A NA KRAJU BALADE...

BRANKO PAVLOVIĆ KRIVI VLAST ZA EKONOMSKI HAOS KOJI PRETI SRBIJI

Preti nam 10 godina gladi

Neće samo naredna godina biti užasna, čeka nas deset teških godina

Država godišnje baci 250 miliona evra na plate nepotrebnih činovnika

U državnoj administraciji imamo višak od najmanje 10.000 zaposlenih, dok je u javnom sektoru taj broj udvostručen

Svaki državni službenik građane Srbije košta oko osam hiljada evra godišnje

Sledećih deset godina biće užasno teške, kaže Branko Pavlović, advokat i bivši direktor Agencije za privatizaciju.

U razgovoru za „Pravdu", Pavlović ističe da neće samo naredna godina biti teška, te da je razlog loša makroekonomska politika koja se vodi poslednjih devet godina.

Koliko je ljudi otpušteno do sada i koliko će taj broj porasti do nove godine?

- Otpušteno je nekoliko hiljada ljudi, taj broj varira, ali sigurno je da će biti još otpuštanja. Ljudi moraju da shvate da za nas nije kritična naredna godina, nas čeka još deset užasno teških godina.

Mislite li da je svetska ekonomska kriza razlog za otpuštanja?

- Ima i toga, ali je razlog pre svega loše vođenje politike. Ista makroekonomska politika je na snazi od 5. oktobra 2000. godine. Umesto kao i sve zemlje, da je naša vlada pravila program razvoja privrede i društva, novac od privatizacija i zajmova je enormno trošen. Sada je došlo vreme za naplatu u svakom smislu. Moramo da se suočimo sa lošim potezima državnih organa.

Da li će predstojeća kriza najviše da ugrozi obične građane?

- Ugroziće sve, ali će građani kao i uvek to najviše da osete na sopstvenoj koži. Međutim, sada će sve one afere, korupcije i malverzacije više da bodu oči narodu, jer do sada je bilo „onaj gore uzima, krade.. Pa dobro, mi imamo koliko toliko", a da pri tom uopšte nisu bili svesni koliko ti gore zaista uzimaju. Narod nije svestan na šta sve država baca njegov novac.

Na šta to država baca novac građana?

- Pre svega na višak zaposlenih u državnoj administraciji i javnom sektoru i to nije mali višak. U državnoj administraciji je minimum 10.000 ljudi viška dok je čak 20.000 ljudi viška u javnom sektoru. Ako je njihova prosečna plata znatno viša od prosečne plate građana Srbije dođe se do cifre da nas jedan taj čovek košta osam hiljada evra na godišnjem nivou. Svi ti ljudi viška, dakle minimum njih 30.000 građane Srbije godišnje koštaju oko 250.000 miliona evra.

Šta vi predlažete?

- Naravno da se ti viškovi otpuste, jer ne znači kada neko napuni 18 godina da treba odmah da se ubaci u državnu administraciju ili javni sektor i to na štetu građana Srbije. Taj broj mora da se svede na normalu pod hitno.

K. B.

Do Nove godine 20.000 otkaza

Prema procenama ekonomiste Branka Dragaša, do kraja godine bez posla će ostati oko 20.000 ljudi.

Objašnjavajući, Dragaš navodi da je Srbija na ivici katastrofe, te da će masovna otpuštanja uslediti posle Nove godine.

- Uključujući one koji su već ostali bez posla u poslednjih nekoliko meseci i one koji će u naredne tri nedelje izgubiti radno mesto, mi ćemo na ulici imati od 15-20.000 ljudi. Katastrofalno stanje nas tek očekuje u 2009. godini, kada će gotovo 150.000 ljudi ostati bez posla - ističe Dragaš.

Da je situacija u zemlji alarmantna, upozorava i Jorgovanka Tabaković, ekonomista i član predsedništva SNS.

- Do sada su se sa otkazima suočili radnici Fabrike ulja „Vrbas" i Remontnog zavoda u Čačku. U „Ju es stilu" su radnike poslali na prinudne odmore, ugašena je jedna peć, a o tome se malo govori. Kriza je u nekim preduzećima realan osnov za otpuštanje, dok se u drugim koristi kao izgovor - objašnjava Tabakovićeva.

Kako kaže, daljnja otpuštanja će umnogom zavisiti i od toga da li naša preduzeća imaju direktne kredite kod inostranih banaka, u njihovim maticama, o kojima nema podataka u NBS.

- Ako te inostrane banke krenu sa lošim poslovanjem, tražiće od naših preduzeća da vrate novac od kredita. Ako u tim preduzećima nema proizvodnje, to će rezultirati otpuštanjem radnika - smatra Tabakovićeva.
K. B.

(Pravda)

Naređenje - izvršenje: Zvanični srednji kurs evra na dan 09. 12. 2008. - 84.7585

Narodna banka da prestane sa trikovima


Da je situacija teška – teška je. Ali, ona nam daje priliku, odnosno prisiljava nas da svoj ekonomski model postavimo na zdrave temelje. Jer doskora je Srbija možda mogla da se pomalo olako odnosi prema ekonomskoj aktivnosti, ali sada više ne sme da ne bi doživela kolaps. Kriza je tu i treba se urazumiti.

1. Počeću sa najvažnijom merom, iz oblasti izbornog sistema. Zalažem se za zamenu proporcionalnog većinskim sistemom. Samo on može doneti Srbiji smanjenje broja stranaka i stabilnu vladu umesto sadašnjih koalicionih sastavljenih od velikog broja maleckih partija koje stalno ucenjuju partnere i skraćuju vek vlada. Sada očigledno nije moguća ozbiljna, dugoročna politika. Eventualne slabosti većinskog sistema trenutno su znatno manje važne od ove vrline. Novi izborni sistem mogao bi da donese rezultate već za nekoliko meseci, sa eventualnim novim izborima.

2. U Srbiji je potrošnja prevelika prema maloj proizvodnji, pa je stoga treba smanjiti. Stalno se avansno troše pare iz budućnosti. Prva oblast je državna potrošnja. Tu treba smanjiti administraciju kroz redukciju broja zaposlenih i usporavanje rasta njihovih plata, ali i smanjiti funkcije države (razne suvbencije, dotacije, garantne fondove itd). Nije dobro da na sebe trošimo novac sledećih generacija zbog političke demagogije.

Zatim, Srbiji nije potrebno podsticanje ekonomske aktivnosti kejnzijanskim putem, kroz povećanje tražnje fiskalnim metodima. Jer ovde nije problem manjak tražnje, već baš preterana potrošnja. Treba se držati klasičnih koncepata ekonomije ponude.

3. Drugi kanal prevelike potrošnje je zaduživanje u inostranstvu. Jednostavno, dinar je precenjen, što veštački povećava kupovnu moć građana i firmi Srbije, a na račun priliva kapitala iz inostranstva i zaduživanja. Znam da je političarima, uključujući i guvernere, drago da pomognu narodu u povećanju standarda, ali to nije zdrava politika. Potrebno je znatno smanjiti kurs dinara i tako ukinuti veštačku jeftinoću. Skorašnji pad kursa bio je dobra prilika, ali ju je NBS likvidirala.

Povoljna posledica promene kursa bilo bi povećanje proizvodnje i izvoza i obezbeđenje deviznog priliva, koji bi zamenio priliv kapitala koji sada presušuje. Održanje visoke potrošnje u Srbiji na osnovu previsokog kursa dinara i visokog priliva stranog kapitala više nije moguće. Ukoliko se ovako nastavi, preti finansijski krah zbog potrošenih deviznih rezervi i kolapsa dinara.

4. Potrebno je promeniti i politiku deviznih rezervi. Sada se one grade visokim kamatnim stopama NBS (17,75 odsto), što privlači strani kratkoročni kapital. Daleko je zdravije stvarati devizne rezerve zaradom od izvoza robe i usluga, što bi trebalo da se dogodi po korekciji kursa.

5. Trebalo bi da NBS prestane sa trikovima kojima za trenutak povećava ponudu deviza i brani kurs dinara. Prvi je obavezna zamena deviza dinarima u deviznim rezervama, pa tako sada dinari predstavljaju znatan deo obavezne devizne rezerve banaka kod NBS, što je pomalo komično. Drugo, da NBS prestane da manipuliše deviznim tržištem (tzv. fiksing) i da pusti kurs da se formira slobodno, a ona da ga brani, ako i kada treba, deviznim rezervama. Treće, da snizi obaveznu rezervu banaka, što bi povoljno uticalo na nivo kreditiranja i vodilo smanjenju kamatnih stopa.

6. U vreme krize smanjuju se inflacioni pritisci: jedan primer je pad cena nafte. Stoga bi u Srbiji monetarna politika mogla biti manje restriktivna, i to u delu sa kamatnim stopama. Sada su one visoke, kako bi se očuvala finansijska stabilnost. Ali to koči ekonomsku aktivnost, što je loše. Dok centralne banke u svetu snižavaju kamatne stope na 1 do 2 procenta, kod nas je referentna 17,75 odsto. Iako naša ekonomija nije toliko kreditno zavisna kao neke druge, ipak nema sumnje da visoke kamate koče proizvodnju.
Kada bi kurs dinara štitio spoljnu poziciju zemlje, kako predlažem, tada bi kamatne stope mogle biti znatno niže i povoljnije za rast ekonomske aktivnosti.

Ovakav ili sličan ekonomski plan za suočavanje sa krizom predložiće praktično svaki ekonomista. Nema tu nikakve misterije, osim za one koji kroje ekonomsku politiku Srbije. Njih, izgleda, pokreću neke druge ideje.

Boško Mijatović
(Politika, 17.12.2008)

(Nova srpska politička misao
četvrtak, 18. decembar 2008.)

Prenosim i komentar jednog posetioca sajta ''Nove srpske političke misli''.

Komentari (1)

1 četvrtak, 18 decembar 2008 21:19

Aleksandar Pavić

Ne pokreću ovdašnje političare nikakve "ideje", već interes uvozničkog lobija koji ovu zemlju cedi još od 1945. kada su na vlast došli oni koji nikad ništa nisu proizvodili.

Geslo sadašnje ekonomske politike je jedno: neka Srbija i umre ako treba, samo da Mišković i još nekoliko njih uveze još koji kontejner.

Tu je i tajna "jednostrane primene privremenog trgovinskog sporazuma sa EU".

Povratak u devedesete

Uprkos njenom otpočinjanju, domaće vlasti su krizu ignorisale. Umesto zaštite narodnog interesa, preduzeti koraci domaćih vlasti su bili potpuno destruktivni po javne interese. Guverner Jelašić uporno brani nerealno visoki kurs dinara čime dokrajčuje domaću izvoznu privredu. Dinkić je između ostalog, uspeo da upropasti koncesiju za jedan važan autoput, radi čega će Srbija samo morati da naknadi štetu onom koji će doći, iako nije dobila ni kilometra autoputa. Na tom poslu se troši javni novac koji bi pametno uložen, građanima veoma mogao da pomogne u narednim godinama kad se kriza sa finansijskog nivoa prelije na socijalni. Vlada je dopustila stvaranje monopola u poljoprivredi i dozvoljava stvaranje ogromnih latifundija. Dozvolila je da stranci gomilaju u svom vlasništvu poljoprivredno i građevinsko zemljište, bez obzira što matične zemlje tih subjekata ne priznaju recipročna prava srpskim kupcima i ulagačima. Naše vlasti su predvođene Mlađanom Dinkićem uništile domaće investicione banke, dovukle su u Srbiju strane špekulativne ustanove, koje su preplavile Srbiju. Ogroman broj ljudi je zapošljavan u javnom sektoru, dok su domaće firme propadale. Ti ljudi su se zadužili radi svojih stambenih i drugih potreba, potpuno nesvesni opasnosti od lihvarskih klauzula kojima su ih strane špekulativne banke uplitale u svoju mrežu.

Umesto da Vlada hitno pristupi izradi plana nacionalnog spasa, ona savršeno ignoriše činjenicu da je Srbija pod bankrotom i još odlaže donošenje budžeta, okrivljujući za to opoziciju. Godinama javnost obmanjuju knjigovodstveno predstavljajući zaduženja kao “dobit”, a prihod od prodaje domaćih preduzeća kao “zaradu”. Ministar Dulić preporučuje stučne mere štednje energije: “Zaklopite lonce i ne provetravajte sobu zimi” (ministar je, inače, lekar). Oni koji su od Miloševića oteli vlast, zatekli su zemlju bez stranih špekulanata, zaduženu samo sa 8 milijardi $. Danas je Srbija zadužena sa skoro 30 milijardi $, iako su rasprodali i pojeli skoro sve što se moglo prodati i pojesti. Kriju od građana istinu da od našeg članstva u EU nema ništa, ali i da od EU više nema ništa. Režim koji je na vlast došao permanentnim uličnim protestima i revolucionarnim “kriznim štabovima”, sad govori izbezumljenim radnicima kako je “neprimereno iznositi svoje zahteve na ulicama”. A kako, gde i kome da se žalimo? Šapatom, pred metlom, iza vrata? U Srbiji sve poskupljuje, samo cena rada i cena heroina pada.

Veliki finansijski krah će zadestiti takozvani Zapad u prvoj polovini 2009, čime će se finansijska kriza tamo okončati masovnim bankrotom banaka. Isto će se odmah proširiti po čitavom svetu u onoj meri u kojoj su delovi globalističkog tržišta imali poverenja u finansijske proizvode špekulativnog bankarstva. Naš “bankarski mitraljezac” to odlično zna, pa se sprema da se “povuče” na rezervni položaj, u neku zemlju čiji je lobista godinama bio. “Laža” je svojevremeno podelio u pošti naivnim Srbima bele papiriće na kojima je pisalo “dobićete akcije”. Sad je njegova “Paralaža” poslala takve papiriće, samo sa pečatom, poštom kući. Samo novac ne šalju nigde nikom. Jedina zapadna investicija vredna hvale za osam godina sumnjivih “privatizacija”, u Srbiji, US Steel, gasi se, baš kao što se gase i velike US, i baš kao što se pre dve decenije gasio ogromni USSR. Zaposlenik “Glasa Amerike” u Srbiji, Miša Brkić je, na primer, na sva usta hvalio prodaju Smederevske železare Amerikancima pre pet godina. Logično bi bilo da on danas, kad Smederevska železara gasi kotlove i zatvara perspektivu čitavom gradu, Miša kaže kako se prevario? Ali, danas Miša na sva usta kudi prodaju NIS-a Rusiji. Logično, jer “gdje je blago vaše, ondje je i srce vaše”.

Krajem zime verovatno, a s nastupanjem proleća sigurno, nastupiće serija bankrotstava stranih lihvarskih banaka u Srbiji. Zaposleni u bankarskim poslovima će masovno biti pootpuštani, a njihovi poslodavci su daleko u inostranstvu da bi bili prinuđeni na poštovanje srpskih socijalnih propisa. Neka se ne raduju oni koji su uzeli kredite za nekretnine. Neka ne misle kako će bankrotstvo banke njih na volšeban način osloboditi od kredita. Ne! Poverioci propalih kreditora će jednostavno preuzeti kredite, pošto je za preuzimanje statusa kreditnog poverioca dovoljno prosto ustupanje duga. Obligacioni propisi ne traže za to i saglasnot kreditnog dužnika. Razmislite dobro koliko ćete biti solventni kroz par meseci, jer može da skoči i švajcarski franak, evro, evribor i libor (bankarske stope po kojima se koriguje vaš dug), a vaša plata sigurno neće, ako je uopšte budete imali (usled opasnosti od masovnih otkaza).

”Neće valjda moći svima da nam oduzmu stanove?”. Ovakva Vlada vam svakako neće pomoći ako do toga i dođe. S druge strane, nemojte se nadati “moratorijumu” na hipotekarna potraživanja. Premalo je hipotekarnih dužnika kod nas. Preslaba nam je država da bi se usprotivila onom koji će preuzeti potraživanja. Bolje odmah prodajte svoju nekretninu pod hipotekom, iako joj ta hipoteka obara cenu, pošto ćete sutra, kad budete morali da je prodate, prodati u bescenje. Ovo drugo je ipak još manje zlo, nego da vam proda novi poverilac, onaj koji će doći, umesto banke koja vam je dala preskupi, nepovoljni kredit. Jer, prodaće je prinudno “na doboš”, a vi ćete snositi troškove sudskog i izvršnog postupka. Onda, tu su kamate i izmakla dobit poverioca zbog vaše neurednosti u izvršenju obaveza.. U ovoj zemlji će biti mnogo većih socijalnih problema od tanke, u samom nastanku prezadužene, virtuelne “srednje klase” i vas, koga su špekulanti ubedili da toj klasi pripadate.

”Pa šta da radimo?” Evo šta da radite: Odmah napustite svoj špekulantski posao. Ako ste broker, bankar, “pi – ar”, konsulatant ili menadžer, napustite posao odmah i hitno. Ne možete, jer vam je plata dobra, a imate kući porodicu, kojoj je nužan vaš prihod? Tim pre! Naviknite ih, na vreme, da prežive oskudicu koja je neminovna, a naterajte i sebe da se snađete u nekom poštenom, proizvodnom zanimanju sa kojeg vam sutra neće dati otkaz, poslodavac kome ćete biti potrebni.

Prodajte zato što pre stan kojeg ste kupili na kredit, ako možete, prodajte ga smanjivši cenu 10 – 20% od tržišne ponude, jer će vrlo brzo postati neprodavljiv i upola cene. Odmah kupite kuću na selu, sa što većom okućnicom za početak. Poželjno je da kupite i poljoprivrednu zemlju i nešto poljoprivrednog alata, ako vam novca preostane. Vaša supruga će se jako buniti. A tek deca? Podignite supruzi kokošinjac. Budite duhoviti, predstavite to sebi i njoj kao “poklon”. Nevolja se lakše proguta uz šalu. Raspitajte se kako da se radi sa živinom, još bolje – kako sa kravom. Blago onoj koja će sutra musti kravu i čiji će muž čistiti štalu. Teško onoj kojoj na vrata bude zakucao onaj koji će doći da je najuri iz kuće zbog dugova rekavši učtivo: “es tut mir Leid!” (“Žao mi je!“).

”Ali imam ušteđevinu u slamarici.” Disperzujte je u razne valute. Nemojte kupovati stan u gradu, sutra će ovim nekretninama u gradovima jako pasti vrednost. “Ma bolje da kupim stan, živeću od kirije ako ostanem bez posla” - ne varajte se. Kad sutra budu otpuštanja masovna, kako ćete naplatiti kiriju? Kupite poljoprivredno zemljište ako možete. Bilo bi dobro da imate gde da kupite zlatnog i srebrnog novca, ako možete da se snađete, mada u našoj zemlji nema berze plemenitih metala. Nemojte da se varate sa karticama u virtuelnom platnom prometu interneta, koje su vaša isprava za kapital obračunat u plemenitom metalu. Ona sutra može da vredi kao potrošena telekartica – ništa.

Isto je i sa papirnom valutom, ali keša je malo (tek oko 10% globalnog novca je keš) i manje je verovatno da će on rapidno da gubi vrednost. Ipak, pametno je da disperzujete ušteđevinu u nekoliko valuta, nikako dinarsku i nikako dolarsku. Jedan američki finansijski stručnjak je davno poručio svetu: “Dolar je naš novac, a vaš problem’. Dinar je naš, i novac i problem - kažemo mi.

”Imam ja ušteđevinu u banci.” “Ne nasedam ja na priče o``teoriji zavere``.” E, pa ti koji vas ubeđuju da će banke sigurno sačuvati vaš štedni ulog, obećavali su pre osam godina da ćemo 2007. godine ući u Evropsku uniju sa platom od preko 2000 € po zaposlenom. Kad je zakazani rok prošao, nisu se setili da nam objasne zašto nismo u EU koju su nam obećali. Osim toga, znate li da je glavni “naučni radnik” na razotkrivanju srpske “zaverologije” pilot vazduhoplovstva jedne sile koja nas je pre desetak godina besomučno bombardovala? Sigurna ušteđevina u banci nije bila ni kod Miloševića, a on je bio naš. Zar stvarno mislite da će naše ušteđevine tuđin poštovati više? Intelektualno zadovoljstvo simulacijom kritičkog stava koje doživljavate voleći strano više od domaćeg, emitovano je protivno zdravom razumu sa javnih servisa Zapadnih špekulanata. Taj osećaj neće vas i vaše nasititi, ugrejati vam stan, ugrejati i obući vam decu.

”Ali, svi kažu da će kriza proći brzo”? Lažu! Setite se kraha SSSR. Trajalo je deceniju i tek sad Rusi žive malo bolje od nas, a ostali građani bivšeg SSSR uglavnom znatno gore. Amerika je oborila sovjetsku “tvrdu moć”, propagandom ogromnog rasta standarda građana, zasnovanom na emitovanju niza hartija od vrednosti u lancu naplativom kroz nekoliko generacija, koje se do tada mogu uspešno preprodavati. Sada je došlo vreme naplate. Jedna generacija neće moći to sama da plati, već će ostaviti debelu dužničku zaostavštinu unucima, praunucima, čukununucima i “belim pčelama”. Uostalom ne piše li u Bibliji: “očevi jedoše grožđe, a unucima trnu zubi”? A “očevi osnivači” SAD su bili veoma pošteni i pobožni ljudi, među kojima je bilo i takvih koji su svakodnevno čitali Bibliju. Onaj koji će doći nema nameru da ode, bar ne brzo. Vi nagomilajte ogreva, ako možete. Dobro, za to vam treba kuća. E, da, pokrijte i nju termoizolacionim materijalom. Kupite zejtina, šećera, brašna, konzervirane hrane, ostavite pušenje i druge štetne navike... setite se devedesetih.

”Nisam se ja valjda školovao da bih otišao u neku selendru?” Ako vaše školovanje vredi, imaće cenu i na selu. Niste se školovali za plemića. Setite se da su vas baš u školi učili da ste rođeni “u zemlji seljaka”. Nemojte prezirati vašu Srbiju. Srbe je zemlja generacijama hranila. Bog je dao da ovde uvek dobro rodi krompir, žito i kukuruz. Svake godine ima paprike, svake jeseni kupusa i pasulja. Bivalo je gladi, ali ne pamti se da je u Srbiji ikad iko bio žedan. Volite vašu zemlju i sve što na njoj rađa poštujte i služite mu pa će vam ona tu ljubav vratiti. Setite se stare izreke: “ko nije dobar čoban i junak, ni sve škole da završi, ništa mu ne vredi”. A junaštvo je “stići i uteći i na strašnom mestu postojati”. Kriza će sutra biti vaše “strašno mesto”. Nema se više gde pobeći od krize. Ipak, neće vam niko vaditi oči žive (osim ako ste se zadužili sa nekoliko desetina hiljada €, pa nemate da vratite). Danas ste stručnjak za marketing, menadžer, asistent, šef, možda čak direktor - Pa šta? “I car na zemlji stoji”, kaže Sveto Pismo Staroga zaveta. Stanite na tu Božiju zemlju, makar jednom nogom. Neće vam kruna pasti s glave zbog toga, naprotiv. Osim toga, onaj koji će doći, jako se boji srpskog sela. On nije spokojan na srpskoj zemlji. Videćete zašto.

Dakle, uskoro će doći do odlučnog preloma krize. Beli protestanti čekaju da onaj koji će otići preda vlast crncu, pa da prođe narodno veselje. Onda će se ispostaviti kako su prikupljena “sredstva za sanaciju finansijske krize” sasvim potrošena počeće strahovitog prelivanje krize sa finansijskog na socijalni nivo, sve sa naoružanim “white thrash” u vanrednom stanju. Ali, to nije naša briga. Sistemski i trenutni krah banaka u Srbiji ostaviće Srbiju bez investicionog bankarstva. Mnogi će ostati bez posla, a država će spasti na finansiranje iz poreza i drugih realnih izvora, bez zaduživanja iz inostranstva. To znači onda – ili inflaciju ili otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora, gde će se pokazati da je 70% zaposlenih višak. Novca će biti još manje kad nam propadne ono što je naša, civilno okupirana država, uložila u strane banke i što još uvek troši da održi skup dinar, u interesu onoga koji će doći. Doznake iz inostranstva, pet milijardi, koje se sliju u Srbiju za novogodišnje i božićne praznike, poslednji put u istoriji su tako velike. Dogodine će mnogi naši građani u inostranstvu ostati bez posla, a oni koji ne ostanu imaće manje prihode. Još manje će biti raspoloženi da troše novac na domaću rodbinu u otadžbini. Ako nezaposleni iz inostranstva doću kući, eto nama “ekstra bonus” nezaposlenosti dogodine. Neka se ne varaju oni koji još uvek rade za agitprop takozvanog Zapada da će biti pošteđeni – tek oni nikom neće trebati, baš kao što nikom neće trebati ni menadžeri, asistenti, brokeri i špekulanti raznih vrsta. Čak šta više, biće loša reklama za onoga koji će doći, kada dođe, jer će samim svojim postojanjem podsećati nesrećnike na sramotu zablude o evroutopiji u koju su verovali.

Ne morate poverovati u ovo.

Samo nemojte verovati u “stotine njhiljada novih radnih mesta”, u “laku lovu”, “Laki kredit”. Nas je “lako ćemo” i dovelo dovde. Dovedimo se u pamet, da budemo pametni u 2009. godini, kad dođe onaj koji će doći.

Ako ne srećna, onda što manje nesrećna vam bila, Nova 2009.

Branko I. Krstić

(Vidovdan)

Privreda traži stabilan dinar i da se država zaduži

Od države se traži, kako saznaje „Politika”, da pronađe mere kojima bi podsticala potrošnju, jer trenutno ima banaka koje bi i odobravale kredite privredi, ali firme strahuju od uzimanja bankarskih zajmova, jer robu koju proizvedu nemaju kome da prodaju


Vlasnici i menadžeri kompanija traže od države da najdalje do sredine februara obezbedi pare za privredu tako što će se zadužiti kod Međunarodnog monetarnog fonda i da odmah osigura stabilan kurs dinara, kao i da ne dozvole dalje velike oscilacije nacionalne valute. Desetak poslovnih ljudi i direktora banaka zatražilo je na zatvorenom sastanku sa predsednikom države Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, guvernerom Radovanom Jelašićem, potpredsednicima vlade Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović da se uspostavi čvrst i siguran kanal između banaka i privrede i da država ako treba uzme zajam od Međunarodnog monetarnog fonda i taj novac „upumpa” u privredu kako bi proizvodnja mogla nesmetano da radi. Od države se traži, kako saznaje „Politika”, da pronađe mere kojima bi podsticala potrošnju, jer trenutno ima banaka koje bi i odobravale kredite privredi, ali firme strahuju da uzimaju bankarske zajmove, jer robu koju proizvedu nemaju kome da prodaju. Poslovni ljudi traže od države da ne sedi skrštenih ruku i gleda kako firme propadaju. Tražiće se i rešenje za to da se podstakne potrošnja tako što će stanovništvo nastaviti da kupuje robu, ali da se time ne podstakne inflacija. Jedan od poslovnih ljudi izneo je predlog da bi država kao stimulativne mogla da odobrava privredi kredite po kamatnoj stopi od eulibor plus tri odsto.
Privrednici su posebno ukazali na potrebu dobrog funkcionisanja dužničko-poverilačkih odnosa i tom prilikom čula se opaska da je najnesolidniji dužnik upravo država koja nema para da plati poveriocima. Ljudi iz poslovnih krugova zato smatraju da država ipak mora brzo da uzme kredit kod međunarodnih finansijskih institucija jer je to bolje rešenje nego da sama doštampava novac i tako podstiče inflaciju.

Na te predloge reagovao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić koji je predložio da se odluka ne donosi na brzinu, već da se sačeka sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.
Jedan od vodećih srpskih bankara predložio je na sastanku da država stimuliše stambene kredite, ali samo za novoizgrađene stanove kako bi podstakla rast aktivnosti u stanogradnji.

Kako ohrabriti banke da daju kredite privredi, kako podsticati proizvodnju u tekstilnoj ili prehrambenoj industriji i u ostalim sektorima – dogovoreno je da se o svemu tome razgovara na nivou operativnih timova koji treba da razrade detalje mera i da ih onda vlada usvoji do kraja januara. Ali, to neće biti cementiran paket mera, već otvoren model za sve nove ideje i inicijative, rečeno je na sastanku. Dogovoreno je takođe da se slični sastanci održavaju jednom mesečno, a jedan od privrednika izjavio je za „Politiku” da je „sastanak bio odličan, da nije bilo tabu-tema i da su državni zvaničnici bili proaktivni”. Na pitanje da li su poslodavci i država uspeli da ubede sindikate da odustanu od proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, ovaj preduzetnik je odgovorio: „Mislim da da. Predstavnici sindikata su otišli zadovoljni sa sastanka”.

Inače, sastanak je održan tek pošto je bio završen javni deo sa izlaganjima učesnika i pošto je predsednik Srbije Boris Tadić održao konferenciju za novinare.

Po mišljenju predsednika Tadića, u 2009. godini sve snage, umesto razvoju kako je prvobitno planirano, moraju se posvetiti održavanju postojećeg sistema, konzerviranju i očuvanju kapaciteta za rast u godinama kad se svetska ekonomija pokrene. Pozivajući sve društvene aktere da u uslovima ekonomske krize pokažu odgovornost i svest o dubini problema sa kojima se suočava čitav svet, pa i naša zemlja, da bi se, kako je rekao, očuvala, ne samo produktivna radna mesta, već i stabilnost našeg društva, predsednik Republike je upozorio:

– Srbija nije zemlja koja je najpogođenija svetskom krizom, ali ukoliko bi bila destabilizovana, godine u kojima će se svetska ekonomija oporavljati mi ćemo potrošiti na dodatnu stabilizaciju zemlje umesto na razvoj.

Na listi poslova koje, dok kriza traje, treba obaviti, prema Tadićevom mišljenju, jeste sve ono što u prethodnim godinama nije završeno:

– Moramo restrukturisati privredu, reformisati državu, učiniti je jeftinijom i manje opterećujućom za našu ekonomiju, obezbediti efikasnu komunikaciju svih institucijama i osigurati socijalni dijalog.

A na jučerašnjem okruglom stolu, po oceni predsednika Tadića, učestvovali su svi reprezentativni predstavnici društva.
Sem premijera Mirka Cvetkovića, potpredsednika Mlađana Dinkića, guvernera Radovana Jelašića i ministarke finansija Diane Dragutinović, svoje stavove i sugestije kako prevazići krizu izneli su i predstavnici sindikata, privrede i banaka.

– Mišljenje sindikata mora biti uzeto u obzir, jer ono svedoči o dubini finansijskih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju naši građani i njihove porodice. Predstavnici privrede izneli su objektivne teškoće sa kojima se njihova preduzeća suočavaju kako bi očuvali svoje kapacitete i radna mesta, što je najprioritetniji zadatak srpke politike, a predstavnici banaka ukazali su koliko je kompleksno poslovati u ovim okolnostima, koliko je neophodno što pre pronaći most da se sredstva iz bankarskog sektora transferišu u privredu, kako bi privreda dobila što jeftiniji novac neophodan za podizanje konkurentnosti – rezimirao je predsednik Tadić jučerašnji dijalog.
Uz konstataciju da se sadašnja svetska kriza po dalekosežnosti i ozbiljnosti posledica ne može porediti ni sa jednom u poslednjih sto godina, da niko niko u svetu ne može da predvidi koliko će ona trajati, niti može dati jasan odgovor kako izaći iz problema, Tadić je ukazao na značaj pravovremene reakcije na izazove krize. Protiv krize, po njegovim njegovim rečima, ne može se boriti samo jednogodišnjim planom. Biće neophodno da se tokom godine uspostave svojevrsne „kontrolne tačke”, kako bi se trenutno i pravovremeno reagovalo na ekonomska kretanja.

Protiv ekonomske krize, po rečima premijera Mirka Cvetkovića, vlada se bori principima jedinstva, solidarnosti i kontinuiteta. A to podrazumeva učešće svih društvenih aktera u nalaženju rešenja, raspodelu teškoća na socijalno pravedan način i stalni dijalog kako bi najranjiviji deo stanovništva kroz krizu prošao što lakše.

Konačan ishod restriktivnih i podsticajnih mera, po premijerovom mišljenju, trebalo da bude očuvanje što više produktivnih radnih mesta, kako krajem bi godine ukupan broj zaposlenih ne bi bio manji i kako bi se obezbedio privredni rast od 3,5 odsto.

Kao najveći problem markirao je spoljnotrgovinski deficit, (Ajde! - prim. Drago) pa će i najveći deo podsticajnih sredstava, kaže, biti usmeren za pomoć izvoznicima, na supstituciju izvoza i podršku domaćoj proizvodnji.
Ukazujući na značaj uspostavljanja društvenog konsenzusa oko mera za prevazilaženje krize i ocenivši da bi štrajkovi radnika u uslovima ekonomske krize doveli, ne do poboljšanja položaja zaposlenih, već do gubitka radnih mesta, potpredsednik vlade Mlađan Dinkić je sindikatima stavio do znanja „da u ovom trenutku nema finansijskih mogućnosti za ostvarenje svih socijalnih mera na kojima insistiraju”.
Smatra da su potrebne dodatne mere države kako bi se kompenzovao manjak kreditnih sredstva, a u zemlju stiglo bar dve milijarde dolara stranih direktnih investicija. Kako su za privredu krediti ključni, država će svojih milijardu evra, računajući i sredstva Fonda za razvoj, udružiti sa poslovnim bankama (kao u slučaju malih i srednjih preduzeća) da bi se obezbedila što jeftinija sredstava uz maksimalnu godišnju kamatu od pet-šest odsto, objasnio je Dinkić, najavljujući da će se o tome sa bankarima razgovarati narednih dana. On je sugerisao
Narodnoj banci oslobađanje banaka obavezne rezerve i za sredstva planirana po ovom programu. Firme koje dobiju ova podsticajna sredstva obavezala bi se da održe nepromenjenu zaposlenost i da povećaju izvoz. Dinkić je, između ostalog, najavio i mogućnost proširenja liste pretežnih izvoznika – svima koji izvoze više od 50 odsto proizvodnje, odnosno više od dva miliona evra izvoza, ponovno izdavanje državnih obveznica Trezora, kao i nove podsticaje za priliv stranih direktnih investicija. Alternativu smanjenju poreza, koje sada nije izvodljivo, Dinkić vidi u odloženom plaćanju energenata.

Po mišljenju guvernera Radovana Jelašića, najveći izazov u 2009. godini biće prikupljanje domaće štednje, uz dostizanje planiranog rasta bruto-domaćeg proizvoda i očuvanje cenovne stabilnosti. Obezbeđivanje kreditnih linija banaka privredi takođe će biti prioritet NBS. To je, po rečima Jelašića, moguće kroz stvaranje uslova za što jeftinije zaduživanje u inostranstvu, ukidanje obaveznih rezervi na zaduživanje, relaksiranje pozicija privrede u otplati kamata i druge mere koje će obezbediti da profit banaka ostane u Srbiji.

-----------------------------------------------------------

Problemi i primedbe privrednika

Zoran Drakulić, „Ist point”:
• Likvidnost posebno pogađa mala i srednja preduzeća
• Nestabilnost kursa njemu kao izvozniku odgovara, ali nije dobro za stabilnost
• Skupi krediti, sa kamatama između osam i 10 odsto, onemogućavaju borbu sa konkurencijom u inostranstvu
• Kada će pare za privredu biti raspoložive i po kojim kriterijumima će se deliti
• Najbolji izvoznici će biti veoma pogođeni
• Budžet za 2009. nerealan, ne treba da se diže PDV
• Trudićemo se da ne otpuštamo radnike, ali ako proizvodnja padne 50 odsto, ne možemo da zadržimo sve radnike... Moraćemo da otpuštamo, ali najbolje ćemo da čuvamo.

Miroslav Mišković, „Delta holding”:
• Od vlade očekujemo da imamo iste uslove privređivanja kao konkurencija iz regiona, što danas nije slučaj.
• Danas u regionu svuda je stabilan kurs. Ovako kako se radi u Srbiji ima dalekosežne posledice.
• Zbog maksimalno visokog kursa na dan 31. decembra2008. firme će pokazati lošije završne bilanse.
• Zakazao sastanak sa velikim dobavljačima koji traže povećanje cena.

Slobodan Vučićević, „Droga Kolinska”:
• Lakše ćemo prebroditi krizu ako vlada i NBS obezbede stabilnost.
• Sindikati treba da se suzdrže.
• Preduzeća muči smanjenje prometa
• Ima li mogućnosti da se država zaduži
• Nelikvidnost treba da bude ove godine važnija od investicija i razvoja

Miroslav Miletić, „Bambi”:
• Zemlje u okruženju štite domaću proizvodnju
• Problem plasmana na Kosovu
• Nelikvidnost

-----------------------------------------------------------

Čanak: Sindikati spremni da „snize prag zahteva”

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost” Branislav Čanak izjavio je da su sindikati spremni da kroz pregovore s predstavnicima privrede „snize prag zahteva”, kako bi se zajedničkim naporima prevazišli problemi izazvani ekonomskom krizom.
Čanak je, posle prvog dela razgovora s predstavnicima vlade i privrednicima, u izjavi Tanjugu istakao da spremnost privrednika na pregovore ohrabruje, što ne treba odbiti ni na koji način.
Inače, Čanak je prvi, za novinare otvoreni, deo jučerašnjeg okruglog stola proveo na svom starom radnom mestu – na novinarskoj klupi, odbijajući poziv iz Protokola da sedne među učesnike okruglog stola.
Na pitanje novinara „Politike” zašto sedi tu gde sedi, Čanak je objasnio time što je na skup, sem predstavnika dva reprezentativna sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost”, koji su potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora i spremaju protest zbog odustajanja države i poslodavaca od primene potpisanog, pozvan i „partijski sindikat ASNS koji nema veze sa aktuelnom situacijom”. Ujedno, to je bila, kaže, i manifestacija njegovog protesta zbog odsustva na skupu ministra za rad Rasima Ljajića.

Vesna Jeličić - Miša Brkić
(Politika)

Komentar na tekst:

Bla, bla, truć! Poenta svega je kurs. Gospoda ''privrednici'' iz Šekspirove (uglavnom uvoznici) strepe za opstanak svoga biznisa, pa bi država mogla malo da im pomogne zaduživši se u inostranstvu, a te dugove će otplaćivati narod, deca, unuci, praunuci... Važno je da se održi kurs po kome se bagatelno uvozi, a potom zidaju cene do neba. Predlažem kao podsticajnu meru da se potpuno ukinu sve carine, porezi na uvoznu robu a da se manjak u budžetu nadomesti stranim kreditima (pošto više nemamo šta da prodamo).

I naravno da mora da se misli na privrednike...

NI ODOBRENIH POLA MILIJARDE EVRA MMF TEŠKO DA ĆE NAŠU ZEMLJU IZVUĆI IZ FINANSIJSKE KRIZE

Srbija pred bankrotom!?

Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost

BEOGRAD - Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je stendbaj aranžman Srbiji u iznosu od 402,5 miliona evra, kao podršku programu srpske vlade da održi makroekonomsku i finansijsku stabilnost države.

Tim povodom, sa lica mesta, iz sedišta MMF-a, srpska ministarka finansija Diana Dragutinović, brže-bolje, puna optimizma, rekla je:

- Vlada je preduzela snažne fiskalne mere kako bi ostvarila svoj cilj vezan za restriktivniji budžet za 2009. godinu koji predviđa manji deficit. Promišljena fiskalna politika u prošlosti sada se isplaćuje. Takva politika pokazala se uspešnom u izgradnji velike likvidnosti i zaštitnog kapitala bankarskog sistema.

Međutim, da li je baš sve tako...

Zaludan posao

Tokom prošle godine, devizne rezerve Narodne banke Srbije smanjene su za milijardu i 492,7 miliona evra, pri čemu je veliki deo tog novca upotrebljen za odbranu dinara, koji je, i pored toga, u 2008. godini izgubio 10,6 odsto svoje nominalne vrednosti u odnosu na evro.

APEL ZA RESTRIKCIJE

- Cilj programa srpskih vlasti je očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u svetlu globalne finansijske krize. Suština je u merama koje imaju za cilj očuvanje tržišnog poverenja, dopunjujući značajne zaštitne mere u finansijskom sistemu - ističe se u saopštenju MMF-a. U saopštenju se navodi da te mere uključuju restriktivnu fiskalnu politiku, budžetski deficit manji od 1,75 odsto BDP u 2009, obuzdavanje inflacije, kao i jačanje spremnosti za suočavanje sa krizom.

ZABRINUTI ZA NAŠU SUDBINU

MMF je saopštio da srpska vlada može odmah da povuče 268,4 miliona evra (353,3 miliona dolara), koliko joj je stavljeno na raspolaganje.

- Ekonomska politika koju trenutno sprovodi Vlada Srbije - ocenio je zamenik izvršnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg borda MMF, Murilo Portugal - uliva poverenje Fondu da će srpska ekonomija, uz podršku međunarodne zajednice uspeti da prevaziđe trenutne teškoće.

Narodna banka je krajem prošle godine skoro svakog drugog dana prodavala po nekoliko desetina miliona evra kako dinar ne bi potonuo, ali to nije mnogo pomoglo domaćoj valuti, koja u prvim danima 2009. beleži rekordno niske vrednosti kursa.

Zbog toga se postavlja pitanje ekonomske isplativosti takve monetarne strategije, koja s jedne strane pomaže da dinar sporije klizi i da cene ne skoče odjednom, što bi se desilo ako bi dinar naglo pao, dok s druge strane centralna banka ne uspeva da zaustavi jačanje evra, pa u konačnom zbiru samo odlaže neizbežno.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da bi bilo dobro kada bi NBS zaista intervenisala samo radi sprečavanja velikih dnevnih promena kursa, ali kada ne bi pokušavala da promeni silazni trend dinara. On naglašava da pad dinara diktira zastoj u prilivu stranog kapitala u Srbiju i velike inostrane obaveze države, tako da je „pokušaj NBS da spreči snažnu depresijaciju nemoguć i neefikasan“.

- Ovakvim tempom NBS će vrlo brzo iscrpsti devizne rezerve i već ćemo sredinom godine biti u velikim problemima. Druge zemlje sa slobodnim deviznim kursom su od oktobra imale veći pad svojih valuta od nas, ali nisu trošile devizne rezerve. Politika NBS će biti uspešna samo ako pritisak na kurs bude kratkotrajan, a ako se nastavi, dalja prodaja deviza iz rezervi će biti besmislena - upozorava Nikolić.

NBS štampa pare

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević tvrdi da je prodaja deviza loš potez, jer će kurs, i pored odbrane, „pasti gde treba“, samo sporije. On smatra da NBS interveniše samo kako bi pojedinim privrednicima koji raspolažu dinarima dala vremena da se prilagode i da kupe evre, a da je „sve ostalo besmislica“. Prokopijević čak tvrdi da je NBS štampala pare krajem 2008, o čemu nikoga nije obavestila.

- Ne znam koliko su novca odštampali, ali je posle toga dinar počeo naglo da pada. Oni to ne mogu da sakriju, jer su se čitavi štosovi novih novčanica pojavili. Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost.

S druge strane, ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da je „moguće da NBS sada preko tobožnje odbrane kursa stvara dimnu zavesu, jer je možda našim deviznim rezervama pala vrednost“ ako se drže u nesigurnim bankama. Prema njegovom mišljenju, to što je dinar branjen nije bilo pametno, jer nije bitno da li će dinar pasti za nedelju ili za mesec dana, iako se slaže da je kurs bio jedino sredstvo protiv inflacije. „Realan kurs je sigurno iznad 100 dinara za evro“, zaključuje Cvjetićanin.

Centralna banka je saopštila da su na kraju 2008. devizne rezerve iznosile osam milijardi i 148 miliona evra. Iz deviznih rezervi prošle godine je isplaćeno 268,6 miliona evra inokreditorima, a još 221,6 miliona je potrošeno za isplatu stare devizne štednje. NBS je u decembru prodala 288,1 milion evra da bi odbranila dinar, dok je u četiri navrata kupovala evre u ukupnom iznosu od 19,4 miliona evra.


(Glas Javnosti)


Komentar na tekst:

Prodaj, potroši, zaduži se, potroši, zaduži se još više, potroši...