Pare ili slom

Ekonomisti upozoravaju da je pozajmica od MMF od 402 miliona evra sitnica u odnosu na četiri milijarde evra, koliko nam je potrebno

BEOGRAD - Da bi Srbija „preživela“ ovu godinu, potrebne su milijarde evra, a prema ocenama stručnjaka, pozajmica MMF od 402,5 miliona evra samo je kap u moru koja ne rešava problem privrede, a na koju se plaća kamata. Ekonomisti smatraju da država mora više da se zaduži kako se ne bi desilo da se tekući deficit servisira trošenjem deviznih rezervi. U suprotnom, preti ekonomski slom.

Savetnik premijera Jurij Bajec kaže da smo od MMF uzeli vrlo mala para i da treba ugovoriti veći iznos.

- U ovoj godini zbog svetske finansijske krize biće smanjen priliv inostranog kapitala, kao i doznaka iz inostranstva, a naša preduzeća uzimaće manje ino-kredita. Sa druge strane, imamo spoljni dug od oko osam, devet milijardi evra i, kad se odbiju svi prilivi, i dalje imamo veliki tekući deficit, koji iznosi oko 16 procenata BDP ili oko pet milijardi evra. Nešto će umanjiti krediti evropskih banaka za Koridor 10, sredstva od Helenik plana i pojedine strane investicije. Ali, pitanje je da li je sve to dovoljno za servisiranje tekućeg javnog duga, a da, sa druge strane, ne koristimo devizne rezerve. Veoma je važno imati velike devizne rezerve, a ne da one budu okrnjene kao što su sada, zbog odbrane kursa. Zbog svega toga mislim da je sa MMF potrebno ugovoriti veću pozajmicu - kaže Bajec i dodaje da pozajmice MMF spadaju u najpovoljnije.

Miroslav Zdravković, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi, smatra da nam ova pozajmica ne znači gotovo ništa i da bi država trebala da se zaduži bar četiri do 4,5 milijardi evra kako bi pomogla privredi da refinansira spoljni dug.

- Ovaj aranžman sa MMF služi da se održi devizna likvidnost i to je samo kap u moru. Bez priliva sredstava smanjiće se uvoz i izvoz. To bi izvršilo pritisak na kurs i zemlji bi pretio ekonomski slom. Kako ove godine inače neće biti znatnijeg priliva iz inostranstva, država bi morala da traži pomoć, jer bez tih sredstava naša privreda i ekonomija biće ozbiljno ugrožene. Naša preduzeća imaju spoljni dug. Ako ne budu mogli da ga servisiraju, ići će u stečaj. Potom će banke preuzeti hipoteku i radnici će biti otpušteni - objašnjava Zdravković.

Inače, aranžman sa MMF je na 15 meseci i omogućava da Srbija odmah ima na raspolaganju 268,4 miliona evra. Pored toga, u sklopu ovog programa predviđeno je da deficit budžeta Srbije bude manji od 1,75 procenata BDP.

(Kurir)

Komentar na tekst:

Matematika je egzaktna nauka.

EKONOMISTI PROGNOZIRAJU PAD SRPSKE VALUTE

Evro 150 dinara

Pavlović: Očekujem strahovit udar na srpsku privredu! Zemlja nema čime da brani kurs

Dinar će praviti haos, naročito onima koji su uzimali kredite, a posebno će biti problema oko izmirenja obaveza prema inostranstvu

Dragaš: Vlast će prodavati sve, pa na kraju i građane Srbije kao robove

U narednih mesec dana evro ćemo moći da dobijemo od 75 do 115 dinara, a posle toga dostići će svoju realnu vrednost od 150 dinara

Dinar će danas imati rekordno nisku vrednost prema evru, pošto će zvanični srednji kurs biti 95,4564 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Branko Dragaš, ekonomista i investicioni bankar, tvrdi da će domaća valuta dostići svoju realnu vrednost od 150 dinara za evro, „kada vlast proda sve što se može prodati!"

- Kada ova vlast bude prodala sve što se može prodati, pa na kraju i same građane Srbije kao robove, domaća valuta će dostići svoju realnu vrednost od preko 150 dinara za evro! Vlast u Srbiji je potpuno narkotizovana, pa čak njihovi glavni igrači, režimski tajkuni, počinju da prodaju svoje kompanije - kaže Dragaš.
Prema njegovim rečima, kurs će uskoro „pući". Kada će se to dogoditi, zavisi od prodaje preostalih preduzeća.

- Dokle god prodaju, kurs će se braniti. Priliva nema, ovo je priliv iz zaduživanja od MMF-a od 402 miliona dolara, pošto nama treba milijarda mesečno. Tako će ići prodaja na prodaju, kraj nam se već približio, pa sve dok ne bude dva miliona ljudi na ulici - e, onda će građani postaviti pitanje šta i kako dalje - upozorava Dragaš.

Branko Pavlović, nekadašnji konsultant sindikata JP NIS, podseća da je inflacija u Srbiji u poslednjih pet godina bila mnogo viša nego u zemljama evro zone, te da je klizanje domaće valute potpuno očekivano. Prema njegovim rečima, za nepunih mesec dana, u Srbiji ćemo imati mogućnost da za evro dobijemo od 75 do 115 dinara, u zavisnosti od reakcije NBS.

- Godinama samo držali dinar na vrednosti od 80, što nije bilo realno, pa kako je inflacija u Srbiji bila enormno zastupljenija nego u zemljama evro zone, normalno je da nam dinar klizi i da plaćamo taj račun - kaže Pavlović.

On kao najveći problem izdvaja nemogućnost odbrane kursa. - Mi nemamo čime da branimo kurs. Podsećam da smo potrošili milijardu evra za odbranu, a realni kurs mora da kliza za razliku u Srbiji i zemljama evro zone. Dinar će praviti haos, naročito onima koji su uzimali kredite, a posebno će biti problema oko izmirenja obaveza prema inostranstvu. Očekujem strahovit udar na srpsku privredu - kaže Pavlović.

I. Šaronjić
(Pravda)

Komentar na tekst:

Komentar su svi prethodni postovi objavljeni o temi "Kada će evro eksplodirati?".

PROFESOR JURIJ BAJEC: BEZ STABILNOG DINARA MERE VLADE NEĆE IMATI EFEKTA

Srbija mora da se zaduži

BEOGRAD - Savetnik premijera Mirka Cvetkovića i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Jurij Bajec smatra da vladine mere protiv ekonomske krize neće imati efekta ukoliko kurs dinara ne bude stabilan.

- Kurs je postao ne samo monetarno, već i ključno ekonomsko pitanje, socijalna i politička tema. Sada je lopta na terenu Narodne banke Srbije. U situaciji kada su slabi devizni prilivi, NBS mora da razmisli da li je ispravna njena politika držanja kursa tako što će prodavati devize iz državnih rezervi. To je sve bilo lepo dok je bio veliki devizni priliv iz inostranstva, pa je tada bio nedostatak dinara, a ne evra. NBS mora da prilagodi monetarnu politiku novonastalim kriznim uslovima i uskladi je sa fiskalnom politikom države - rekao je Bajec.

On kaže da za privrednike, ali i građane nije bitno koliko će evro vredeti u dinarima, već da on manje oscilira.
On smatra da će novac od prodaje NIS imati kratkoročne efekte, pa bi država trebalo već ove godine da pojača priliv sredstava iz inostranstva.(Genijalno! - prim. Drago)

- Srbija treba što pre da povuče sredstva iz MMF. Tih 520 miliona evra koji su nam na raspolaganju nisu dovoljni. Treba ponovo razgovarati o dodatnom kreditu i tražiti od EU dodatna sredstva u meri u kojoj je to moguće - rekao je Bajec, objasnivši da Srbija ne spada u red mnogo zaduženih zemalja.

Bajec takođe kaže da „ne veruje da će vlada uspeti da ostvari planirani privredni rast od tri odsto“.

- Ove mere će pomoći da se održi to što imamo proizvodnju, izvoz i nivo zaposlenosti. Očekujem jenjavanje krize i prelivanje pozitivnih efekata iz razvijenih zemalja u našu negde u drugoj polovini 2010 (''Izlaz'' iz krize se sve više prolongira, sad smo već stigli do druge polovine 2010. - prim. Drago) - rekao je Bajec.

Na pitanje da li je Srbija zakasnila sa merama za ublažavanje svetske ekonomske krize savetnik premijera je rekao da kriza tek sada stiže u Srbiju.

- Sve države su kasno reagovale. Taj talas se brzo prelio iz Amerike u Evropu i pogodio realni sektor. Reakcija Evrope je jaka i ne slabija od američke. U razvijenim zemljama nema velikog pada ekonomske aktivnosti, a najviše će biti pogođene zemlje kao što je Srbija.
(Gde su sada Dinkić i Đelić sa pričom kako će Srbija na krizi profitirati? - prim. Drago)

Bojan Pantić
(Glas Javnosti)

Komentar na tekst:

Koje rešenje nudi prof. Bajec osim dodatnog zaduživanja zemlje? Zaduži se, i sačekaj malo dok sve ovo (''kriza'' prođe, a onda će opet drugi (''strane direktne investicije'' ''rešiti'' naš problem, a ne mi sami. Ova ''kriza'' je kriza bez presedana i neće trajati par kvartala, posle čega kao da ništa nije bilo. Ovo je kriza potrošačkog društva, prevelike (a neravnomerne) potrošnje koja nije utemeljena na radu i realnim rezultatima toga rada, i samim tim balon koji je bio preduvan do pucanja (potrošnja) se dodatno pumpa ''podsticajnim merama'' da bi industija, banke i trgovina imali šta da rade i ostvaruju sve veće, i veće, i veće profite. Tome mora doći prirodni kraj. Ako Tojota na primer, štancuje nova vozila dinamikom svakih nekoliko sekundi, neko vreme ona će moći da ih proda, ali će vremenom nastupiti zasićenje. Prirodan kraj. Kao što se kaže: ''Sve ljude možete varati neko vreme, neke ljude možete varati svo vreme, ali ne možete sve ljude varati svo vreme...'' Ovo je poruka i za gospodina Bajeca i njemu slične.

Radovan Jelašić ne raspolaže trećinom deviznih rezervi, a kurs dinara brani novcem građana otkupljenim preko menjačnica

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ne može da spreči rast evra jer ne raspolaže trećinom zvaničnih deviznih rezervi, tvrdi dobro obavešten sagovornik Kurira. Prema njegovim rečima, Jelašić gotovo uopšte ne povlači devizne rezerve, već na tržištu kapitala interveniše novcem koji je preko menjačnica otkupljen od građana.

- Otprilike 700 miliona od gotovo jedne milijarde evra sa kojima je NBS intervenisala na deviznom tržištu potiče iz menjačkih poslova - kaže naš izvor i podseća da je on još prošle godine Kuriru dostavio informaciju o tome da je trećina deviznih rezervi Srbije propala jer je plasirana kod banaka koje su pogođene hipotekarnom krizom.
Naš izvor navodi da je NBS u stvari kupila i prodala milione evra na domaćem tržištu. Potom je javnosti prezentovana vest da je potrošeno oko milijardu evra na odbranu kursa, a sve s namerom da se zataška prava istina o tome da je dobar deo deviznih rezervi propao zbog plasmana na zapadnim tržištima kapitala, koje je zahvatila hipotekarna kriza.

- Jelašić prošle godine nije javnosti želeo da kaže kod kojih banaka su plasirane devizne rezerve Srbije, već se nonšalantno pravdao izjavama da je sa njima sve u redu. Takođe, tvrdio je da je državna tajna na kojim se računima i pod kojim uslovima pare nalaze. Ako je državna tajna gde se devizne rezerve nalaze, kako su onda Dinkić i Jelašić pre tri godine priznali da se deo deviznih rezervi nalazi u Evroaksiz banci u Moskvi. Jasno je, dakle, da mu zakon ne brani da kaže gde se pare nalaze, ali da on to ne želi da učini da se ne bi kompromitovao lošim rezultatom takvog plasmana - kaže naš izvor i dodaje da bi premijer Mirko Cvetković zbog svega navedenog trebalo da po hitnom postupku pokrene smenu guvernera Jelašića.

U prilog tvrdnjama našeg sagovornika idu saopštenja za javnost NBS koja su prošle godine dostavljena medijima. U dopisu NBS koji je 6. oktobra upućen novinarima Kurira doslovce piše: „Dosadašnje učešće Narodne banke na deviznom tržištu na strani prodaje bazirano je na devizama koje je ona neto otkupila po osnovu menjačkih poslova, a što je u pomenutom periodu iznos koji je veći od današnje intervencije“. Na sajtu NBS takođe je moguće naći podatak da je od menjača 2008. godine otkupljeno oko 1.633 miliona evra.

Kurir je prošle godine guverneru uputio pitanja kod kojih banaka, na kojim računima i pod kojim uslovima se nalaze naše državne rezerve.

- U vreme globalne finansijske krize NBS je plasirala devizne rezerve pretežno u državne hartije od vrednosti najrazvijenijih zemlja u svetu, kao i u hartije od vrednosti čiji su izdavaoci međunarodne finansijske institucije. To znači da su izdavaoci HOV najrazvijenije zemlje u svetu, Nemačka, Velika Britanija i Kanada, tako da su ovi plasmani maksimalno sigurni, dok je ostatak neophodan za tekuću likvidnost plasiran kod prvoklasnih inostranih banaka visokog rejtinga - odgovorila je tada savetnik guvernera za medije Bojana Marković i dodala da NBS nije u mogućnosti da nam obezbedi odgovore na tražena pitanja jer unutrašnji akti NBS odgovore na naša pitanja tretiraju kao tajnu.

Naš list juče je ponovo pokušao da dobije odgovore od guvernera Jelašića na navode iz današnjeg teksta o tome da NBS pokušava da fijasko sa plasmanom deviznih rezervi prikrije intervencijama s novcem koji otkupljuje u zemlji, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor. Jelašić nije bio u mogućnosti ni da precizira koliko je zvanično evra NBS povlačila iz ranije plasiranih sredstava u inostranim bankama za odbranu kursa dinara, a koliko tih deviza potiče iz otkupa od menjača

GDE SU DEVIZNE REZERVE

Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su krajem decembra prošle godine 8,15 milijardi evra, što je za 892 miliona evra manje nego krajem novembra.

Devizne rezerve su tokom prošle godine tako smanjene za oko 1,5 milijardi evra. Taj novac je, osim za vraćanje devizne likvidnosti bankama, potrošen i za izmirenje prispelih obaveza - inokreditorima je u prošloj godini isplaćeno 268,6 miliona evra, a po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni preporod još 221,6 miliona evra.
Uz devizne rezerve banaka, koje su krajem decembra 2008. iznosile 974,3 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje iznosile su 9,12 milijardi evra.

Prema zvaničnim podacima, od privatnih menjača ukupno su otkupljena 1.633 miliona, a prodato je 1.549 miliona evra.

(Kurir)

Građani i stručnjaci revoltirani zbog ekonomskog stanja

Vlada mora da padne ako evro pređe 100 dinara

Ukoliko kurs stigne do sto dinara za jedan evro, Vlada Srbije trebalo bi, prema mišljenju stručnjaka, da potpiše ostavku, a ministri koji u zadnjih osam godina samo menjaju fotelje, zaborave na politiku i to pre svega ekonomsku.

Građani Srbije, takođe, ne kriju revolt zbog dnevnih promena kursa koje im ugrožavaju standard i, posredno, ionako nesigurna radna mesta.
Privrednici i ekonomisti tvrde da su vlasti godinama unazad manipulisale parolom „stabilnog kursa”, ali je ovu „prevaru” (Bold - Drago) za samo nekoliko meseci ogolila svetska finansijska kriza.

- Ako dinar koji je godinama bio precenjen sada nastavi da pada, Vladu treba menjati jer u njoj više nema nijednog vizionara stabilne ekonomske politike. (Bold - Drago) Ne smeju se pravdati da su skoro postavljeni jer u poslednjih osam godina u Vladi sede isti ljudi. Zbog obećanja vlasti da je dinar stabilan, ljudi su se olako zaduživali, a privreda propadala. Dinar je morao da eksplodira, ali da se pametnije radilo i domaća valuta opadala postepeno, ne bi bilo ovih problema (Bold - Drago) kaže za „Blic” - Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka.

On dodaje da su građani Srbije manipulisani godinama unazad pričom o stabilnom kursu, zbog čega će ih sada boleti glava (Bold - Drago) prilikom otplate kredita, a još više kada počnu da dobijaju rešenja o otkazu.

Takođe, sve devize koje su stizale iz inostranstva, izbacivane su na tržište i podsticana potrošnja, a privrednici gurani u sve veća zaduživanja. (Bold - Drago) Privrednici sada ne kriju ljutnju prema vladajućim strukturama.

- Ako evro skoči i na sto dinara, neka naša vlada potpiše ostavku i ode kući jer je domaću privredu ovim potpuno upropastila. (Bold - Drago) Na leto su nas ubeđivali da su devizne rezerve ogromne, a dinar stabilan, (A jeste vi išli u neku školu? - prim. Drago) pa smo bez slutnje o ovome uzimali kredite sa valutnom klauzulom za nabavku sirovina. Dinar je tada vredeo 79, a mi smo ipak računali da bi mogao doći do 82. Posle prerade, tu robu smo prodavali na odloženo plaćanje na četiri meseca. Sad, kada stižu pare, mi bi trebalo da kupimo evre i vraćamo kredite, zbog čega smo na milion evra prodate robe izgubili 200.000 evra odnosno 20 odsto - kaže Vaso Lekić, direktor „Fudlenda”, kompanije koja je pred kraj 2008. u Briselu ponela titulu za najbolji proizvedeni novi sok u svetu.

Stručnjaci navode da bi zbog loše politike kursa kofere što pre trebalo da pakuje ne samo Vlada, već i čelnici Narodne banke Srbije. (Oho! - prim. Drago)

- Ova vlada pokazala je da ne može da se nosi sa ekonomskim problemima. Rekonstrukcija Vlade, ali i Centralne banke, neophodne su jer su kretanjem kursa pokazali da ne mogu da održe makroekonomsku stabilnost. To je bilo jasno već kad je pravljen budžet, a posebno sada kada Vlada i NBS potpuno gube poverenje - kaže za „Blic” Vladimir Gligorov, (Gospodin Gligorov je koliko do juče pevao drugu pesmu... - prim. Drago) saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču.

Ima i onih koji još ne bi Vladu slali na trajni godišnji odmor.

- Trebalo bi saslušati vladine predloge za rešenje krize, pa onda odlučiti da li da se ona menja ili ne. Pitanje kursa je samo vrh ledenog brega. Dogovor sa MMF-om je neodrživ, budžetski deficit veći od planiranog baš kao i predviđeni priliv stvarnog kapitala. Uz to nema mera za strukturno prilagođavanje privrede - ističe Miroljub Labus, (Sećate li se ovog gospodina? - prim. Drago) profesor ekonomije.

Pare od prodaje 51 odsto NIS-a, 400 miliona evra, koje u Vladi čekaju kao ozebli sunce, (Oba bolda Drago) najverovatnije će na račun leći u ponedeljak.

- Postoji šansa i da se ovaj posao završi danas - izjavio je juče Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor.

Prema rečima premijera Mirka Cvetkovića, od tog novca polovina će odmah biti uplaćena u budžet Vojvodine, a 160 miliona evra biće Vojvodini uplaćivano sukcesivno. U budžet Srbije biće odmah uplaćeno 10 odsto, odnosno 40 miliona evra.

Jelena Aleksić
(Blic)

Komentar na tekst:

Dakle, ovaj tekst sa udarnim fontom u naslovu se danas pojavio na naslovnoj strani visokotiražnog ''Blica''. Mislim da konačno dobijamo odgovor na pitanje u naslovu ove teme i postova svih ovih meseci.

Što se današnjeg pisanja ''Blica'' tiče, veliko je pitanje, a svako za sebe neka da odgovor ima li on (''Blic'' na njega moralno pravo s obzirom na tekstove ekonomske (i uređivačke) politike koje je objavljivao od 2001. a posebno 2006. godine od kada je ludilo sa evrom dobilo na intenzitetu.

...I ZA POJAS ZADENI

Demokratija ima smisla samo ukoliko glasači znaju, makar otprilike, ko šta nudi i ko je kakav

Sa pojavom i produbljivanjem krize kod nas dogodilo se nešto samo naoko neočekivano: istinoljubivost potpuno nestaje iz političkog života, a marketinške akcije dobijaju groteskne oblike, posebno u krugovima vlade. Što je i prirodno, jer bi neko mogao, ne daj bože, da pomisli da su oni nešto krivi.

Evo, još uvek nemamo priznanje iz ministarskih krugova da je Srbija u krizi, već se govori o opasnosti od krize i nameri da se spreči njena pojava na ovim prostorima. A to što je od letos industrijska proizvodnja smanjena za jednu osminu, izvoz čak za dve petine, uvoz za jednu trećinu, što je platni bilans radikalno pogoršan (iz plusa prešao u minus) nikom ništa, kao da živimo u najboljem od svih svetova. Zahvaljujući mudroj vladi.

Slično tome, kada Mlađan Dinkić ode u Torino da zvanično čuje kako od ugovorenog posla sa ,,Fijatom” nema ništa, bar za duže vreme, a on to, po povratku, ni ne pomene već saopšti kako je dogovoren novi posao sa tim istim ,,Fijatom”, a manje obavešteni steknu utisak da je to bio uspešan put. A posao sa „puntom” je, znamo, i mali i takođe nesiguran. To je ta politička težnja, pa i veština da se poraz predstavi kao pobeda, odnosno neuspeh kao uspeh. Naravno, pažljiviji posmatrači tačno znaju o čemu se radi, ali Dinkića i ostale Dinkiće ne zanima mišljenje ozbiljnih ljudi, već biračke mase. Može i manjina, ali da je dovoljno brojna i dovoljno naivna.

Ili kada Božidar Đelić sugestivno predstavi svoj nastup u Davosu kao da je odlično govorio pred političkom i poslovnom elitom sveta, a ne, što je istina, na jednoj malo važnoj sesiji, od stotinak osoba, koliko ih je ukupno bilo na Svetskom ekonomskom forumu.

Najveći biser je priča sa fiskalnim stimulativnim paketom. Tvrdi se kako država obezbeđuje 122 milijarde dinara, što je notorna neistina. Država je spremila samo osam milijardi, a ostatak bi, kao, trebalo da daju domaće i strane banke. Ali domaće banke nemaju nijedan razlog da povećaju obim kreditiranja, jer se za njih ovim merama ništa ne menja: ni kamatna stopa, ni ostali uslovi kreditiranja. Dakle, one će nastaviti kao do sada i neće povećati masu kredita. A strane banke će možda odobriti kreditiranje malih i srednjih preduzeća, a možda i neće, ali to sa fiskalnim stimulansom ovdašnje vlade nije ni u kakvoj vezi. Paket uopšte ne postoji. Prosto, to je stara Dinkićeva taktika obmanjivanja javnosti koju je sada prihvatila i Vlada Srbije.
Dobro, ne treba biti moralista već razumeti potrebu političara da se predstave u što boljem svetlu. Njihov životni cilj nije i ne treba da bude potraga za istinom, već sticanje i održanje političke moći i položaja. Ne posežu oni za takvim sredstvima iz zadovoljstva, već što ih je muka naterala. A muka je što nemaju nikakvih pristojnih rezultata, što nema dobrih vesti, već samo loših, pa je potrebno ulepšati stvarnost preko uobičajene mere.

Ali, s druge strane, to igranje sa istinom trebalo bi da ima svojih granica: naduvavanje stvari do određene mere može se shvatiti, ali preterivanje, kao sa ovim fiskalnim stimulansom, već prelazi sve granice. Jer demokratija ima smisla samo ukoliko glasači znaju, makar otprilike, ko šta nudi i ko je kakav. Ukoliko ne znaju, tada će na vlast dolaziti vešti manipulatori i demagozi, a i obični probisveti, a to onda nije dobro za narod i državu. Prosto, jedna od pretpostavki ideja da je demokratija dobar politički sistem je, najblaže formulisano, da je potrebno da izvesna količina tačnih informacija dolazi do glavnine biračkog tela kako bi mogli pametno da odluče. Nažalost, izgleda da je kod nas ta pretpostavka sporna.

Budimo, ipak, realni: jedina ozbiljna granica za političare jeste eventualna osuda javnog mnjenja i sledstveni gubitak glasova na izborima. Drugim rečima, političari će lagati samo onoliko koliko im toleriše biračko telo. A kod nas je to puno. Doduše, ni na Zapadu nije mnogo manje, pa londonski „Ekonomist” ima jedan kratak i efektan aksiom: političari lažu.

Boško Mijatović
direktor ekonomskih studija CLDS
(Bold - Drago)

(Politika)