SRPSKE BANKE EKSTRAPROFITERI

Domaće banke zaradile u prvih šest meseci 2008. rekordnih 300 miliona evra, dok najveće evropske banke beleže katastrofalne gubitke
Banke u Srbiji zaradile su u prvoj polovini godine gotovo koliko i tokom cele prošle godine - čak 300 miliona evra! Dok je ceo evropski bankarski sektor, zbog svetske ekonomske krize, u istom periodu zabeležio katastrofalne gubitke, srpske banke ostvarile su nezapamćen rekord.

Za razliku od Banke Inteze, Rajfajzena, AIK banke i Eurobanke EFG, koje zauzimaju prva četiri mesta na rang-listi po ostvarenoj dobiti, najveće svetske banke, poput švajcarskog UBS-a, britanske Benk of Skotland, francuske BNP Paribas posluju s debelim gubicima.

U Intezi, koja je za prvih šest meseci ostvarila dobit od 54 miliona evra, kažu da domaće banke nisu bile suočene s posledicama međunarodne krize na svetskom tržištu. Zamenik predsednika IO ove banke Silvio Pedraci rekao je da su se s negativnim posledicama te krize suočile samo domaće banke, zavisne od matičnih banaka.

- Kriza je uticala na to da banke u Srbiji imaju veće troškove od svog zaduživanja. Međutim, moglo bi se reći da efekti „prelivanja" te krize nisu bili ravnomerni, pa domaće banke nisu bile suočene s posledicama. Banka Inteza, međutim, tu nije osetila probleme jer ima značajan depozitni potencijal na domaćem tržištu - priča Pedraci.

Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić objašnjava za Press da banke zarađuju na razlici između aktivne i pasivne kamatne stope, na kursnoj razlici, od prenosa novca iz inostranstva...

- Banke zarađuju i kroz „kros border" kredite, odnosno kada ćerka neke inostrane majke banke završi sve poslove oko odobravanja kredita nekom preduzeću i na taj način izbegne plaćanje administrativnih troškova centralnoj banci. Zatim, vođenjem računa pravnim licima, pozajmljivanjem novca drugoj banci, ali i na osnovu zaduženosti građana kreditnim i debitnim karticama. Trenutni dug građana po osnovu ovih kartica iznosi milijardu evra. S druge strane, čistu zaradu banke imaju i kada neki njihov klijent ne podigne platu s računa, pa one taj novac plasiraju NBS-u sa zaradom od oko 13 odsto - naveo je Nikolić. On tvrdi i da su banke zaradile milijarde na jakom dinaru tako što su masovno unosile devize u zemlju kako bi kupovale hartije NBS-a.

- Tako su banke obarale vrednost evra, a pri tome zarađivale 15,75 odsto kamate na godišnjem nivou - objašnjava Nikolić.

U jednoj od vodećih srpskih banaka objašnjavaju za Press da, pored štednje građana i sredstava na računima pravnih lica, banka može koristiti i dodatne izvore finansiranja.

- To su međubankarski krediti, kao i sredstva prikupljena izdavanjem hartija od vrednosti. Samim tim, osnovni prihodi banke proizlaze iz tih poslova. Pogrešno je smatrati zaradom razliku u kamatnim stopama na izvore sredstava, s jedne strane, i na plasirane kredite, s druge, jer ta razlika mora da pokrije troškove i rizik koji banka preuzima plasiranjem novca. Banke pružaju svojim klijentima i usluge vođenja računa, plaćanja u zemlji i inostranstvu, kupoprodaje deviza i efektivnog stranog novca, izdavanja platnih kartica i drugo - kažu bankari.

Na čemu sve banke zarađuju

- na razlici između aktivne i pasivne kamate
- na kursnoj razlici, koja za fizička lica iznosi jedan odsto, a za pravna 10 para
- na prenosu novca iz inostranstva
- na prenosu novca iz druge banke
- kroz kreditnu zaduženost klijenata
- na vođenju računa pravnih lica
- pozajmljivanjem novca drugoj banci
- na štednji građana
- na sredstvima na računima pravnih lica
- na izdavanju hartija od vrednosti
- na izdavanju platnih kartica

LJ. Račić

(PRESS)

ZA KIM ZVONO ZVONI

I pored svoje privredne beznačajnosti, Srbija je deo globalizovanog sveta i svetska kriza je ne može mimoići. Građani Srbije su u ovom trenutku nedovoljno informisani i potpuno nepripremljeni za šokove koji mogu uslediti

Svetska finansijska kriza „slavi” svoju prvu godišnjicu. U poslednjih godinu dana se dosta toga promenilo, uglavnom nagore. Iz dana u dan, bukvalno, pristižu loše vesti i signali da kriza ne samo da nije prevladana, već da najgore tek predstoji. Neizvesnost i strah ponovo su opsesivna ekonomska svakodnevica.

Gubici generisani na tržištu američkih hipotekarnih kredita sistemom ekonomskih spojenih sudova preneti su na ostatak sveta. Finansijska kriza, gotovo bez presedana, pojačana je velikim rastom cena hrane, sirovina i energije. Kombinovani negativni efekti razliveni kroz svetski ekonomski sistem doveli su do velikog rasta inflacije, naravno, mereno standardima razvijenih zemalja.

Svet ulazi u period koji ekonomisti nazivaju „stagflacija”. Ako se ratna ekonomija ostavi po strani, reč je o najgorem od svih ekonomskih svetova. To je ambijent u kome cene bujaju dok privredni rast i zaposlenost stagniraju ili opadaju. Ova negativna kombinacija veoma je retka u razvijenim privredama i za nju ekonomska politika nema pravi odgovor.

U borbi protiv inflacije, podizanje kamatnih stopa najbrži je i najefikasniji instrument. Rast kamatnih stopa poskupljuje kredite, destimuliše zaduživanje, smanjuje tražnju i stabilizuje cene. S druge strane, za privredu u recesiji potrebno je sasvim suprotno – snižavanje kamatnih stopa. U ovoj kamatnoj šizofreniji leži jedan od osnovnih uzroka nemoći centralnih banaka da krizu stabilizuju i uvedu je u mirnije vode.

Ni na strani fiskalne politike situacija nije bitno bolja. Obuzdavanje inflacije zahteva smanjivanje budžetskog trošenja, dok je za privredu u recesiji bolje da se porezi snižavaju, a budžetska potrošnja povećava. I nije reč samo o potrošnji kojom bi se povećala tražnja i dao impuls privredi, već i o nužnom rastu socijalnih davanja za nezaposlene kojih je sve više.

Države su prinuđene da žrtvuju ili cenovnu stabilnost, ili privredni rast – verovatnije ovo drugo. Kako domaća tržišta apsorbuju sve manje robe, izlaz se traži u porastu izvoza. Svi će pokušati da uvećaju svoje izvozne šanse slabljenjem sopstvene valute i konkurentskim obaranjem cena kako bi se održala proizvodnja i zadržala osvojena tržišta. Po istoj logici, domaća tržišta će biti branjena porastom prikrivenog protekcionizma i subvencionisanjem domaće privrede. Na svetskoj ekonomskoj sceni će se voditi, u najboljem slučaju gladijatorska borba, u najgorem, ekonomski rat. Prednost će imati zemlje koje su u stanju da bez većih političkih potresa podnesu znatno smanjenje lične i javne potrošnje. Šansa da se ovaj loš scenario izbegne veoma je mala i više je u domenu sreće nego ekonomske pameti.

Srpski trubaduri optimizma gotovo autistično ignorišu ove opasne trendove. Po njima, pred Srbijom je sjajna budućnost u kojoj će novac u vidu kredita, donacija i investicija nesmetano pristizati. Ni činjenice da je koncesija za izgradnju autoputa propala, da Bor nikako da bude prodat, ne pomažu otrežnjenju. U Srbiji su ovi neuspesi olako pripisani domaćoj političkoj nestabilnosti koja postaje pomodno objašnjenje za sve ekonomske nedaće. Stvarni uzrok neuspeha je pre svega u vezi sa međunarodnom ekonomskom krizom i sa drastičnim rezanjem gotovo svih oblika investiranja, pogotovo na ekonomski rizičnom tržištu kakvo je Srbija danas.

I u delu međunarodne ekonomske javnosti postoji optimistična hipoteza o tzv. dekuplovanju svetske ekonomije. Po njoj, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, neke države ili čak blokovi država, mogu izmaći opštoj recesiji. Iz činjenice da se kriza ne širi istom brzinom i intenzitetom kroz svetsku ekonomiju, preuranjeno se izvlače pogrešni zaključci. Ilustracije radi, do juče su baltičke države uzimane kao primer privrednog rasta koji je imun na svetske ekonomske poremećaje. Ispostavilo se da je reč o teškoj zabludi i da su ove zemlje danas najranjiviji deo Evropske unije.

Slično baltičkim država, ekonomija Srbije se bazira na kreditima, prekomernoj domaćoj potrošnji, ogromnom platnobilansnom deficitu i zaduženosti, velikom rastu cena nekretnina i besmisleno precenjenoj valuti. Ovo je recept za ekonomsku katastrofu i u boljim vremenima. Održivost ovako krhkog modela počiva na volji stranaca da finansiraju domaću raspojasanu potrošnju, kada i ako visok rizik mogu kompenzirati ogromnim zaradama na kamati. U teškim krizama, pre ili kasnije, dolazi trenutak kada ni enormne kamate više ne mogu pokriti uvećani rizik, niti obezbediti dovoljan priliv deviza za normalno funkcionisanje finansijskog sistema.

I pored svoje privredne beznačajnosti, Srbija je deo globalizovanog sveta i svetska kriza je ne može mimoići. Građani Srbije su u ovom trenutku nedovoljno informisani i potpuno nepripremljeni za šokove koji mogu uslediti. Svoje finansijske odluke oni donose ohrabreni optimizmom bez pokrića i tako nastavljaju da troše i da se zadužuju. U globalizovanom svetu, u ekonomskim krizama, „ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom”.

Nebojša Katić
finansijski konsultant

(Politika)

Dalje na temu ''Kada će evro eksplodirati?'' to jest domaća pseudo ''ekonomija'' doći na sopstvenu meru...

Za 57 odsto porasla dobit banaka, najviše zbog „krosborder“ kredita
Strane banke zaobilaze restriktivne mere NBS

Te vrste pozajmica ne podležu režimu obavezne rezerve NBS, koja iznosi 45 odsto za kredite koje firme uzimaju od banaka u Srbiji. Zato je stanje „krosborder“ kredita 30. juna iznosilo oko 15 milijardi dolara, što je povećanje od 32 odsto u odnosu na decembar 2007. godine. To je glavni izvor profita

BEOGRAD - Dobit banaka u Srbiji pre oporezivanja za prvih šest meseci iznosila je 262 miliona evra, što je čak 57 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije. Ovako veliki rast očigledno pokazuje da sve stroža monetarna politika centralne banke ne uspeva da suzbije rast kredita, ali i da politički poremećaji u Srbiji nemaju primetnog uticaja na poslovanje ovog sektora.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića, izuzetno visok rast profita najvećim delom kod banaka sa stranim kapitalom, koje čine osam od 10 najvećih banaka u Srbiji, proističe iz snažne ekspanzije zaduživanja domaćih preduzeća u inostranstvu, preko takozvanih „krosborder“ kredita, za koje ove banke daju garancije.

„Rupa“ u propisima

- Te vrste pozajmica ne podležu režimu obavezne rezerve NBS, koja iznosi 45 odsto za kredite koje firme uzimaju od banaka u Srbiji. Zato je stanje „krosborder’ kredita 30. juna iznosilo oko 15 milijardi dolara, što je povećanje od 32 odsto u odnosu na decembar 2007. godine. To je glavni izvor profita. Po prvi put vanbilansne stavke banaka prešle su zbirni iznos bilansa za oko 300 milijardi dinara, a iza te cifre stoje upravo pomenute garancije - objašnjava Đukić, dodajući da je Srbija očigledno i dalje izuzetno atraktivna za sticanje profita, što je legitimni interes banaka.

Kako naglašava ovaj ekonomista, dokle god NBS ne preduzme mere na planu obaveznih rezervi za „krosborder“ kredite, Srbija će ostati izdašni izvor profita za banke. Inače, prema saznanjima Glasa, ovaj ekonomista uputio je još ranije predlog NBS za uvođenje obaveznih rezervi i na „krosborder“ kredite.

INTEZA: KONKURENCIJA OBARA KAMATE

U banci Inteza kažu da je prisustvo većeg broja banaka na tržištu uslovilo jačanje konkurencije, što je dovelo i do bitnijeg snižavanja cena bankarskih proizvoda i usluga i promene okolnosti u kojima su banke mogle da računaju na visoke kamatne marže i prihode od naknada.

„Evidentna je nešto umerenija ekspanzija kredita, što je posledica i restriktivne monetarne politike, praćena smanjivanjem kamatnih marži. Banke su sada više okrenute ka razvoju i unapređenju servisa klijentima, te je stoga i neminovno da se u strukturi ukupnih prihoda značajan deo i dalje odnosi na prihode od naknada“, ocenjuju u Intezi.

U Komercijalnoj banci podsećaju da dobit banaka nije isključivo određena visinom kamata. „Opšti je trend, pa i kod nas, porasta učešća prihoda od naknada u odnosu na kamatne prihode“.

Banke najveći prinos u proteklom periodu nisu ostvarile u poslovima sa građanima, niti na njihov „teret“, nego u repo poslovima. Uz visoku referentnu kamatnu stopu i stabilan, ojačan dinar stvoreni su izuzetno primamljivi uslovi za dinarsko investiranje svog slobodnog bankarskog potencijala, napominju u Komercijalnoj banci.

U ovoj banci dodaju i da ako se ima u vidu visoka i dalje rastuća, tzv. ulazna cena kapitala, onda se dovodi u pitanje generalna ocena o ekstremno visokim kamatama.

Međutim, bankari smatraju da se podaci Narodne banke ne mogu posmatrati izdvojeno iz celokupnog bilansa jer se, kako kažu, stvara pogrešna slika da su banke upravo toliko više zaradile u odnosu na isti period prošle godine.

Politički rizik kao alibi

„To su sve privremeni obračuni i ja bih ipak sačekao finale. Makroekonomski ambijent u Srbiji je pun neizvesnosti i ne bih se usudio da projektujem šta će biti do kraja godine“, kaže LJubiša Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK banke. Na pitanje da li banke najveću dobit ostvaruju upravo od kamata koje su znatno veće u odnosu na zemlje u okruženju, Jovanović odgovara odrečno.

- Nisu samo kamate, tu su i projektno finansiranje, usluge, provizije platnog prometa, izdavanje garancija i druge bankarske usluge. Zbog političkog rizika zemlje ne možemo iz inostranstva da dobijemo kreditnu liniju sa kamatom eurolibor plus 2,5 odsto, već dobijamo eurolibor plus četiri odsto, a kada se tome doda i 45 odsto obavezne rezerve, vidi se da kamate ne određuju samo banke i spoljni krediti, nego i NBS. Ako se smanji obavezna rezerva na primer na 20 odsto, pašće i kamate - smatra Jovanović, koji podseća da je obavezna rezerva u Srbiji najveća u okruženju i banke da bi poslovale sa dobiti moraju u cenu novca da ukalkulišu i trošak rezervisanja sredstava.

Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, takođe napominje da kategorija dobiti ne prikazuje čistu zaradu banaka i da je za ocenu profita mnogo važnija stopa prinosa.

- Jako je dobro da je bankarski sektor u Srbiji profitabilan, ali tvrdnja da je zarada banaka za 57 odsto veća jednostavno ne stoji. Stopa prinosa banaka u Srbiji relativno je niska zbog izuzetno restriktivne monetarne politike u smislu visokih kapitalnih zahteva. Zbog toga su banke u Srbiji prekapitalizovane i kada akcionari gledaju stopu prinosa, koja je prošle godine bila oko sedam odsto, a ove će biti preko deset odsto, nisu zadovoljni - kaže Marković, dodajući da je očekivani profit banaka u okruženju preko 20 odsto godišnje, pa bi zbog većeg rizika u Srbiji trebalo da bude od 20 do 25 odsto.

„Zbog velike obavezne rezerve banke ovde ne ostvaruju enormnu zaradu iako postoji takvo uverenje u javnosti“, napominje ovaj bankar.

Međutim, prema tvrdnjama ekonomista, strane banke politički rizik često koriste kao alibi za visoke kamate jer, kako tvrde, to utiče na kamatne stope po kojima se one zadužuju u inostranstvu. Ali, pošto ove banke sredstva uzimaju u svojim centralama u inostranstvu, tog rizika zapravo i nema.

Autori:
Aleksandar Milošević
Z. Mihajlović

(Glas Javnosti)

Da li se zbog ovoga zapravo ratovalo? Prenosim pisanje lista ''Politika''...

Naslednice šest i po puta zaduženije nego SFRJ

Bivše jugoslovenske države u inostranstvu „na crtu” uzele 96 milijardi evra. – Hrvati prednjače, Makedonci – najumereniji

Od raspada bivše SFRJ prošlo je 17 godina, a od tada do danas, zemlje naslednice napravile su 6,5 puta veći dug nego što su nasledile prilikom deobnog bilansa. Posle deobe zajedničke države, kao najveće trošadžije pokazali su se Hrvati, čiji je ukupni spoljni dug ovih dana premašio cifru od 35 milijardi evra. To znači da su opterećeni deset puta većim zajmom nego pre 17 godina, u vreme raspada bivše Jugoslavije.

Po „ključu” podele zaduženja, Hrvatska je otcepljujući se, osim državnosti, u „miraz” dobila i 23 odsto ukupnog jugoslovenskog duga, koji je u to vreme iznosio 14,6 milijardi evra. A kad se na hrvatskih 35 milijardi doda i novac koji su iz inostranstva „na crtu” uzele i ostale zemlje nekadašnje zajedničke države, ukupan dug bivših jugoslovenskih zemalja, kako je pokazala naša računica, danas dostiže gotovo 96 milijardi evra.

Prema proceni Hrvatske narodne banke, kako javlja Radoje Arsenić, naš dopisnik iz Zagreba, inostrani dug Hrvatske do kraja ove godine biće 36,5 milijardi evra. Prošle godine učešće duga ubruto domaćem proizvodu bilo je 87,8 odsto, što je veoma zabrinjavajuće.

Iako Slovenci, prema nivou zaduženosti, zauzimaju drugo mesto među bivšim „stanarima” pod istim državnim krovom sa 30,7 milijardi evra, od njihovog zajma toliko i ne boli glava, jer imaju čime da ga vrate. Od svih zemalja iz komšiluka, Slovenija najviše izvozi. Tako je prošle godine van granice plasirala robu u iznosu od 19,3 milijardi evra, a iz inostranstva kupila proizvode vredne 21,4 milijarde evra. To znači da je više od 80 odsto uvoza pokriveno izvozom, što je procentualno gledano najmanji manjak u spoljnoj trgovini među zemljama bivše Jugoslavije. Hrvatska, na primer, samo polovinu uvoza pokriva izvozom, koji je na kraju prošle godine iznosio 18,8 milijardi evra.

A izveštaj iz naše ekonomske kuće stavio je Srbiju na treće mesto po visini duga koji je, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, dostigao 18,6 milijardi evra. S obzirom na to da je Srbiji, po ključu podele jugoslovenskog duga, pripalo 38 odsto, u vreme razlaza naša država je zajedno sa Crnom Gorom nasledila 5,55 milijardi evra zaduženja. Iako pojedini ekonomisti upozoravaju da našoj zemlji preti dužnička kriza, Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da smo još daleko od mračnog scenarija, kakav predviđaju neke njegove kolege.

– Kada se pogleda struktura ukupnog duga, jasno je da postoji dodatni prostor za zaduživanje. Državni dugovi, koji najviše brinu ekonomske stručnjake, ne prelaze trećinu ukupne zaduženosti, što je ohrabrujuće. Ostali deo zajma čine krediti građana, banaka i preduzeća koji, po pravilu, pozajmljuju da bi zaradili više, a ne da bi propali. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste manjak u spoljnoj trgovini. Prošle godine, Srbija je izvezla robu u vrednostiod 6,4, a uvezla za 13,36 milijardi evra. Tačno je da izvoz raste brže od uvoza, ali on, kada se pogleda ukupna masa, ne može da pokrije ni pola uvoza – objašnjava Bajec.

Ovo, ističe naš sagovornik, može da iskrsne kao problem onog trenutka kada presuše strane direktne investicije iz kojih se, dobrim delom, i finansira otplata spoljnog duga.

– Svaki dug ima smisla ako se dobro iskoristi. Trenutno nismo u opasnosti od dužničke krize, ali moramo što pre da radimo na povećanju izvoza kako ne bismo zapali u nevolje – kazao je Bajec i napomenuo da će sada, zbog krize na svetskom tržištu, zaduživanje biti sve skuplje.
Bajec podseća i da nisu iste kamate kada se u inostranstvu zadužuje Srbija i kada zajam uzima Slovenija. Pozajmice su, zbog procene rizika, napominje naš sagovornik, za nas skuplje nego za Slovence.

Ekonomista Mlađen Kovačević je u stručnoj javnosti poznat po tome što stalno upozorava da se Srbija približila grupi visoko zaduženih zemalja. Milijarde evra stranih investicija koje su u našu zemlju stigle od 2000. godine su pojedene, a spoljnotrgovinski deficit raste, upozoravao je Kovačević u više navrata.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ne slaže se sa takvom prognozom.

– Najvažnije je da se javni deo duga smanjuje, jer kad država pozajmljuje novac ona ga uglavnom ne troši racionalno. Ponekad sredstva iz inostranstva odu i u javnu potrošnju, što je najgori način trošenja para. Kad građani i privatne firme uzimaju kredite, oni uvek naprave više od onoga što su uzeli „na crtu”. Kredit uzimaju da bi investirali, napravili nešto od tih sredstava. To je, po pravilu, profitabilno trošenje. Da visok nivo zaduženosti u ekonomiji ne mora ništa da znači, najbolje pokazuje američki primer. Prosečan Amerikanac je zadužen 100.000 dolara, a svi im zavidimo na visokom standardu – napominje Prokopijević. (Gospodine Prokopijeviću, da li Vi čitate novine, i gledate TV? Znate li šta se događa u Americi?? - prim. Drago)

Ako sudimo samo po nivou zaduženosti, onda su se kao najracionalniji pokazali Makedonci, čiji ukupni spoljni dug iznosi 3,69 milijardi evra. Kako javlja Mile Radenović, dopisnik „Politike” iz Skoplja, u junu ove godine spoljni javni dug Republike Makedonije iznosio je 1,29 milijardi evra. U tu sumu nije uračunat privatni dug, odnosno suma novca koji stranim kreditorima duguju privatne firme ili pojedinci. Prema nekim informacijama, ovaj deo duga iznosi 2,4 milijarde evra. Kad je istupala iz državne zajednice bivše Jugoslavije, Makedonija je u nasledstvo dobila i dug u iznosu od 664 miliona američkih dolara. U tu sumu uračunata su dugovanja Londonskom i Pariskom klubu kreditora i drugim multilateralnim kreditorima.

Ipak, prema najnovijim zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku Makedonije, ta zemlja je u prvih šest meseci ove godine zabeležila najveći deficit od osamostaljenja do danas.
U pomenutom roku Makedonija je uvezla robu u vrednosti od 2,8 milijardi dolara, a izvezla proizvode u vrednosti od 1,6 milijardi dolara.

Ukupan dug Bosne i Hercegovine iznosi 5,5 milijardi evra, pri čemu na državni deo duga otpadaju dve milijarde. Crna Gora je opterećena zajmom od 2,5 milijardi evra, dok njen izvoz iznosi svega 600 miliona evra. S druge strane, prošle godine su uvezli robu u vrednosti od 2,1 milijarduevra. Naši sagovornici ističu da su ovakvi podaci zabrinjavajući, ali da Crnogorcima naruku ide to što ove godine očekuju velike prihode od turizma i prodaje nekretnina. (''Bravo!'' - prim. Drago)

Anica Nikolić

Bosanski dug iz dva dela

Spoljni dug BiH, koji inače otplaćuju njeni entiteti, Republika Srpska i Federacija BiH, bio je 31. decembra 2007. godine bezmalo četiri milijarde konvertibilnih maraka (oko dve milijarde evra). Spoljni dug se, inače, deli na stari 1,8 milijardi maraka (920 miliona evra). Reč je o zaduženju nastalom do 2. aprila 1992. godine i novom, nastalom posle 15. decembra 1995. godine.

Ukupan spoljni dug Republike Srpske je 1,544 milijarde maraka (789 miliona evra), od čega na stari dug otpada 860 miliona maraka (439 miliona evra). Novi dug, nastao posle rata, Republike Srpske je 683 miliona maraka (349 miliona evra). Profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta dr Rajko Tomaš je za naš list rekao da „BiH spada u umereno zadužene zemlje”. „Problem je, međutim, što se krediti ne koriste efikasno, odnosno ne ulažu se tako da se od dolara ili evra napravi dolar ili evro i po, već se troše na obnovu onog što smo uništili u ratu – puteve, mostove, vodovode, elektromrežu... Posebno opterećenje jesu predratni krediti čiji su korisnici mahom bila preduzeća koja su u međuvremenu propala, tako da njihove dugove BiH vraća iz budžeta Republike Srpske i Federacije BiH, zavisno od toga na čijoj teritoriji je bilo sedište dužnika. S druge strane, naruku nam ide to što su kamate na kredite dobijene posle rata izuzetno povoljne – na neke su i ispod jednog procenta, a uglavnom se kreću oko 2,2 odsto”, kazao je dr Tomaš.

B. Marić

(Politika)

Komentar na tekst:

Kao što vidimo sve republike bivše SFRJ postale su banana republike i šoping-molovi u kojima zapadne firme plasiraju svoju robu. Spoljnotrgovinski bilans je stoga u svakoj od republika u minusu. Da bi se, međutim, roba koju im/nam zapad (a to je cilj) uvaljuje mogla kupovati, država i pojedinci moraju da se zadužuju, i zbog toga se spoljni kao i unutrašnji dug u svima njima enormno povećao. Spavajte mirno, prijatelji, i sanjajte da ćete ga nekada odplatiti i dokopati se slobode...

BEOGRADSKA LAKIROVKA

Krediti koje je Srbija uzela nisu racionalno korišćeni kako to teorija sugeriše. Da jesu, sve bi pucalo od privredne aktivnosti, zaposlenost bi bujala, a ne bi opadala iz godine u godinu. Teško je objasniti kuda su otišle desetine milijardi dolara uzetih kredita kao i prihodi od prodaje državne imovine

U Srbiji se, korak po korak, uobličava originalni teorijski koncept vezan za univerzalni problem dužničkih kriza. Doprinos domaćih ekonomista svetskoj ekonomskoj misli bi se mogao nazvati „beogradska interpretacija” problema zaduženosti. Po ovom tumačenju, problem spoljnog duga nije u njegovoj visini, već pre svega u dužničkoj strukturi.

Dužnici se tako dele u dve grupe – u prvoj grupi su privreda, banke i građani, dakle privatni sektor, čije zaduživanje neće stvoriti dužnički problem. Privatni sektor zna šta radi, racionalno se zadužuje i mudro troši novac na svoju korist i polzu domaće ekonomije. Dužnički problem nastaje kada se zadužuje neracionalni dužnik – država.

U ovom kontekstu, građanin koji je uzeo keš kredit da bi kupio deci patike i mobilni telefon, a zatim ih poslao na letovanje u Tursku, zna šta radi. S druge strane, država koja bi uzela kredit pa napravila put ili popravila prugu, verovatno ne zna. Kako je dve trećine spoljnog duga Srbije vezano za privatni sektor i mudre dužnike, nema mesta strahu, bez obzira na ukupnu visinu duga.

Za poslednjih godinu dana, deficit bilansa tekućeg računa kojim su obuhvaćeni svi nekreditni devizni tokovi, povećan je za 70 odsto. Devizni odlivi su tako premašili devizne prilive po svim osnovama (uključujući i doznake emigranata) za gotovo pet milijardi dolara.

U istom periodu, deficit trgovinskog bilansa, najvažnije komponente bilansa tekućeg računa, povećan je za 44 procenta. Svakoga meseca Srbija uveze oko milijardu dolara robe i usluga više nego što izveze.

Ovi negativni tokovi se reflektuju na spoljni dug Srbije koji je u poslednjih godinu dana povećan za oko 42 odsto, i sada je oko 30 milijardi dolara. „Klasična” ekonomija bi u ovim kretanjima našla mnogo razloga za pesimizam, pa i paniku. U skladu sa „beogradskom interpretacijom”, razloga za brigu uglavnom nema.

„Beogradska interpretacija” počiva na neuništivom optimizmu njenih promotora i nesalomivoj veri u racionalnost privatnog sektora i tržišta. Ovakav pristup grubo i tvrdoglavo ignoriše iskustva velikih kriza poslednjih decenija.

Velike ekonomske krize koje su protutnjale proteklih godina nastajale su najčešće u privatnom sektoru. Ako se izuzmu iskustva Argentine i Rusije, ostale krize imaju malo veze sa zaduživanjem države. Aktuelna kriza na tržištu hipotekarnih kredita u SAD je rezultat neodgovornosti privatnog sektora – banaka i građana dužnika.

Za Srbiju, ali i tranzicione zemlje uopšte, svakako je najpoučnije i najvažnije iskustvo velike ekonomske krize koja je teško pogodila jugoistočnu Aziju 1997. i 1998. godine. I ova kriza je vezana za zaduživanje privatnog sektora.

Precenjeni kurs lokalnih azijskih valuta doveo je do ogromnog deficita bilansa tekućih plaćanja. Uz to, privreda i građani su se zaduživali u stranoj valuti na lokalnom tržištu. Visoke domaće kamate su stimulisale priliv svih oblika kapitala, pogotovo špekulativnog. Deficit se neko vreme mogao finansirati ino zaduživanjem, tim pre što su ekonomije u regionu bile u ekspanziji. Onog trenutka kada su poverioci procenili da je finansijski rizik kome su izloženi prevelik, priliv kredita je prestao, a kapital je naglo počeo da napušta zemlju. Ogroman odliv deviza doveo je do velikog pada vrednosti lokalnih valuta. Troškovi servisiranja inostranih kredita iskazani u lokalnim valutama strahovito su narasli, nelikvidnost je postala sveopšta, i otpočeo je proces lančanih bankrota.

Svi ključni elementi velike azijske krize danas su prisutni u Srbiji i ne smeju se ignorisati. Srbija spada u manju grupu tranzicionih zemalja koje nisu naučile važnu azijsku lekciju.

Ekonomske krize u državama u razvoju po pravilu nastaju kao posledica kontinuiranog deficita platnog bilansa i rasta spoljne zaduženosti. U takvom ambijentu, sudbina države je u rukama inostranih kreditora i visi o koncu njihove spremnosti da (stimulisani visokim kamatama) obezbeđuju priliv kredita na koji se ekonomija navikla. Kada se iz bilo kog razloga, ekonomskog ili političkog, priliv kredita uspori ili zaustavi, izbija kriza koja se u prvom koraku manifestuje kao platnobilansna i valutna. Smanjen kreditni priliv i naglo povećan odliv kapitala dovode do prekomernog i nekontrolisanog pada vrednosti domaće valute koji se više ne može zaustaviti intervencijom centralne banke. Odmah potom, valutna kriza prerasta u dužničku. Stradaju svi, pa i oni dužnici koji su kredite koristili racionalno. U krizama ove vrste, savršeno je svejedno kakva je dužnička struktura i da li više duguje privatni sektor ili država.

„Beogradska interpretacija” daje podsticaj neodgovornom ignorisanju deficita platnog bilansa i zaduženosti. Krediti koje je Srbija uzela nisu racionalno korišćeni kako to teorija sugeriše. Da jesu, sve bi pucalo od privredne aktivnosti, zaposlenost bi bujala, a ne bi opadala iz godine u godinu. Teško je objasniti kuda su otišle desetine milijardi dolara uzetih kredita kao i prihodi od prodaje državne imovine. Srbija je zemlja propale infrastrukture, tragično niske zaposlenosti, prekomerne potrošnje, rastuće zaduženosti građana i strahovite emigracije. Olaka lakirovka koju nudi deo srpske ekonomske misli je loša usluga društvu i kompromitacija struke.

Nebojša Katić
finansijski konsultant
(POLITIKA)

Komentar na tekst:

Ovome svakako valja priključiti i genijalne mislioce u polemikama tipa
''da li Srbija spada u nisko, srednje ili visoko zadužene zemlje?'', gde se licitira veličinom duga u odnosu na BDP i upoređuje sa ''zemljama u okruženju'' te prizivaju u pomoć ''kriterijumi'' Svetske banke i MMF. U tim polemikama genijalci o kojima g. Katić piše tvrde kako je Srbija ''srednje zadužena zemlja'', ma šta to značilo, ali sugeriše kako se može još. Ovde se samo jedna ''sitnica'' previđa: BDP se računa u dinarima a izražava (najčešće) u dolarima, valuti koja je izgubila nekoliko desetina procenata za godinu dana. Pri tom je, naravno, i normalno, naša valuta ojačala, i eto ti BiDiPija u porastu, a bez rada i povećanja produktivnosti. Na foru, što bi se reklo.

Koliki bi udeo duga u BDP bio ako bi, recimo, evro vredeo ne 75-76 dinara nego 150? Dvostruko veći! Ali naravno mi sanjamo o tome kako se to nikada neće dogoditi i tako ostvariti zle prognoze o kojima g. Katić piše već nekoliko godina a ja ih neumorno prenosim. I zato, budimo svesni kako reče jedan čitalac ''Politike'' ''ovo je samo čekanje momenta kada će sve da pukne.''

da li mozda neko zna neki link gde mogu pronaci istoriju banaka na svetskom nivou,od 60 god. pa do danas,potrebna mi statisktika. kreditiranje,koliko je novca bilo u opticaju i td. nadam se da razumete sta mi treba unapred hvala