Globalna ekonomska kriza koja je počela prošlog leta sa krahom hipotekarnog tržišta u SAD sve se više zahuktava i niko nije sklon da predvidi gde će se zaustaviti.

Američka privreda tone sve dublje

Džordž Soroš smatra da je svet – zbog posrtanja američke privrede – danas suočen sa najgorom finansijskom krizom posle Drugog svetskog rata. S tim što gospodin Soroš Ameriku i EU posmatra kao čitav svet mada u praksi to baš i nije tako.

Koka-kola i hamburger u centru Pariza danas koštaju oko 25 američkih dolara: prebogati Amerikanci, decenijama tradicionalno zaljubljeni u grad svetlosti ne skrivaju zgražavanje koliko je Stari kontinent od prošlog leta postao preskup za putnike sa one strane Atlantika. Istovremeno, američki gastarbajteri širom sveta sve više se žale da sa dolarskom platom u tuđini ne mogu da podmire troškove gospodskog života na koji su navikli ranijih decenija.

Američka radna snaga nikada nije bila jevtinija: više od pet miliona državljana SAD danas u domovini radi za tuđe firme, pod boljim uslovima nego za lokalnog gazdu upozorava „Njujork tajms”. Istovremeno ruski, kineski pa čak i afrički tajkuni, uz već osvedočene petromagnate sa Srednjeg istoka, šoping na njujorškoj Petoj aveniji smatraju bagatelom u odnosu na tržne centre u Moskvi, Šangaju ili Kejptaunu.

Najjača privreda sveta i njen neprikosnoveni oslonac – američki potrošač, suočavaju se poslednjih meseci sa istorijskom promenom rejtinga na međunarodnoj finansijskoj sceni, i dramatičnim slabljenjem domaće valute – koji „domino efektom”, na još sasvim nepredvidiv način, menjaju život ostatka sveta.

Tekući globalni finansijski poredak, naime, već decenijama je životno oslonjen na potrošačke apetite američke nacije: Jenki kod ostatka sveta godišnje naručuju robe i usluga u vrednosti oko 9.500 milijardi dolara, prenosi agencija „Blumberg”.

Bilo kakva osetna promena kupovnog raspoloženja američkih potrošača direktno utiče na ritam privrede svih stranih snabdevača tog tržišta. Privrede širom sveta decenijama su računale na negovano nezajažljivi potrošački apetit Amerikanaca. Svet je neobjašnjivo, čini se danas, prelazio preko činjenice da je ukupan spoljni dug SAD u međuvremenu narastao na fantastičnih 59,1 hiljada milijardi američkih dolara, koliko je iznosio krajem decembra prošle godine!

Ne osvrćući se mnogo na dugogodišnje turobne izveštaje o rastućem američkom dugu, azijski tigrovi, posebno Kina, Indija, Malezija godinama su kod kuće razvijale industrije prema potrebama naručioca sa one strane Atlantika. Azijska privreda – izuzev Japana – izvezla je 2001. godine 45 odsto celokupne domaće proizvodnje u SAD. Već 2005. godine Azija je američkom tržištu isporučila čak 55 odsto celokupne domaće proizvodnje.

Igrajući na privrednu i političku snagu SAD, državni i privatni investicioni fondovi, privatni i spekulativni finansijeri, ali i banke sa sve četiri strane sveta uložili su od početka milenijuma basnoslovne sume novca u nekretnine, akcije, državne obveznice, ali i visokorizične hipotekarne kredite u SAD. Tako su spekulativni finansijeri stvarali svojevrsne finansijske piramide na bazi novca bez realnog pokrića. Nadmoćni status prve ekonomije sveta, SAD, je počeo zasigurno da se ljulja sredinom prošlog leta, kada je na Vol stritu objavljen basnoslovni krah američkog hipotekarnog tržišta.

Da bi ostvarili deo „američkog sna” o nabavci svoje kuće, bankari SAD su početkom milenijuma razvili sistem visokorizičnih kredita, poznatijih kao sab-prajm hipoteke koje investitorima donose značajne profite – ako poverenik jednog dana otplati kredit.

Prošlog leta postalo je jasno, širom globalnog finansijskog tržišta, da veliki broj Amerikanaca nije u stanju da otplati rate visokorizičnih kredita. Sa tom spoznajom 09. avgusta 2007. godine počeo je talas bankrota velikih američkih i međunarodnih zajmodavaca, kao i temeljni potres međunarodnog bankarsko-berzanskog poretka, koji traje i danas. Ako stvari uprostimo, zbog nezajažljive gramzivosti spekulativnih finansijera počelo je rušenje „globalne finansijske piramide“ u čijem su se vrtlogu našle mnoge pretežno zapadne banke, finansijski kao i drugi fondovi.

Naime, još neutvrđeni broj komercijalnih banaka i spekulativnih fondova širom sveta „kockao se” ulažući u američko hipotekarno tržište, računajući na velike zarade bez mnogo rada. Niko ni danas, pola godine od objave kraha američkog hipotekarnog tržišta, pouzdano ne zna koje su sve banke, penzioni i spekulativni fondovi širom sveta učestvovali u igri oko američkih hipotekarnih kredita. Naime mnoge banke kao i razni fondovi kriju od javnosti svoju finansijsku propast kako ne bi izazvali lavinu građana na svojim šalterima sa zahtevom da podignu svoj novac ili prodaju hartije od vrednosti. U tom skrivanju prave situacije zdušno im pomažu i američke federalne rezerve kao i druge institucije kako bi se izbegao još veći finansijski kolaps. Ali se to stanje igranja žmurki ne može dugo održati i pored nekoliko krupnih intervencija FED-a među kojima je i otpisivanje duga od 140 milijardi dolara američkim bankama kao i stalno snižavanje kamatnih stopa.

Investicije beže na istok

Krah američkog hipotekarnog tržišta pokrenuo je talas rekordnog poskupljenja nafte, zlata i drugih sirovina. Mnoge industrijske grane koje su radile u sferi stanogradnje i građevinarstva uopšte drastično smanjuju svoju proizvodnu aktivnost pa će lanac privrednog zaustavljanja ili usporenja tek pokazati svoje negativne parametre. Zbog ovakve situacije u Americi prati i velika bežanija investicija sa Zapada na Istok, upozoravaju agencije. Taj spekulativni novac ipak treba negde plasirati, negde gde je to još uvek sigurnije kako bi se oplodio i cela finansijska kriza bar delimično ublažila.

Američki potrošač je u međuvremenu, prvi put posle Drugog svetskog rata, postao štedljiviji. Vrh američkog finansijskog establišmenta priznao je u utorak da raspolaže informacijama da kriza izazvana krahom hipotekarnog tržišta nije ni izbliza pri kraju, i da američka privreda beleži zabrinjavajući rast negativnih signala. „Broj nezaposlenih u SAD je u porastu, sve je očitije da celokupna američka privreda slabi ”, stoji u saopštenju američke Centralne banke, poznatije kao Federalna uprava rezervi, pred vanredno i drastično snižavanje bazne kamatne stope na 3,5 odsto.

„Americi se u lice kezi bauk recesije. Ko će sve osetiti posledice opadanja privredne proizvodnje u SAD i njenog gotovo ugaslog privrednog rasta, potpuno je neizvesno. Svet se nalazi na prekretnici: nova pravila globalnog finansijskog poretka postaju neophodna”, ističe „Vol strit džornal”.

Nije čudo što jedan od vodećih svetskih finansijskih spekulanata, milijarder Džordž Soroš smatra da je svet – zbog posrtanja američke privrede – danas suočen sa najgorom finansijskom krizom posle Drugog svetskog rata. S tim što gospodin Soroš Ameriku i EU posmatra kao čitav svet mada u praksi to baš i nije tako. Recesija u Americi će prevashodno pogoditi SAD i razvijene zemlje zapada kao i velike proizvođače robe široke potrošnje ali mogu imati vrlo pozitivne efekte na zemlje izvoznice energenata i sirovina.

Američka recesija i njene posledice po ostatak sveta su glavna tema ovonedeljnog samita globalne poslovne elite na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Švajcarska. Koliko lane, učesnici prestižnog Foruma iskazivali su veliko poverenje u postojani globalni privredni rast.

Danas, ekonomski optimizam neguju samo one zemlje Trećeg sveta koje su smanjivale zavisnost od apetita američkih potrošača, jačale domaću privredu, ali i biznis sa Kinom, Indijom, Brazilom...

Nervoza i na Beogradskoj berzi

Ovonedeljni pad, uprkos činjenici da politika ima sve veći uticaj na Berzu u Srbiji, broker M&V Investmentsa Srđan Tomašević ne vezuje za izbore u toku, već za paniku koja se sa svetskih preselila na evropske berze i utiče i na beogradsku.

U prethodnih par dana akcije na berzama u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj izgubile su sedam-osam odsto na vrednosti. Istovremeno su investitori na Praškoj berzi u poslednje dve nedelje izgubili gotovo celu prošlogodišnju zaradu, dok je Varšavski indeks WIG20 od početka godine zabeležio pad od celih 15 odsto. Slično su se kretali i indeksi većine berzi u regionu.

Kriza se pojavila zbog zabrinutosti da postoji opasnost od recesije u SAD, a mnogi analitičari strahuju da su ekonomski problemi sa kojima se Amerika suočava veći nego što se pretpostavlja, rekao je danas za Betu Tomašević.

Na Beogradskoj berzi poslovanje je danas obeležio vidan pad prometa, uz nastavak snažnog silaznog trenda. Indeks koji prati kretanje 15 najlikvidnijih kompanija od početka sedmice izgubio je 6,6 odsto na vrednosti dok je opšti BELEXline pao za 4,26 odsto. Tomašević je podsetio da je BELEXline na sadašnjem nivou poslednji put bio sredinom marta prošle godine, dok je BELEX15 bio ispod 2.100 indeksnih poena pre gotovo godinu dana.

Sve tri kompanije sa A listinga zabeležile su značajne minuse. Pirotski Tigar (TIGR) prednjači padom od 5,25 odsto, beogradski Energoprojekt (ENHL) jeftiniji je za 3,8 odsto, dok je bečejska fabrika Soja Protein (SJPT) dan završila sa minusom od 2,5 odsto. Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi BELEX15 pao je za 2,06 a opšti BELEXline za 1,21 odsto, javila je juče Beta.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će se na Berzi uskoro ponuditi na prodaju državne akcije „Tigra”. Naime, država će zajedno sa Penzijsko-invalidskim fondom, novoj emisiji akcija „Tigra” pridružiti svoj udeo od 34 odsto i ponuditi ga građanima na Berzi.

Primetno je i da je učešće stranih investitora sve veće na strani prodaje akcija a interesantno je, kako je rekao broker M&V Investmentsa, izrazito veliko učešće stranaca u trgovini obveznicama, gde su imali udeo od 94,2 odsto. Beta

Neki drugi berzanski stručnjaci smatraju da je kolebanje na beogradskoj berzi plod toga što je naveći deo naše privrede u vlasništvu stranih kompanija pa se potresi na globalnom tržištu neminovno osećaju i kod nas. Međutim to neće imati bitnog uticaja na same građane koji i ne trguju hartijama od vrednosti niti imaju neku ozbiljniju štednju u svetskim razmerama.