...I ZA POJAS ZADENI

Demokratija ima smisla samo ukoliko glasači znaju, makar otprilike, ko šta nudi i ko je kakav

Sa pojavom i produbljivanjem krize kod nas dogodilo se nešto samo naoko neočekivano: istinoljubivost potpuno nestaje iz političkog života, a marketinške akcije dobijaju groteskne oblike, posebno u krugovima vlade. Što je i prirodno, jer bi neko mogao, ne daj bože, da pomisli da su oni nešto krivi.

Evo, još uvek nemamo priznanje iz ministarskih krugova da je Srbija u krizi, već se govori o opasnosti od krize i nameri da se spreči njena pojava na ovim prostorima. A to što je od letos industrijska proizvodnja smanjena za jednu osminu, izvoz čak za dve petine, uvoz za jednu trećinu, što je platni bilans radikalno pogoršan (iz plusa prešao u minus) nikom ništa, kao da živimo u najboljem od svih svetova. Zahvaljujući mudroj vladi.

Slično tome, kada Mlađan Dinkić ode u Torino da zvanično čuje kako od ugovorenog posla sa ,,Fijatom” nema ništa, bar za duže vreme, a on to, po povratku, ni ne pomene već saopšti kako je dogovoren novi posao sa tim istim ,,Fijatom”, a manje obavešteni steknu utisak da je to bio uspešan put. A posao sa „puntom” je, znamo, i mali i takođe nesiguran. To je ta politička težnja, pa i veština da se poraz predstavi kao pobeda, odnosno neuspeh kao uspeh. Naravno, pažljiviji posmatrači tačno znaju o čemu se radi, ali Dinkića i ostale Dinkiće ne zanima mišljenje ozbiljnih ljudi, već biračke mase. Može i manjina, ali da je dovoljno brojna i dovoljno naivna.

Ili kada Božidar Đelić sugestivno predstavi svoj nastup u Davosu kao da je odlično govorio pred političkom i poslovnom elitom sveta, a ne, što je istina, na jednoj malo važnoj sesiji, od stotinak osoba, koliko ih je ukupno bilo na Svetskom ekonomskom forumu.

Najveći biser je priča sa fiskalnim stimulativnim paketom. Tvrdi se kako država obezbeđuje 122 milijarde dinara, što je notorna neistina. Država je spremila samo osam milijardi, a ostatak bi, kao, trebalo da daju domaće i strane banke. Ali domaće banke nemaju nijedan razlog da povećaju obim kreditiranja, jer se za njih ovim merama ništa ne menja: ni kamatna stopa, ni ostali uslovi kreditiranja. Dakle, one će nastaviti kao do sada i neće povećati masu kredita. A strane banke će možda odobriti kreditiranje malih i srednjih preduzeća, a možda i neće, ali to sa fiskalnim stimulansom ovdašnje vlade nije ni u kakvoj vezi. Paket uopšte ne postoji. Prosto, to je stara Dinkićeva taktika obmanjivanja javnosti koju je sada prihvatila i Vlada Srbije.
Dobro, ne treba biti moralista već razumeti potrebu političara da se predstave u što boljem svetlu. Njihov životni cilj nije i ne treba da bude potraga za istinom, već sticanje i održanje političke moći i položaja. Ne posežu oni za takvim sredstvima iz zadovoljstva, već što ih je muka naterala. A muka je što nemaju nikakvih pristojnih rezultata, što nema dobrih vesti, već samo loših, pa je potrebno ulepšati stvarnost preko uobičajene mere.

Ali, s druge strane, to igranje sa istinom trebalo bi da ima svojih granica: naduvavanje stvari do određene mere može se shvatiti, ali preterivanje, kao sa ovim fiskalnim stimulansom, već prelazi sve granice. Jer demokratija ima smisla samo ukoliko glasači znaju, makar otprilike, ko šta nudi i ko je kakav. Ukoliko ne znaju, tada će na vlast dolaziti vešti manipulatori i demagozi, a i obični probisveti, a to onda nije dobro za narod i državu. Prosto, jedna od pretpostavki ideja da je demokratija dobar politički sistem je, najblaže formulisano, da je potrebno da izvesna količina tačnih informacija dolazi do glavnine biračkog tela kako bi mogli pametno da odluče. Nažalost, izgleda da je kod nas ta pretpostavka sporna.

Budimo, ipak, realni: jedina ozbiljna granica za političare jeste eventualna osuda javnog mnjenja i sledstveni gubitak glasova na izborima. Drugim rečima, političari će lagati samo onoliko koliko im toleriše biračko telo. A kod nas je to puno. Doduše, ni na Zapadu nije mnogo manje, pa londonski „Ekonomist” ima jedan kratak i efektan aksiom: političari lažu.

Boško Mijatović
direktor ekonomskih studija CLDS
(Bold - Drago)

(Politika)