Kako izabrati maslinovo ulje

1. Pogledajte boju. Zelena ulja, spravljena od ranih maslina, su voćnog ukusa, ljutkasta i zrela. Ulja boje žutog zlata imaju ukus butera i glatka su. Koristiće vam povećani procenat polifenola i drugih antioksidanata u zelenom ulju, ali je to uglavnom stvar ukusa.
2. Probajte maslinova ulja kod bakalina ili na posebnom štandu u prodavnici gde se probaju namirnice da bi ste odabrali aromu koja vam odgovara.
3. Kupite ceđena ulja ubrzo nakon flaširanja da biste imali najsvežije i najukusnije proizvode. Sezona ceđenja je od oktobra skoro do kraja januara.
4. Koristite ekstra nerafinisana maslinova ulja u svojoj kuhinji što je više moguće. Za prženje koristite nerafinisano maslinovo ulje, koje ima slabiji ukus, jeftinije je i ne gori tako lako kao ekstra nerafinisano maslinovo ulje.
5. Pronađite filtrirano (proceđeno) maslinovo ulje za pirjanje i pečenje, a neproceđeno maslinovo ulje za salate ili kao dodatak supama i testenini.
6. Čuvajte ulje na hladnom, tamnom mestu. Maslinova ulja su sveža hrana i mogu da užegnu. Rok trajanja može biti samo tri meseca za neproceđeno ulje u providnim bocama, dobijeno od kasnih maslina, do četiri godine za proceđeno ulje od ranih maslina pakovano u dobro zatvorenim konzervama ili tamnim bocama i pravilno čuvano.
Najbolje je koristiti plastične ili staklene boce sa raspršivačem.
Izbegavajte svetla maslinova ulja. Ona su razblažena i bez ukusa, a izraz „svetlo“ ne znači ništa. Ono ima isti broj kalorija kao i druga maslinova ulja, oko 125 u jednoj kašici.
Napravite svoje maslinovo ulje dodavanjem trava, komadića šampinjona ili limuna u bocu sa maslinovim uljem blagog ukusa.
Maslinovo ulje je jako dobro ukoliko se poprska po kokicama, ili preko testenine, krompira, pirinča ili tosta.

Više od užitka

Velika raznovrsnost ukusa maslinovog ulja čini ga izvrsnim za korišćenje sa salatama, testeninama, sa mahunastim povrćem i hlebom. Ono ima relativno visoku tačku ključanja što znači da hrana sa njim može da se zaprži bez velike opasnosti da će izgoreti. Ipak, ovo ulje nije pogodno za duboko prženje.
U Velikoj Britaniji je za proteklih pet godina prodaja maslinovog ulja porasla za 39 odsto, i ono je na kraju 2005. po prvi put premašilo sva ostala. Tržište maslinovog ulja u toj zemlji je prošle godine vredelo 104 miliona funti. U Sjedinjenim Američkim Državama je u protekloj deceniji potrošnja maslinovog ulja utrostručena, pa je, kao nekada u antičkom svetu, taj divan proizvod sada Amerikancima nezamenljivi deo potrošnje. Istina, mnogo je vremena trebalo dok i oni i drugi nisu uvideli istinitost tvrdnje američkog državnika Tomasa Džefersona (1743-1826) da je “maslinovo drvo sigurno najbogatiji dar iz raja.”
Plod maslina, na prvi pogled neupadljiv i neugledan, pored toga što pruža beskrajne kulinarske mogućnosti za obogaćivanje jela, sadrži mnoge sastojke korisne za zdravlje. Maslinovo ulje je dobro za telo bilo da se nanosi na kožu ili na kosu. To ulje je garant zdravlja i lepote još od antičkog doba. Danas su mnoge kozmetičke kompanije ponovo otkrile prirodna svojstva ovog ulja i koriste ga kao osnovu za čitave programe proizvoda za ličnu negu.
Kada se „tečno zlato“ koristi u kuhinji, njegova visoki procenat nezasićenosti mašću smanjuje nivo LDL holesterola u organizmu, sprečavajući začepljenje arterija i bolesti srca. Uz to, sekundarni sastojci biljke i visoki procenat vitamina E u ulju odbijaju takozvane slobodne radikale, opasne nusprodukte metabolizma, usporavajući time starenje ćelija.
Maslinovo ulje je dobro i za kožu, pošto je sastav njegovih masti sličan onom u ljudskom epidermu. Zbog toga, maslinovo ulje uopšte ne izaziva alergijske reakcije.

Vrste maslinovog ulja

1. Ekstra nerafinisano maslinovo ulje – vrhunskog kvaliteta, male kiselosti, dobija se iz prvog ceđenja najboljih, rukom branih maslina. Mehanički se cedi, što ne zahteva zagrevanje ili hemikalije. Čisto nerafinisano maslinovo ulje sadrži prirodne antioksidante koji sprečavaju da se ulje užegne. Ukus, boja i gustina variraju, kao kod dobrih vina, zavisno od raznih sorti maslina, podneblja i vremenskih uslova.
2. Nerafinisano maslinovo ulje – ima nešto više kiselosti, mehanički se cedi iz maslina koje nisu obavezno vrhunskog kvaliteta, a može se dobiti iz drugog ili trećeg ceđenja mesnatog dela.
Samo su ekstra nerafinisano i nerafinisano ulje prava „hladno ceđena“ ulja.
3. „Čisto“ maslinovo ulje – takođe se naziva i komercijalna vrsta. Dobija se iz mesnatog dela i koštica koje su preostale posle drugog ceđenja manje kvalitetnijih maslina. Koriste se toplota, visok pritisak i rastvarači. Ponekad se doda manja količina maslinvog ulja boljeg kvaliteta. „Čisto“ se odnosi na činjenicu da se ne dodaju ulja koja ne potiču od maslina.