Pad vrednosti dinara prema evru, koji beležimo uzastopno već nekoliko dana, povezan je sa očekivanjima ishoda rešenja oko Kosova, smatraju bankarski stručnjaci. Ali, ne treba zanemariti ni špekulacije. Pod pokrićem Kosova, približavanjem 10. decembra kao dana D, aktivirali su se i špekulativni faktori, a na plitkom tržištu kakvo je naše to nije teško izvesti, navode stručnjaci.

Kosovo, ukazuje Svetlana Krstić, stručnjak za investiciono bankarstvo, nije otvoreno kao problem ove ili prošle nedelje, već se za njega i ključne datume rešavanja njegovog statusa zna dugo, pa traženje u tome ključnog razloga za pomeranja kursa deluje prilično nategnuto.
- Proklizavanje kursa ovako naglo pre bi moglo biti posledica značajnijeg povlačenja dinara u evro ili izostanka očekivanog deviznog priliva. Na berzi se to povlačenje nije desilo. Cene akcija jesu pale, ali ne ništa drastičnije nego u regionu, s tim da se promet drži bez bitnijih promena - navodi Krstić.
Fijasko oko prodaje DDOR Novi Sad nije po oceni ovog stručnjaka signal povlačenja investitora, već posledica neprimereno dugog trajanja tog tendera.
- Kada tender držite otvorenim godinu i po dana, očekuje se da će potencijalni kandidati da se pregrupišu i traže poziciju da budu ti koji će da diktiraju cenu, umesto da to čini država - ukazuje Svetlana Krstić.
Ocena prof. dr Milana Kovačevića je da nam se zadesilo više negativnih svari istovremeno. Jedan od razloga je i prekomerna javna potrošnja, a na ovako plitkom finansijskom tržištu kakvo je naše svako pomeranje odaje utisak dramatičnosti.
- Imali smo ciklus rasta dinara, ne po osnovu ekonomske snage privrede Srbije, već priliva deviza, i, čim je taj priliv zastao, usledio je pad. Da li će se taj pad nastaviti, zavisi od toga šta će se dešavati sa tim prilivom - ističe u izjavi za „Blic“ Kovačević.
Taj stav deli i prof. dr Dragan Đuričin, uz ukazivanje da predstoji „injekcija“ od prodaja Robnih kuća „Beograd“ i da ne bi bilo iznenađenje da po osnovu dobijanja tih 360 miliona evra kurs padne opet ispod 80 dinara.
- Naravno, daleko je od dobrog da devizni kurs reaguje na svaku transakciju, a ne po osnovu dešavanja u realnom sektoru. Čim nemate investicije u realni sektor, odnosno neuporedivo više ih je koncentrisano na finansijskom tržištu, onda se može očekivati da će kapital ići u dinare onda kada je procena da je isplativije držati novac u toj valuti - objašnjava prof. dr Đuričin.
Naša berza, naglašava, beleži pad, ali posle znatno većeg rasta zabeleženog u prvom delu godine. Taj ciklični trend dogodio se ne samo nama, već svim zemljama regiona i to ne kao posledica dešavanja u regionu, već globalne krize nastale zbog hipotekarnih kredita u Americi.
- Kreditna kriza je morala da utiče na dešavanja na tržištima kapitala i to se desilo na globalnom nivou, a onda je zapljusnulo i ceo naš region. A, ono što je nama dodatno otežalo poziciju jeste da se dogodila inicijalna javna prodaja hrvatskog „Telekoma“, pa je gro inostranih fondova odavde prebacio svoje pare tamo - navodi prof. dr Đuričin.
U brokerskim kućama kažu da nakon tog talasa, a koji je bio pre mesec dana, nikakvih dramatičnih pomeranja među investitorima nije bilo. Cene akcija padaju, ali taj pad beleže u približno istom iznosu i berze okruženja. Berza je od januara do aprila imala izuzetno veliki rast i cena i prometa - sa aprilom je bila na dnevnom obimu od 10 miliona evra, a onda je usledilo naglo prepolovljavanje prometa i naravno, proklizavanje cena, s tim da se promet održao bez većih oscilacija na tom nivou.

„Fokus premijum“: Nema razloga za paniku
Direktor investicionog fonda „Fokus premijum“ Aleksej Misailović izričit je da razloga za paniku nema. Cene akcija i fondova jesu pale, ali kada se pogledaju statistički podaci na duži rok, rast je i na jednoj i na drugoj strani.
- Investiciona jedinica „Fokus premijuma“ jeste pala u protekla dva dana za oko 2,3 odsto, ali je prethodno za dva meseca porasla za 11,6 odsto. Pogledajte kretanje cena berzi i investicionih jedinica u okruženju i videćete da se kod nas ništa dramatično ne dešava. Takođe, smatram da nije tačna teza da se zbog Kosova povukla najavljena konkurencija za DDOR. Ako je tako, kako je moguće da se mesec dana ranije pojavi onolika konkurencija za Robne kuće „Beograd“ - pita se Misailović.

NBS: Intervencija samo u nuždi
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je juče da će intervenisati na deviznom tržištu samo u slučaju ozbiljih poremećaja ili kretanje kursa dinara koje bi ugrozilo ciljanu baznu inflaciju.
„Iako je poslednjih dana došlo do značajnijeg slabljenja dinara NBS je spremna da reaguje samo ukoliko vidi ozbiljne znake poremećaja na deviznom tržištu ili kumulativno kretanje kursa ka nivou koji može da ugrozi baznu inflacije“, istakla je centralna banka.
Dinar je i juče nastavio dvosedmično slabljenje prema evru, tako da je zvanični kurs iznosio 80,8432 dinara za jedan evro. To znači da je dinar od 13. novembra do danas oslabio za 4,18 odsto prema evru. www.blic.co.yu

Genijalci... nema šta. Čudo jedno kako evro raste... Vaš komentar???