Do pogleda i ruku dopire mi deo lične arhive iz 1990. godine: Radi se o tekstu objavljenom u nekadašnjem beogradskom magazinu Duga, u broju 429. od 4. avgusta, neprevaziđenog majstora analize i pera, Dragoša Kalajića. Tekst mi je privukao pažnju jer govori o rezoluciji Evropskog parlamenta o Kosmetu, te, sada već daleke i zaboravljene godine.

Ispod rečitog naslova Evrožderi našlo se mesto i smisao za zapitanost u podnaslovu: ''Da li je Rezolucija o Kosovu Evropskog parlamenta plod dobronamerne neobaveštenosti ili zlonamerne obaveštenosti?''

Čini se da je srpska paradigma ''godina koje su pojeli skakavci'' bila i jeste bazirana na pozitivnom zaključku prvog dela pitanja. Sa te polazne osnove kao aksioma, formirane su sve (bezuspešne) strategije odbrane srpske države i naroda. Tako se vodio ''medijski rat'' sa vetrenjačama u kojem svako malo istina ''samo što nije izbila na videlo'' a koordinisano priznanje lažne države na srpskoj teritoriji od strane većine zemalja zapadne hemisfere severno od Afrike i Latinske Amerike tumači kao plod višegodišnjeg delovanja albanskog lobija te njegovih novčanih davanja. Iluzije je, što se ovog poslednjeg tiče, razvejao Masimo D′ Alema na marginama samita NATO-a od pre nekoliko dana izjavom da Zapad nikada ne bi priznao samoproklamovanu nezavisnost kosmetskih Šiptara da ona nije nastala u samom NATO-u.

Ima trenutaka u životu, ne tako retkih kako bi se moglo pomisliti, koje nas osvetljavaju svojom istinom. Nevolja je što ishodište logike kao glavnog alata ljudskog uma nije istina nego ideologija. Logika tu, zapravo i prestaje, a počinje istorija patnje i stradanja, kako pojedinačnog, tako i kolektivnog. Pismo nemačkog parlamentarca Vilija Vimera (kod nas objavljeno u nedeljniku ''Nin'' od 8. februara 2007. u prevodu Nikole Živkovića) upućeno kancelaru Šrederu daje moguće odgovore na barem dva, ali najvažnija pitanja: Zašto je Jugoslavija bombardovana i šta nas još očekuje.


Berlin, 2. maj 2000.

Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera

Iz ove perspektive posmatrano, razumljivo je kako su Rumunija i Bugarska mogle biti primljene u članstvo Evropske unije. Ne treba trošiti reči na dokazivanje kako se ne radi o ekonomskim već isključivo geo-političkim razlozima. Najpre da one ne bi bile uvučene u rusku orbitu a potom, ne manje važno, da se omogući kopnena veza Unije sa Turskom. Jasno je iz ovoga da se u tom kontekstu ne računa na Srbiju, kako se to i precizira u tački 8. Vimerovog pisma.

Nota bene, izveštaj američke CIA-e iz 2005. godine o stanju sveta 2020. (''Budućnost kako je vidi CIA'' – Ljiljana Nedeljković, ''Nin'' 12. januar 2006.) takođe decidirano navodi da Srbija, ni te 2020. godine NIJE ČLANICA EVROPSKE UNIJE.

Od momenta kada je Komnen Kolja Seratlić, kao dugogodišnji jugoslovenski diplomata, po sopstvenom priznanju javno izrečenom, zajedno sa ostalim diplomatama imao uvid u dokument o tome da Jugoslaviju treba razbiti, prošlo je mnogo vremena. Možda te godine ne bi pojeli ''skakavci'' da je zaključak i na njemu odgovarajuće delovanje Kalajićeve zapitanosti sa početka teksta bio drugačiji. Kopernikanski.

Pri kraju tog puta i procesa, nama i ovde, šta sada valja činiti?

Preduzeti spasonosnu alternativu onoj koju nam kao jedinu podvaljuju: Okrenuti se najpre sebi, onda i onima koji su nam prijatelji, a tako se i ponašaju.


Trasa evropskog gasovoda koji preko Turske, Bugarske i Rumunije,
zaobilazeći Srbiju, povezuje Kaspijski basen sa ''starom Evropom''.
Zanimljivo bi bilo dobiti odgovor na pitanje zašto je on nazvan po
vavilonskom caru Navuhodonosoru (Nabucco) koji je razorio hram u
Jerusalimu a Jevreje odveo u ropstvo.
www.predrag-andjelic.com

O pismu Vilija Vimera pogledajte video ovde
http://www.nadjisve.com/component/option,com_seyret/task,videodirectlink/Itemid,36/id,684/


Preporučena bibliografija:

- Dr Smilja Avramov: ''Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije'',
izdavač LDI Veternik, 1997.
- Dr Smilja Avramov: ''Trilateralna komisija'', izdavač Institut za
međunarodno pravo i međunarodnu pravnu saradnju, LDI Veternik, 2000.
- Dr Smilja Avramov: ''Opus Dei: Novi krstaški pohod Vatikana'',
izdavač LDIJ Veternik, 2000.