Rastu stambeni krediti

Preduzetnici, firme i građani i dalje uredno otplaćuju svoje pozajmice. – Korisnici lizinga više kasne u izmirenju obaveza. – Povećan je broj korisnika kreditnih kartica koji kasne u otplati duga

Krediti privredi i građanima u januaru su iznosili 1.276 milijardi dinara, što je 3,5 odsto više nego u decembru prošle godine, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
On je na konferenciji za novinare rekao da se na osnovu podataka Kreditnog biroa UBS ne može oceniti da ekonomska kriza utiče na kreditnu aktivnost banaka.

Dug preduzeća na kraju januara bio je 839,8 milijardi dinara i uvećan je 4,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Pozajmice građanima od 388,5 milijardi dinara veće su 2,1 odsto, a dug preduzetnika je 47,5 milijardi dinara, što je povećanje od 3,6 odsto.
Građani su najviše kredita, u iznosu od 176,6 milijardi, uzimali za kupovinu i adaptaciju stanova, a rast te vrste zaduženja je 3,6 odsto u odnosu na kraj 2008. godine.

Gotovinski krediti su porasli 2,8 odsto i iznosili su 146,1 milijardu dinara, dok su potrošački i krediti za refinansiranje ranijih pozajmica u vrednosti 47,1 milijardu dinara smanjeni oko jedan odsto.

Poljoprivredni krediti, čija je vrednost na kraju januara iznosila 18,7 milijardi dinara, smanjeni su oko devet odsto.

Dugalić je istakao da građani i dalje uredno otplaćuju svoje pozajmice i da je na kraju januara kasnila otplata 1,5 odsto tih kredita, dok preduzeća nisu na vreme otplatila 6,4 odsto kredita, a preduzetnici 2,8 odsto.

Broj lizing ugovora nešto je manji u januaru nego u decembru prošle godine, odnosno smanjen je sa 17.768 na 17.605, ali korisnici više kasne u izmirenju obaveza.

Građani, kako je istakao Dugalić, u manjem iznosu koriste nedozvoljeno prekoračenje na tekućem računu, a povećan je broj korisnika kreditnih kartica koji kasne u otplati duga.

On je procenio da će mere Vlade Srbije o subvencionisanim kreditima doprineti povećanju likvidnosti preduzeća i povećanju potrošačkih kredita.

Za sada, kako je naglasio Dugalić, nema opasnosti od prezaduženosti građana.

Beta
(Politika)

Otpisan

Vladajuća koalicija ozbiljno razmatra smenjivanje guvernera Radovana Jelašića zbog odliva deviza iz zemlje i naglog pada dinara

BEOGRAD - U toku je lobiranje za smenjivanje guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, saznaje Kurir. Najuticajniji predstavnici parlamentarne većine skoro da su postigli dogovor o tome da guverner mora da ode.

O neraspoloženju koje vlada u okviru vladajuće koalicije prema guvernerovoj politici najbolje govori nedavna izjava gradonačelnika Beograda i visokog funkcionera DS Dragana Đilasa.

- Dužnost guvernera i države jeste da spreče strane banke da iznose evre iz Srbije. Kada evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to poremeti sve u ovoj zemlji. Meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo - rekao je Đilas u gostovanju na televiziji Palma plus.

On je potom objasnio da su strane banke investirale u Srbiju zato što je kamata na kredite bila četiri puta veća nego u zemljama EU, "pa su super zarađivale". (Bold - Drago, ja bih ovde reč ''investirale'' stavio pod navodnike)

- Sada, kada su ugrožene njihove centrale, odlučile su da pare povuku nazad - zaključio je Đilas i optužio NBS da štampa pare bez pokrića, što uzrokuje rast evra, a kod naroda paniku da se država vraća u devedesete.

U izjavi za Kurir bivša direktorka Beogradske banke Borka Vučić kaže kako ju je obeshrabrio podatak da je lane najveći profit u Srbiji od 33,7 milijardi dinara ostvaren u bankarskom sektoru, a da je pri tom kapital banaka, mahom stranih, oko 500 milijardi dinara!

- Najgore od svega je to što Ministarstvo finansija i NBS ne reaguju adekvatno. Očigledno im ne pada na pamet da poreskim merama ili nekim drugim instrumentima uslove banke da profit ostvaren u Srbiji u njoj i plasiraju. Na taj način bi se zaštitila domaća privreda, gde je toliki profit i ostvaren - zaključila je Vučićeva.

Činjenica da se Jelašićevo ime pominje u aferama sa Nacionalnom štedionicom, vilom na Dedinju i namernim izazivanjem stečaja najvećih domaćih banaka, nisu razlozi nezadovoljstva koalicionih partnera, otkriva dobro upućen izvor blizak Vladi Srbije.

- Narod je izgubio poverenje u bankarski sistem, građani su povukli 860 miliona evra iz banaka, a strane banke ispumpavaju novac iz Srbije ne bi li spasle svoje centrale, koje se nalaze u najvećoj krizi - kaže naš sagovornik. - Umesto da natera strane banke da se odreknu dela dobiti i građanima i privredi daju povoljnije zajmove, on im je prodao više od milijardu evra! (Eto kako mali Đokica zamišlja kapitalizam - prim. Drago)

Kojim tempom evri napuštaju Srbiju u smeru matičnih banaka, najbolje je objasnio sam Jelašić u Fajnenšel tajmsu: "U decembru, kada sam smanjio obaveznu rezervu bankama, one su u inostranstvo transferisale 600 miliona evra". List je naveo i da su strane banke koje posluju u Beogradu odbile da daju bilo kakav komentar na tu temu.

Direktor Centra za tržišna istraživanja Miodrag Kanjevac izjavio je za Kurir da je jasno kako Jelašić i drugi koji su uništili domaće banke sada ne rade u interesu države već stranih banaka. Na pitanje kako država može da ih spreči da iznose profit iz Srbije, Kanjevac kaže:

- To je pitanje koje pre svega treba da postavite onima koji su te banke ovamo doveli. Kuću su raskućili, uništili domaći bankarski sektor i sada kukaju što strane banke odnose kapital. Da ja kao Srbin imam privatnu banku u Americi, naravno da ne bih nikoga slušao i da bih sa svojim parama radio šta hoću, ako mi to propisi dozvoljavaju - zaključio je Kanjevac.

KRIZA JE MNOGO VEĆA!

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je srpska privreda povukla 11 milijardi evra inokredita i da će ove godine morati inostranstvu da vrati četiri milijarde, ali da postoji opasnost da to neće biti u stanju.

- Ako mislimo da sačuvamo kurs na nivou od 95 dinara za evro, biće nam potrebne četiri milijarde evra - izjavio je Zdravković za Kurir, objašnjavajući da je kriza veća nego što su političari spremni da shvate.

(Kurir)

ISTOČNO PITANJE

Poput Srbije, najveći broj tranzicionih zemalja dobar deo kredita je proćerdao, ostao sa ranjivom ekonomijom i sa ogromnim teretom dugova raspoređenih na privredu, građane i budžete

Finansijski sistemi država centralne i istočne Evrope u velikoj su krizi i to više nije tajna. Mudis (Moody’s Investors Service), jedna od vodećih agencija za procenu finansijskih rizika, upozorila je prošle nedelje da će sniziti rejting banaka koje posluju na ovim tržištima.

Vest je izazvala veliku nervozu i odmah dovela do pada cena akcija zapadnih banaka koje posluju u regionu. Loš signal je stigao i sa deviznog tržišta, gde je evro počeo da gubi vrednost u odnosu na konkurentske valute. To je bio znak da su problemi na Istoku dovoljno veliki da mogu opasno ugroziti ionako krhke finansijske sisteme zemalja zapadne Evrope. Riziku su pogotovo izložene države poput Austrije, Švedske, Grčke, Italije, delom i Nemačke, čije banke dominiraju u tranzicionim zemljama.

Poslednja kriza pokazala je da agencije za procenu rizika beznadežno kasne za događajima. Mudis je svoje upozorenje mogao objaviti i koji mesec, možda i koju godinu ranije. Problem je bio vidljiv odavno i nije bilo dileme da je veliki broj tranzicionih zemalja na stranputici.
Kriza ovih zemalja će se produbljivati, a spisak ugroženih će biti sve duži. Proizvodnja, zaposlenost i prihodi će padati, kreditne obaveze će rasti, a broj građana i kompanija koji neće moći da vraćaju dugove postaće sve veći. (Bold - Drago)

Po rečima Hoakina Almunija, komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja, na listi najugroženijih zemalja se u ovom trenutku nalaze Rumunija, Ukrajina, Hrvatska i Srbija. Ogromni problemi Mađarske i Letonije stara su tema.

U nešto boljoj situaciji za sada su Češka i Poljska, ali se i njihova pozicija može promeniti veoma brzo. Od valutne krize, ali samo od nje, zaštićene su Slovenija i Slovačka koje su članice evrozone. Tek kada kriza bude okončana, biće jasnije da li je uvođenje evra tako nesporno dobar potez, kako to danas izgleda.

Suština „Istočne krize” svugde je slična. Ceo region je izvršio potpunu liberalizaciju finansijskih tokova, a svoju finansijsku sudbinu prepustio je stranim bankama. Obilje deviza dovelo je do precenjivanja kurseva lokalnih valuta i do veštačkog povećavanja kupovne moći. To je ohrabrivalo građane i preduzeća da se nekontrolisano zadužuju u jeftinoj stranoj valuti, verujući da je takva ekonomska politika dugoročno održiva. Životni standard je fiktivno rastao, ali „na dug”. Kupovalo se sve i svašta, pogotovo automobili, ili se ulagalo u nekretnine i tako stimulisao rast cena koje su se odvojile od razuma. (Bold - Drago)

Više od 1.500 milijardi dolara kredita slilo se u centralnu i istočnu Evropu i dugovi ovih država su spektakularno povećani. Kod zemalja koje su (Poljska ili Mađarska npr.) početkom devedesetih imale visok nivo spoljnog duga, zaduženje je dodatno povećano više od sedam puta. Države, koje su u tranziciju ušle na nižem nivou dugovanja (Rumunija ili Ukrajina npr.), danas duguju preko trideset puta više. Kada je priliv kredita stao, a time i ponuda deviza, lokalne valute su se sunovratile i to je ubrzalo dužničku krizu.
A do juče sve je bilo idealno i svi su bili zadovoljni. (Bold - Drago) Višak štednje građana zapadne Evrope se u vidu kredita prelivao na Istok. Ne samo da su banke preko visokih kamata sjajno zarađivale, već je istočnoevropski dužnik svojim trošenjem stimulisao i proizvodnju industrijske robe u zemljama zapadne Evrope.

Poput Srbije, najveći broj tranzicionih zemalja dobar deo kredita je proćerdao, ostao sa ranjivom ekonomijom, i sa ogromnim teretom dugova raspoređenih na privredu, građane i budžete. U krizi koja traje, dugovi će dodatno porasti. Neko vreme će se održavati iluzija kako će se dugovi vratiti, a onda će početi njihov reprogram, otpisivanje i uknjižavanje gubitaka. (Bold - Drago)

Sada je ključno pitanje: ko će sanirati bankarski sistem regiona. Jedno moguće rešenje je da to učine države čije su banke krizu neposredno i kreirale. Teret sanacije banaka tada bi pao na poreske obveznike zapadne Evrope. Apetit za takvu vrstu intervencije je mali, a sredstva na raspolaganju su još manja.

Druga mogućnost je da se sanacija banaka, manje ili više direktno, prevali na države istočne Evrope, koje su nerazumnom ekonomskom politikom dozvolile ovaj dramatični rasplet. Konačno, novac od kredita su potrošili građani i privreda ovog regiona. U tom scenariju, istočna Evropa će biti stimulisana da se dodatno zadužuje kod MMF-a i ostalih međunarodnih organizacija.

Ako se ostvari ovaj drugi scenario, istočna Evropa će decenijama grcati u dugovima. Ogromna sredstava će odlaziti na otplatu kredita, pa će malo ostajati za ulaganja u razvoj, a za socijalna davanja još manje. (Bold - Drago) Istočna Evropa će nastaviti da zaostaje, gubeći ekonomsku bitku na velikoj globalnoj sceni.

Tranzicione zemlje će morati da nauče da za put u bolju budućnost nema prečica, pogotovo ne kreditnih, da kapitalizam po sebi ne pruža zaštitu od loše ekonomske politike, a da demokratija ne sprečava političke i ine gluposti.

Nebojša Katić
Finansijski konsultant

(Politika)

MMF je jedino rešenje

Sve su prilike da će u prvom kvartalu Srbija imati negativan privredni rast, a ono što bi moglo da joj pomogne da izbegne etiketu zemlje u recesiji jesu mere Vlade čije ćemo efekte osetiti tek u narednim mesecima.

Kao odgovor na krizu, ali i smanjenje budžetskih prihoda i stranih investicija još u januaru kao mera predostrožnosti dogovoren je stendbaj aranžman sa MMF-om od 402,5 miliona evra. U ovom trenutku nije tajna da ova suma više neće biti za „ne daj bože“ i isključivo za devizne rezerve.

Premijer Cvetković najavljuje novu pozajmicu od ove međunarodne institucije, i to ni manje ni više nego dve milijarde evra koje će delom biti upumpane i u državnu kasu. Prevedeno na standard građana, ovaj zajam omogućiće stabilniji dinar, sigurniji budžet i najverovatnije pokretanje infrastrukture, odnosno privrede.(Najverovatnije - Bold i primedba Drago)

MMF nije, međutim, bure bez dna iz kojeg se može zahvatati kad god zagusti, pogotovo u zemljama centralne i istočne Evrope kojima je, prema procenama koje stižu, neophodna hitna finansijska injekcija. Na ekonomskom samitu Evropske unije, održanom u nedelju u Berlinu, premijer Velike Britanije založio se za izdvajanje dodatnih 400 milijardi evra kojima bi MMF podržao zemlje centralne i istočne Evrope. (A odakle im, kad su i oni u čabru? Očigledno iz štamparije. - Bold i prim. Drago)

Fond je već uputio kredite ukupne vrednosti 52 milijarde evra Srbiji, Mađarskoj, Letoniji, Ukrajini i Belorusiji, a novi krediti koje bi trebalo da ponudi istoku Evrope skoro da prevazilaze njegove sadašnje kapacitete za pozajmljivanje.

Dogovoreni stendbaj aranžman sa MMF-om, koji je sebi obezbedila Srbija, biće redovni zajam najverovatnije od aprila, a u okviru novog dogovora MMF će postaviti nove uslove. Iako se zna da će novi dogovor biti sklopljen u aprilu, o tome šta bi mogao da traži MMF ne postoje ni približni stavovi. Dok guverner NBS veruje da će smanjenje javne potrošnje prvo pogoditi plate i penzije, premijer je juče obradovao javnost izjavom da se to neće dogoditi.

- Novi aranžman bi tek trebalo da se pregovara, ali nije realno da se plate i penzije smanjuju jer su one već obezvređene slabljenjem dinara u poslednja dva meseca - rekao je Cvetković.

Sigurno je da je uz već postojeći aranžman sa MMF-om, mnogo lakše doći do zajmova od drugih međunarodnih institucija. Svetska banka, ili bilo koji drugi kreditor, lakše će dati zajam zemlji čije „makroekonomske pokazatelje pod kontrolom drži MMF“.

Goran Radosavljević, savetnik Božidara Đelića, veruje da će novim aranžmanom kontrola trošenja pozajmljenog novca biti daleko stroža.

- Ne verujem da će MMF dozvoliti značajno povećanje budžetskog deficita, a to se može dogoditi jedino ako se te pare usmere na projekte u infrastrukturu - smatra Radosavljević.

Rebalansom budžeta moguće je povećati jaz između prihoda i rashoda na oko tri odsto BDP-a, što u odnosu na zemlje u okruženju i nije mnogo, ali pod uslovom da se pare „uposle“ a ne da se potroše (To će sigurno biti slučaj, kao i do sada - Bold i prim. Drago). Prema rečima Radosavljevića, povećanje PDV-a, neće doneti mnogo toga domaćoj ekonomiji, baš kao ni rezovi u državnoj administraciji odoka. On navodi da jeste potrebno smanjiti državnu administraciju, ali je prethodno treba reformisati jer bi otpuštanje radi smanjenja rashoda na ovaj način samo prebacilo problem na teren Nacionalne službe za zapošljavanje.

Premijer je juče potvrdio da se priprema racionalizacija troškova u državnoj administraciji.

Đelić: Misija dolazi u martu

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je juče da bi misija MMF trebalo da dođe u Beograd u martu.

- Tokom te posete biće poznato koliki su prihodi i rashodi države i u tom smislu ćemo preseći koliko rashoda treba da smanjimo. Utvrdićemo i koliko ćemo novca dobiti od Svetske banke i Evropske unije za budžet i od MMF-a za podršku platnom bilansu i dinaru - naveo je Đelić.

(Blic)

Da li istočnoj Evropi preti bankrot

Predsednik Svetske banke Robert Zelik smatra da je potrebno 120 milijardi evra da istočna Evropa sredi svoj bankarski sistem. – Strah da bi drugi talas svetske ekonomske krize mogao da počne u istočnoj Evropi, ovih dana glavna je tema razgovora u EU

Nekoliko stotina gnevnih ljudi svakodnevno stoji ispred zgrade centralne banke u Kijevu noseći transparente na kojima piše: „Zaustavite ekonomski genocid nad sopstvenim narodom”, „Naše strpljenje ima granicu” i „Protiv kreditnog ropstva”. Oni su žrtve finansijske krize – novac koji su uložili u dve banke neće moći da podignu u narednih šest meseci pošto je centralna banka privremeno zamrznula isplate. Ovakvu sliku mogli bismo uskoro da vidimo širom našeg dela sveta koji finansijski stručnjaci već nazivaju izvorom drugog talasa svetske krize, pa i „Argentinom na Dunavu”, podsećajući na krizu koja je 2001. zamalo uništila tu južnoameričku zemlju.

Kao u Ukrajini, protesti zbog krize ranije su organizovani u Letoniji – gde je pala vlada – i u Bugarskoj, gde se spremaju parlamentarni izbori. Čak ni Irska, koja je zbog brzog privrednog rasta bila uzor istočnoevropskim zemljama, nije odolela, pa je u subotu u Dablinu protestovalo više od sto hiljada građana koji ostaju bez posla i bez perspektive. Ali, kriza u istočnoj Evropi mogla bi da potopi i dobrostojeće zapadne zemlje.

Strah da bi drugi talas svetske ekonomske krize mogao da počne u istočnoj Evropi, ovih dana glavna je tema razgovora u Evropskoj uniji, pa „Ekonomist” piše da je ovo „najopasniji period za istočnoevropske zemlje od raspada Sovjetskog Saveza”. „Tamo će ljudi biti mnogo siromašniji i (opravdano) ljući. Ali, samo bi zbog namerno destruktivnog protekcionizma ili nestanka glavnih institucija EU ovo moglo da preraste u katastrofu”, smatraju u britanskom nedeljniku koji se zalaže za liberalnu ekonomiju.

Vesti o tome da je istok Starog kontinenta prezadužen obaraju i vrednost akcija na Volstritu, pa su neki američki investicioni fondovi odlučili da do daljeg ne ulažu u istočnu Evropu, dok se ne vidi kakve će biti posledice krize. Srbija će, bez obzira da li će u ovoj situaciji proći bolje ili gore od okolnih zemalja, biti pogođena drastičnim padom ulaganja sa Zapada.

Austrija je posebno zabrinuta, jer su njene banke najveći kreditori u oblasti koja obuhvata i Srbiju. Austrijske banke, pre svih Erste, Rajfajzen i Unikreditova Bank Austrija, uložile su u istočnoevropske projekte čak 230 milijardi evra, što je 75 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda ove male zemlje. „Ekonomska ili politička katastrofa u Ukrajini imala bi domino-efekat na Evropsku uniju”, upozorava ministar finansija u Beču Jozef Prel, dok nedeljnik „Profil” na naslovnoj strani pita „Da li će Austrija bankrotirati?”.

Austrijska vlada sada pokušava da spase svoje banke predlogom da Evropska unija pomogne Istoku sa 150 milijardi evra, ali nije izvesno da će ministri finansija ostalih bogatih članica Unije na sastanku u martu podržati taj predlog. Sem ako ne budu uvereni da bi cela EU mogla da „strada” zbog kredita koji su davani donedavno uspešnim novim članicama i susednim državama, a koji ove zemlje više ne mogu da vraćaju. Grčka je, za svaki slučaj, zaustavila širenje svojih banaka po Balkanu.

„Postoji domino-efekat”, upozorava u „Njujork tajmsu” Kenet Rogof, harvardski profesor koji je bio i glavni ekonomista MMF-a.
„Međunarodno tržište kredita je povezano, pa bi lavina kreditne krize iz istočne Evrope i baltičkih zemalja mogla da izazove pad akcija u Njujorku”, kaže on, a predsednik MMF-a Dominik Stros-Kan dodaje da „pretnja razvijenim ekonomijama ide kroz bankarski kanal” i da očekuje da mu na vrata zakuca drugi talas država koje će tražiti kredite.

Američki list navodi da zvaničnici zaduženi za finansije strahuju da bi ova najteža ekonomska kriza u Evropi od pada Berlinskog zida mogla da uništi valute, kao što se desilo u Aziji krajem devedesetih godina. Tada su države koje su uživale u brzom ekonomskom rastu kao Tajland pozajmljivale u stranim valutama da bi održale ovaj rast, ali odjednom zbog pada sopstvenih valuta nisu mogle da vrate dug.
Od prošlog leta poljski zlot izgubio je gotovo polovinu vrednosti u odnosu na evro, forinta je pala za 30 odsto, češka kruna za 21 odsto, a naš dinar za četvrtinu. Zlot, forinta, kruna i rumunski lej ojačali su u ponedeljak pošto su centralne banke Poljske, Mađarske, Češke i Rumunije izdale saopštenja u kojima su naglasile da u ovim zemljama postoji makroekonomska stabilnost i da zapadne banke neće odustati od svojih ispostava na Istoku. Mađarska centralna banka saopštila je da je do velikog pada forinte od početka godine došlo zbog pada izvoza u zapadnu Evropu.

Da bi se sprečio bankrot, predsednik Svetske banke Robert Zelik poziva zapadnu Evropu da pomogne Istoku kojem je, po njegovoj proceni, potrebno 120 milijardi evra da sredi svoj bankarski sistem. „Bila bi ogromna tragedija da se Evropa ponovo podeli na dva dela”, rekao je Zelik, dok je mađarski premijer Ferenc Đurčanj od EU zatražio sto milijardi evra pomoći za srednju i istočnu Evropu.

Komesar Evropske unije za finansije Hoakin Almunija kaže da i njega brine što se situacija u nekim zemljama centralne i istočne Evrope pogoršava. „Svi smo, kao i Austrija, zabrinuti zbog rizika u zemljama kao što su Ukrajina, Srbija, Hrvatska i Rumunija”, izjavio je Španac, dodavši da „nije čuo” za austrijski plan da se pomogne ovim zemljama i njihovim bankama. Diplomate u Briselu kažu da zvanični Beč uporno lobira da se obezbedi novac kojim bi austrijske banke bile spasene, ali da za sada u ostalim zapadnim članicama EU nema elana da se to i uradi.

Prema nekim procenama, ako se ne spreči kolaps, istočnoevropska kreditna kriza mogla bi da bude pogubnija po svet od američke krize sa stambenim kreditima.

V. Radomirović
------------------------------------------------------------
Kolaps Ukrajine mogao bi da ugrozi ceo bankarski sistem

Za Srbiju može biti utešno što se ne pominje u prvom redu zemalja koje su na udaru krize – u tom redu su Ukrajina, Mađarska, Rumunija, Letonija, Litvanija i Estonija. Ali, jako prisustvo austrijskih banaka kod nas moglo bi da bude kobno u slučaju ukrajinskog ili rumunskog kolapsa koji bi uništio bečke bankare. „Ako bi samo jedna banka u Austriji ili u Švedskoj (Šveđani su puno uložili u baltičke zemlje, prim. V. R.) upala u ozbiljne probleme, ceo bankarski sektor bio bi sistemski ugrožen”, tvrdi Nil Šering, stručnjak za nova evropska tržišta u firmi „Kapital ekonomiks”.
----------------------------------------------------------
Kriza ugrožava proširenje EU

Danijel Korski iz Evropskog saveta za spoljne poslove, organizacije na čijem su čelu Marti Ahtisari i Joška Fišer, piše da će zbog finansijske krize biti ugrožen najuspešniji spoljnopolitički projekat EU – proširenje: „Sve jače ogorčenje britanske, irske i španske javnosti zbog selidbe radnika unutar EU neće se svakako smanjiti zbog mogućnosti da stignu novi useljenici iz Turske ili sa Balkana...

Nestaće i apetita za velike misije u inostranstvu, kao za Euleks na Kosovu koji košta na milijarde dolara”.

„Evropljani strahuju za svoje poslove i zaradu, pa će se još više suprotstavljati primanju novih siromašnih zemalja”, navodi se u izveštaju uticajnog Centra za evropsku reformu o posledicama ekonomske krize na politiku Evropske unije.

(Politika)

(Bold - Drago)

Argentinski bankrot pred našim vratima

Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.

Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?

– Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama.

Zašto smo toliko uvozili?

– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I osim njega, svi su i danas na funkcijama.

Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom.

– Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju, oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i van prostora.

Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?

– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.

Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane?

– Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo carine i budžet ostaje bez prihoda. Takođe, morali bi maksimalno da štedimo električnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji način da čoveka, preduzeće, državu, naterate da se razumniji ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo više čuvali.

Predviđate „argentinski scenario“. Šta je to toliko strašno što nam se, posle svega, može još dogoditi?

– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne valute više neće moći da se brani. I tada ćemo doći u situaciju da se vrednost dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele na jednu četvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadužili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaničnika kad su tvrdili da se kurs neće menjati narednih deset godina. Kad dođe do toga da preko noći morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadužili nastupa katastrofa.

Muzej MMF promašaja

Zašto ste toliko kritični prema MMF-u?

– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da je imala je stendbaj aranžman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi čovek MMF-a je 2000. godine izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u makroekonomske udžbenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su im preporučivali.


Autor: Branislav Krivokapić
(Blic)