SRPSKE BANKE EKSTRAPROFITERI

Domaće banke zaradile u prvih šest meseci 2008. rekordnih 300 miliona evra, dok najveće evropske banke beleže katastrofalne gubitke
Banke u Srbiji zaradile su u prvoj polovini godine gotovo koliko i tokom cele prošle godine - čak 300 miliona evra! Dok je ceo evropski bankarski sektor, zbog svetske ekonomske krize, u istom periodu zabeležio katastrofalne gubitke, srpske banke ostvarile su nezapamćen rekord.

Za razliku od Banke Inteze, Rajfajzena, AIK banke i Eurobanke EFG, koje zauzimaju prva četiri mesta na rang-listi po ostvarenoj dobiti, najveće svetske banke, poput švajcarskog UBS-a, britanske Benk of Skotland, francuske BNP Paribas posluju s debelim gubicima.

U Intezi, koja je za prvih šest meseci ostvarila dobit od 54 miliona evra, kažu da domaće banke nisu bile suočene s posledicama međunarodne krize na svetskom tržištu. Zamenik predsednika IO ove banke Silvio Pedraci rekao je da su se s negativnim posledicama te krize suočile samo domaće banke, zavisne od matičnih banaka.

- Kriza je uticala na to da banke u Srbiji imaju veće troškove od svog zaduživanja. Međutim, moglo bi se reći da efekti „prelivanja" te krize nisu bili ravnomerni, pa domaće banke nisu bile suočene s posledicama. Banka Inteza, međutim, tu nije osetila probleme jer ima značajan depozitni potencijal na domaćem tržištu - priča Pedraci.

Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić objašnjava za Press da banke zarađuju na razlici između aktivne i pasivne kamatne stope, na kursnoj razlici, od prenosa novca iz inostranstva...

- Banke zarađuju i kroz „kros border" kredite, odnosno kada ćerka neke inostrane majke banke završi sve poslove oko odobravanja kredita nekom preduzeću i na taj način izbegne plaćanje administrativnih troškova centralnoj banci. Zatim, vođenjem računa pravnim licima, pozajmljivanjem novca drugoj banci, ali i na osnovu zaduženosti građana kreditnim i debitnim karticama. Trenutni dug građana po osnovu ovih kartica iznosi milijardu evra. S druge strane, čistu zaradu banke imaju i kada neki njihov klijent ne podigne platu s računa, pa one taj novac plasiraju NBS-u sa zaradom od oko 13 odsto - naveo je Nikolić. On tvrdi i da su banke zaradile milijarde na jakom dinaru tako što su masovno unosile devize u zemlju kako bi kupovale hartije NBS-a.

- Tako su banke obarale vrednost evra, a pri tome zarađivale 15,75 odsto kamate na godišnjem nivou - objašnjava Nikolić.

U jednoj od vodećih srpskih banaka objašnjavaju za Press da, pored štednje građana i sredstava na računima pravnih lica, banka može koristiti i dodatne izvore finansiranja.

- To su međubankarski krediti, kao i sredstva prikupljena izdavanjem hartija od vrednosti. Samim tim, osnovni prihodi banke proizlaze iz tih poslova. Pogrešno je smatrati zaradom razliku u kamatnim stopama na izvore sredstava, s jedne strane, i na plasirane kredite, s druge, jer ta razlika mora da pokrije troškove i rizik koji banka preuzima plasiranjem novca. Banke pružaju svojim klijentima i usluge vođenja računa, plaćanja u zemlji i inostranstvu, kupoprodaje deviza i efektivnog stranog novca, izdavanja platnih kartica i drugo - kažu bankari.

Na čemu sve banke zarađuju

- na razlici između aktivne i pasivne kamate
- na kursnoj razlici, koja za fizička lica iznosi jedan odsto, a za pravna 10 para
- na prenosu novca iz inostranstva
- na prenosu novca iz druge banke
- kroz kreditnu zaduženost klijenata
- na vođenju računa pravnih lica
- pozajmljivanjem novca drugoj banci
- na štednji građana
- na sredstvima na računima pravnih lica
- na izdavanju hartija od vrednosti
- na izdavanju platnih kartica

LJ. Račić

(PRESS)