdrzavali od mesa, ne bi bilo nikakvih problema na planu ishrane, jer je uveliko dokazano da meso nije neophodni sastojak u ljuds koj ishrani.
Nema tu nikakve utopije: hranljivost proteina iz soje jednaka je, pa cak i veca od hranljivosti proteina iz mesa. Proteini iz soje i zitarica su privlacni i ukusni, kao sto se to moze zapaziti na pijacama i prodavnicama zdrave hrane.
POTROŠAČKA KORPA
Ekonomski razlozi mogu takodje biti vazni na individualnom planu. Meso je skuplje od povrca, zitarica ili voca ako se uzmu u obzir nacela hranljivosti. Prema tome, biljni nacin ishrane nije samo zdraviji, vec je i jeftiniji.
DA LI JE COVEK STVOREN DA JEDE MESO?
Jos od doba renesanse, strucnjaci za anatomiju uporedjivali su zivotinjski sistem za varenje sa ljudskim. Kojoj vrsti sisara je ljudsko bice najslicnije? Biljojedima ili mesojedima? Napravimo jedan brzi pregled osnovnih karakteristika organa za varenje coveka i zivotinja.
ZUBI
Mesojedi: istaknuti ocnjaci seku i kidaju meso skoro bez zvakanja.
Biljojedi: vrlo razvijeni kutnjaci omogucavaju dobijanje drobljenje hrane i njeno pretvaranje u kasu.
Covek: ocnjaci su mali, razlikuju se od ocnjaka zivotinja mesojeda. Kutnjaci vise nalikuju kutnjacima biljojeda, u stanju se da sazvacu i isitne biljna vlakna i zitarice.
VILICE
Mesojedi: mogu samo da se pokrecu gore-dole, cime je omoguceno kidanje hrane.
Biljojedi: omogucuju i bocne pokretem, da bi se hrana isitnila i natopila pljuvackom.
Covek: ostvaruju sve pokrete, slicno vilicama biljojeda.
PLJUVACKA
Mesojedi: ima malu PH - vrednost (kiselost) neophodnu za varenje proteina iz mesa.
Biljojedi: ima veliku PH - vrednost (baznost) koja omogucava bolje varenje ugljenih hidrata.
Covek: pljuvacka mu je alkalna (bazna) kao kod biljojeda. Sem toga sadrzi amilaze, ptialine, enzime koji pocinju varenje skroba, i koji se nalaze samo u namirnicama biljnog porekla. Pljuvacka je potpuno prilagodjena biljnoj ishrani.
CREVNI APARAT
Mesojedi: njihov sistem za varenje je kraci nego kod biljojeda. To znaci da meso mora biti brzo svareno i eliminisano, jer bi njegovo razlaganje i truljenje u crevima proizvelo stetne supstance koje bi otrovale zivotinju.
Biljojedi: imaju dugacak sistem za varenje, koji omogucava relativno spori prolaz namirnica (do tri dana). Biljnim namirnicama je potrebno vise vremena da bi bile svarene, ali one ne trule u crevima i ne proizvode otrovne supstance. Kada bi biljojed jeo meso, otrovao bi se, jer bi meso, ostajuci dugo u organima za varenje, istrulilo u crevima oslobadjajuci pri tome otrove.
Covek: proporcionalno duza creva nego kod mesojeda, ali ne tako dugacka kao creva biljojeda. Zbog toga moze jesti meso, ali pri tom takodje dolazi do truljenja, posebno u slucaju zatvora ili sporog prolaza kroz creva. Oslobadjaju se otrovne supstance (kadaverin, indol, skatol,...) koje prelaze u krvotok i izazivaju migrene, alergije, osipe i druge simptome.
Na kraju mozemo konstatovati da je ljudski sistem za varenje slicniji organima za varenje biljojeda. Medjutim, iako su covekovi organi za varenje stvoreni da grizu, zvacu i vare biljke, imaju i veliku sposobnost prilagodjavanja, sto kod zivotinja ne postoji, a coveku omogucava da skoro sve jede.
Prema tome, mozemo reci da je ljudsko bice anatomski i fizioloski stvoreno da se hrani biljnom hranom, iako ima mogucnost prilagodjavanja na mesovitu ishranu.
ŠTETNI UTICAJ MESA
Meso nikada nije bilo zdrava namirnica, cak i ako njegova upotreba, kao sto je to bio slucaj u preindustrijskom dobu, nije izazivala zdravstvene tegobe. Nekada je osnovni problem sa kojim se zdravstvo suocavalo bilo prenosenje infekcija i parazita. Medjutim, potrosnja mesa povlaci za sobom i druge rizike. Zagadjenje bakterijama ili parazitima je smanjeno zahvaljujuci razvoju higijenskih postupaka, iako je i dalje prisutno. Faktori koji u danasnje vreme doprinose stetnosti mesa su industrijske prirode i veoma brinu potrosace: intenzivno stocarstvo - vestacka ishrana zivotinja, hormoni za brzo tovljenje, antibiotici, sedativi protiv stresa, kao i mnoge druge vestacke hemijske supstance pomocu kojih ljudi pokusavaju da ublaze mnogobrojne bolesti koje poga djaju zivotinje.
Kada se svi ovi faktori dodaju neprirodnim uslovima odgajanja stoke, mozemo shvatiti stetnost vecine mesa koja se danas mogu kupiti u prodavnicama, iako imaju garanciju da su bez patogenih mikroorganizama.
Nekada se meso koristilo samo u posebnim situacijama (za vreme veselja, praznika, pri klanju), a u ostalim delovima godine umereno. Danas je meso prisutno svakog dana u nasem jelovniku, sto je nekada bila privilegija samo najbogatijih.
Pored toga sto je lako i stalno dostupno, velika stetnost mesa danas ogleda se i u velikim rizicima koje nosi njegova potrosnja, a koji se ne smeju zanemariti.
PRETERANA KOLIČINA ZASIĆENIH MASNIH KISELINA I HOLESTEROLA
Meso sadrzi veliki procenat masnoce nastale od zasicenih masnih kiselina. U savremenom stocarstvu, zivotinje su cesto osudjene na potpunu nepomicnost; zbog toga njihovo meso, cak i kad izgleda posno, sadrzi suvise masti. To je slucaj sa svinjetinom, cije meso u najboljem slucaju sadrzi 18% masti.
Preterana upotreba zivotinjske masti u ishrani je, pored duvana, stresa i "sedeceg" nacina zivota, odgovorna za povecanje nivoa holesterola u krvi. Ta supstanca se talozi u arterijama, ocvrscuje ih i smanjuje njihov precnik (ateroskleroza). Suzavanje arterija uzrok je srcanog infarkta, mozdanih tromboza i loseg krvotoka u ekstremitetima tela.
Namirnice zivotinjskog porekla povecavaju stopu holesterola u krvi na dva razlicita nacina:
- Sadrze holesterol koji se apsorbuje u crevima i neposredno prelazi u krv.
Biljne namirnice ne sadrze holesterol.
- Sadrze veliku kolicinu zasicenih masnih kiselina koje povecavaju proizvodnju holesterola u krvi. Suprotno tome, namirnice biljnog porekla sadrze bezasicene masne kiseline koje regulisu ili snizavaju nivo holesterola.
Ishrana bogata mesom i njegovim derivatima, kao sto su suhomesnati proizvodi i plodovi mora, znacajan je faktor povecanja holesterola i nastajanja ateroskleroze. Ostale namirnice zivotinjskog porekla: jaja, kajmak, sir takodje doprinose stvaranju ateroskleroze.
Dokazano je da su odredjene vrste raka usko povezane sa ukupnom kolicinom masti u ishrani; to je razlog vise za smanjenje potrosnje masti. Danas u zapadnim zemljama, masti predstavljaju 45% od ukupno apsorbovanih kalorija (velika kolicina zivotinjskih zasicenih masti). Sto vise upotrebljavamo namirnice zivotinjskog porekla, unosimo vise masti, cime se povecava opasnost od ateroskleroze, raka, gojaznosti i drugih bolesti.
SADRŽAJ MASTI U NEKIM VRSTAMA MESA
Zivotinja Kolicina masti u g na 100 g mesa
SVINJETINA
Slanina 80,2
Sunka 39,6
Rostilj (masniji file) 35,8
Domaca sunka 18,7
Rostilj (posniji file) 18,1
Kotleti (posni) 17
JAGNJETINA
Kotleti (masnije meso) 29,3
But 17,5
Kotleti (posnije meso) 18,3
GOVEDINA
Rebra 38
Srednje masno meso 16,2
Stek 10,5
Posno meso 7,5
Pecenica 3,9
ZIVINSKO MESO
Curka 19
Patka 17,2
Prepelica 3,8
Piletina 3,1
Napomena: Sem ako nije drugacije naznaceno, podaci se odnose na sirovo meso.
RAK
U jednom kilogramu snicli spremljenih na rostilju postoji toliko benzopirena (kancerogena materija) kao u 600 cigareta. Kada pacove hranimo mesom koje sadrzi benzopiren, oni dobijaju rak zeluca, a cesto i leukemiju.
Kancerogeni efekat benzopirena je time dovoljno dokazan. Cak i ako ne pravi rostilj, covek nije postedjen kancerogenih materija koje unosi sa mesom. Metilholantren je jedna od tih supstanci koja nastaje kada se meso przi na visokim temperaturama. Kada tu supstancu dajemo u vecim kolicinama laboratorijskim zivotinjama, one dobijaju rak. U malim kolicinama, ne izaziva neposredno rak, ali utice na osetljivost zivotinja koje ih unose u organizam. Kada ta supstanca dodje u dodir sa drugim kancerogenim materijama, cak i u malim kolicinama, one razvijaju maligni tumor. Mozemo reci da metilholantren iz mesa pojacava delovanje drugih kancerogenih materija koje unosimo u organizam.
Na klanicama cesto mozemo u mesu zivotinja naici na dobrocudne ili maligne tumore. Normalno je da takvo meso bude povuceno sa trzista, ali... ne uvek. Sta se radi u klanicama sa uginulim zivotinjama? Sigurno je da kancerogene celije ostaju u limfnim zlezdama, u krvi i u drugim organima. Sezdesetih godina naucne studije su dokazale da odredjene vrste raka mogu biti prouzrokovane virusom koji se prenosi sa jedne na drugu zivotinju u laboratoriji.
Iako nema konacnih dokaza da zivotinjsko meso zarazeno rakom moze prouzrokovati rak i kod ljudi, postoje za to indicije u savremenim istrazivanjima pokrenutim u tom pravcu.
Bilo kako bilo, istrazivanja pokazuju da upotreba namirnica zivotinjskog porekla (meso, mleko, sir, jaja) sa sobom nosi rizik od dobijanja raka 3,6 veci nego kod ljudi koji ne upotrebljavaju namirnice zivotinjskog porekla. Nedavno je izvrseno istrazivanje u kome je ucestvovalo 89 hiljada zena, cije su zivotne navike pracene 6 godina. Na kraju je dokazano da upotreba crvenog mesa i zivotinjske masti povecava opasnost od dobijanja raka debelog creva.
UTICAJ ISHRANE NA POJAVU RAKA ŽELUCA
Dokazano je da je nacin ishrane osnovni cinilac koji utice na pojavu raka zeluca. Ovaj tip raka je izgleda uzrok najveceg broja smrtnih slucajeva svake godine u svetu. Dokazano je da preterana potrosnja soli izaziva razvoj bakterija u zelucu. One pretvaraju nitrate iz hranljivih sastojaka u nitrite koji kombinovani sa aminima i ureom stvaraju nitrozoamine i nitroureu sa jakim kancerogenim dejstvom. Rak zeluca se povezuje i sa cestom upotrebom dimljenih i usoljenih proizvoda. Ovo je dokazano u Japanu gde uob icajeni rezim ishrane sadrzi mnogo takvih namirnica i gde je rak zeluca cest slucaj. Postoji jos jedan uzrok, koji se trenutno ispituje, a to je nedostatak odredjenih vitamina sa zastitinom funkcijom:
- Vitamin A u vidu provitamina (karotina) sprecava obrazovanje slobodnih radikala koji imaju vaznu ulogu u stvaranju malignih tumora.
- Vitamin C (nalazi se samo u namirnicama biljnog porekla) ima moc da spreci pretvaranje nitrata i nitrite i nitrozoamine.
- Vitamin E deluje kao antioksidant stiteci celije od degenerativnih promena.
U svetlosti najnovijih saznanja, najbolji nacin da sprecimo rak zeluca sastoji se u smanjenju potrosnje soli, nitrata i dimljenih proizvoda, a povecanju potrosnje svezeg voca i povrca.
PARAZITI
U odredjenim delovima sveta trihineloza je toliko rasprostranjena da je to dovoljan razlog da se ne upotrebljava svinjsko meso. U razvijenim zemljama ima slucajeva smrti prouzrokovane trihinelom izazvanom upotrebom svinjskog mesa koje prethodno nije bilo podvrgnuto sanitetskoj kontroli.
OSTALE INFEKCIJE
Danas su zivotinje veoma bolesne, koliko i ljudi, a mozda i vise. Na zapadu se svake godine izdvajaju velika novcana sredstva za sprecavanje infektivnih stocnih bolesti. Na osnovu spanske Generalne direkcije za zdravlje zivotinja pri Ministarstvu poljoprivrede, 1992. je izracunato da postoji 65.184 slucaja tuberkuloze goveda (to je 2,13% od kontrolisanih zivotinja), i 148.557 bruceloze (malteska groznica) kod ovaca (to jest 2,41% od pregledanih zivotinja) izmedju ostalih infekcija.
Mnoge zivotinjske infekcije lece se jakim dozama antibiotika. Jedan deo tih antibiotika ostaje u mesu koje upotrebljavamo, pa cak i u mleku. Stocna hrana i sama sadrzi male doze antibiotika kao sto su penicilin i tetraciklin. Stocari su jos pre tridesetak godina otkrili da zivotinje cija ishrana sadrzi antibiotike manje obolevaju, brze napreduju i rastu.
Naravno, opasnost kojoj su potrosaci mesa izlozeni ne prolazi nezapazeno: rezistentnost, alergije, osetljivost na antibiotike mogu biti posledica, a da toga nismo ni svesni, potrosnje mesa zivotinja hranjenih ili lecenih antibioticima.
Prevelika upotreba antibiotika u stocnoj industriji uzrokuje pojavu bakterija otpornih na lekove. Mnoga istrazivanja nam ukazuju da preko industrijski proizvedenog mesa takve bakterije mogu biti unete u ljudski organizam, izazivajuci teske lecive infekcije. Pilece meso je najcesci proizvod zarazen patogenim mikroorganizmima (narocito salmonelom) prema FDA (Organizacija za ishranu i lekove).
Sem toga, meso samo po sebi moze biti sredstvo za prenosenje infekcije zato sto pospesuje razmnozavanje patogenih klica: salmonele, bruceloze ili malteske groznice, tuberkuloze i dr.
MORSKI STRVINARI
Plodovi mora prenose virus hepatitisa A, "Vibrio cholerae", mikroorganizam uzrocnik kolere, i mnogo drugih patogenih mikroorganizama. Jedan od cetiri slucaja trovanja hranom uzrokovan je unosenjem morskih plodova.
Ove zivotinje su prirodni cistaci mora, jer filtriraju vodu; oni obavljaju ekolosku funkciju slicnu ulozi lesinara medju pticama. Plodovi mora su nekrofazi, sto znaci da se hrane mrtvim morskim bicima. Zbog toga su cesto zagadjeni sirokim spektrom patogenih i toksicnih mikroorganizama. Vrlo je verovatno da su mnogi gastroenteritisi (upale sluzokoze zeluca i tankog creva), u toku leta, posledica uzimanja plodova mora, a ne majoneza koji ide uz njih. Sem toga, morski plodovi sadrze mnogo holesterola, proizvode mokracnu kiselinu i teski su za varenje. Zbog svih tih razloga, plodovi mora nisu dobri za nase zdravlje, uprkos mitu koji ih prati.
ŽIVOTINJA KOJA JE ČESTO POGOĐENA BOLESTIMA
Svinja je dobar prenosnik bolesti. Ona se hrani smecem (sto se i danas moze videti na selu), a preko pacova dobija trihinozu i druge parazitske bolesti.
Savremeni uslovi uzgajanja svinja malo su poboljsali higijenske uslove, ali mnostvo problema i dalje postoji. Odrasla svinja mora da dostigne sto kilograma za pet ili sest meseci, a da bi se to ostvarilo, koriste se vestacka sredstva uzgoja. Uz sve to, danasnje sorte se cesto ukrstaju (i zato su osetljivije). Podloznije su bolestima i cesto pod udarom epidemija. Africka svinjska kuga, "lazno besnilo" (posebno pogadja male prasice - sisancad), atroficni rinitis i parazitska oboljenja kao sto je trihinoza, n ajcesce su bolesti pri uzgajanju svinja.
HORMONI I HEMIJSKE SUPSTANCE
U prolece 1992., u Spaniji, mnoge osobe su primljene u bolnicu sa simptomima trovanja i poremecaja rada jetre, posebno u Kataloniji, Baskoji i na Balearima. Sve te osobe jele su meso zivotinja koje su dobijale klimbuterol. Ova supstanca koja mesu daje crvenu, na izgled zdravu boju, jedan je od mnogobrojnih derivata hormona cija je upotreba zabranjena od strane sanitetskih organa. Medjutim, cak i za supstance koje su prosle kontrolu, mnogobrojni eksperti tvrde da mogu dovesti do nezeljenih posledica po zdrav lje ljudskih bica.
Na primer, DES (dietilstilbestrol) je koriscen na zivinarskim farmama za brzi rast (15%) pilica uz upotrebu manje kolicine hrane (10%). To je derivat estrogena (zenski hormon) koji ima kancerogeno dejstvo u ljudskom organizmu. Iako je zabranjen, postoji sumnja da se uveliko upotrebljava.
Sunka (kuvana ili presna), suhomesnati proizvodi i skoro sve vrste svinjskog mesa tretirani su natrijum-nitratom i nitritima. Ove supstance sprecavaju truljenje prouzrokovano anaerobnim bakterijama kao sto su one tipa Clostridium (izaziva gangrenu ljudskog tkiva) i daju mesnim namirnicama ruzicastu ili crvenu boju koja ih cini privlacnijim. Medjutim, ovi nitrati i nitriti mogu se kombinovati sa aminima u ljudskim crevima obrazujuci na taj nacin nitrozoamine koji su dobro poznati potencijalni kancerogeni. Sv akodnevna potrosnja nitrozoamina moze dovesti do raka kod laboratorijskih zivotinja, a najverovatnije i kod ljudi.
Posle ovakve analize o stetnosti mesa, mozemo postaviti sledece pitanje:
Zasto ne zameniti meso i njegove derivate zdravijim namirnicama?
 
Prijavi uredniku   Prijavljen Prijavljen  
  Pisanje je dopušteno samo registrovanim korisnicima.
#37
jagodaherb (Korisnik)
"ono smo što jedemo"-Hipocrat
Fresh Boarder
Nâpisa: 3
graphgraph
Korisnik je sada Offline Profil ovog korisnika
Pol: Žena Lokacija: Zagreb Rođendan: 1963-01-24
SMRŠAVITI LAKO PITAJ ME KAKO?! pre 6 Godina, 10 Meseca Karma: 0  
"ONO SMO ŠTO JEDEMO"-Hipocrat www.zdravaprehrana.com
 
Prijavi uredniku   Prijavljen Prijavljen  
 
Jagoda Marasovic
savjetnik za prehranu www.zdravaprehrana.com
  Pisanje je dopušteno samo registrovanim korisnicima.
#415
pars30 (Korisnik)
Fresh Boarder
Nâpisa: 5
graphgraph
Korisnik je sada Offline Profil ovog korisnika
Odgovor:SMRŠAVITI LAKO PITAJ ME KAKO?! pre 4 Godina, 1 Mesec Karma: 0  
JEZGRE SLJIVA, KAJSIJA.... POMAZU U BORBI PROTIV KANCERA

Postovana gospodo,

zelim da Vas upoznam da se jezgra iz kostica sljiva, kajsija i drugih mogu efektno iskoristiti kao prirodni medikament u borbi protiv kancera. Pogotovu, kada najnoviji podaci navode, da se svake godine u svetu,otkriju novih, oko 3.000.000 bolesnika sa ovom opakom bolescu.

Zato usmerimo sve snage i znanja u borbi protiv ovog zla.

U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17.Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda i drugih.

Nacin delovanja:

U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava.
Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolicinama, pa prakticno ne dolazi do trovanja zdravih celija organizma.

UKRATKO
Rak voli šecer, a cijanid u JEZGRU koštice ( kajsije, sljive, jabuke i dr.) je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom.

Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati.

Dnevna kolicina upotrebe:
U proseku iznosi oko 35 jezgara dnevno
Svako jezgro u ustima dobro sazvakati i natopiti pljuvackom u ustima potom progutati.

Namena je, prvenstveno, obolelim od ove opake bolesti a potom prevencijom da do oboljenja ne dodje.


Kostica kajsije u kojoj se nalazi JEZGRO SA VITAMINOM B17


Kajsija Sljiva



Jezgra kajsija ili sljiva u pakovanju od 100 grama

Kompanija PLEMIC-KOMERC iz Osecine ekskluzivno proizvodi i prodaje jezgara u savremenom pakovanju neposredno ili u prodavnicama ZDRAVE HRANE.

Kompanija je dobila potreban sertifikat kompetentne medicinske ustanove
U jednoj kutiji je 100 grama jezgara ili oko 400 kom.


Vlasnik I direktor firme je gospodin Branko Milovanovic
Telefon 381 11 2504907 ili 381 14 52 177 ili 063/ 375 255
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skript da bi ste je videli. www.plemic-komerc.com
 
Prijavi uredniku   Prijavljen Prijavljen  
  Pisanje je dopušteno samo registrovanim korisnicima.
#420
Despotovic (Korisnik)
Fresh Boarder
Nâpisa: 1
graphgraph
Korisnik je sada Offline Profil ovog korisnika
Odgovor:SMRŠAVITI LAKO PITAJ ME KAKO?! pre 3 Godina, 11 Meseca Karma: 0  
 
Prijavi uredniku   Prijavljen Prijavljen  
  Pisanje je dopušteno samo registrovanim korisnicima.
Idi na vrh Odgovor

Crveni krug

crveni_krug.png
pretrazivac
samo po nadjisve.com
po celom srpskom web-u