’Južni tok’ prolaziće kroz geopolitički ključ Balkana

Naravno, reč je o zaključivanju strateškog energetskog sporazuma Srbije sa Ruskom Federacijom, odnosno o prodaji NIS-a ruskom energetskom gigantu Gaspromu i najavljenoj izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koji je od vitalnog značaja za energetsku stabilnost celog regiona.

Još od letošnjeg sastanka premijera Koštunice sa Gaspromovim "gazdom" Aleksejem Milerom pa sve do ruske diplomatske ponude od 11. decembra i formiranja Radne grupe za saradnju Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede na sednici vlade 13. decembra, i iz dela same vlade i iz medija bliskih pojedinim vladajucim strankama počeli su da pristižu disonantni tonovi. Dok je Koštunica svojim predsedavanjem ovom radnom grupom nedvosmisleno obznanio svoje "prorusko" opredeljenje spram energetske strategije Srbije a ministar energetike Popović ocenio ponudu kao više nego dobru, Dinkić nije gubio časa da odmah istakne kako NIS vredi oko 2 milijarde evra te da ga treba izuzeti iz međudržavnog sporazuma. Predsednik Srbije Tadić i vicepremijer Đelić su pozitivno, ali primetno uzdržano ocenili rusku ponudu, dok su u javnosti kolale glasine da se DS i DSS razlikuju samo oko toga da li Rusima treba prepustiti većinsko vlasništvo nad NIS-om ili im dati manji vlasnički udeo u nacionalnoj naftnoj kompaniji čiji je prihod u 2007. godine iznosio 262 milijarde dinara. A onda je, uoči sednice vlade o usvajanju Platforme za pregovore sa Rusijom, otpočela medijska kampanja.
Ne zaboravimo da se visina, po Dinkiću, navodne "ponizavajuce ponude" za 51 posto vlasništva nad NIS-om zapravo potpuno podudara sa onom koju je pre godinu i po dana vladi predočio privatizacioni savetnik za NIS iz "Meril Linča" i "Rajfajzen investmenta" da bi prodajom većinskog vlasništva država mogla da zaradi oko 587 miliona dolara (iliti 400 miliona evra). Prosta računica da, ako NIS realno vredi oko dve milijarde dolara, a Rusi daju 400 miliona evra u gotovini i jos toliko ulažu u njegovu modernizaciju, dakle ukupno preko milijarde dolara, (ne računajući značajne investicije za izgradnju skladišta u Banatskom dvoru i astronomska ulaganja u sam gasovod), potpuno protivureči Dinkićevim izjavama o "prodavanju u bescenje" jer prosta je matematika da je to upravo polovina iznosa "realne vrednosti" NIS-a kako je predstavlja Dinkić.
Postavlja se pitanje ako sadašnjim protivnicima ovakve privatizacione ponude pre godinu i po dana nije bilo malo da dobiju 400 miliona evra (587 miliona dolara) za njega, kako to sada jeste? I da li je pravi problem u visini ponude ili u tome od koga ta ponuda dolazi, odnosno da li je ovakvo generisanje afere zapravo samo lobiranje zarad favorizovanja drugih tenderskih kupaca ili se radi o drugim i dubljim, političkim i strateškim igrama?

Bilo kako bilo, na sednici vlade održanoj u subotu 29. decembra, i pored protivljenja ministara iz redova G17+ i njihovog demonstrativnog napuštanja sednice, usvojena je Platforma za pregovore o energetskoj saradnji sa Rusijom koji će se odigrati u direktnim razgovorima državnog vrha sa predsednikom Vladimirom Putinom, 25. januara 2008. godine u Moskvi, mada je proces potpisivanja ugovora započeo u Sofiji 18. januara bez prisustva srpske strane.
Bez obzira na sve primedbe ministara iz G17+ i na ostale primedbe, koje su dolazile od, uglavnom, proamerički orijentisanih subjekata, Rusija i Srbija potpisale su 25. Januara 2008. godine, u Moskvi, naftno-gasni sporazum kojim su dve vlade ugovorile saradnju u oblasti energetike i protokol prema kome ruski "Gaspromnjeft" kupuje 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije.

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica.

Šta je "Južni tok"?

Izgradnja gasovoda "Južni tok" predstavlja jedan od najvećih energetskih poduhvata na starom kontinentu. "Memorandum razumevanja" u kome se prvi put spominje njegova izgradnja potpisan je 23. juna 2007. godine u Rimu između predstavnika ENI-ja Paola Skaronija i potpredsednika Gasproma
Aleksandra Medvedeva, uz prisustvo resornih ministara Italije i Rusije, Pjerluiđija Bersanija i Viktora Kristenka. Krajem novembra 2007. godine, ENI i Gasprom su u Moskvi potpisali dogovor o formiranju specijalnog tela, odnosno komisije za izradu studije izvodljivosti projekta izgradnje gasovoda "Južni tok" od crnomorske obale do Italije, odnosno EU. Na izradi studije izvodljivosti uposleno je odeljenje ENI-ja, Sapiem, koja predviđa izgradnju gasovoda koji bi bio sposoban da prenosi oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje trasom dugom 900 kilometara na potezu od crnomorske ruske stanice za gasnu kompresiju Beregovaja do bugarskog grada Varne, da bi se odatle gasovod račvao u dva smera - jedan bi išao na jugozapad kroz Grčku, pa preko Jonskog mora za južnu Italiju, a drugi bi išao na severozapad kroz Balkansko poluostrvo. Iako su u prvim izjavama u igri bile trase kroz Rumuniju, Mađarsku i Sloveniju do Italije, od jeseni 2007. godine sve izvesnije je da će se ova trasa graditi kroz Srbiju i Hrvatsku. Predviđeni troškovi poduhvata izgradnje gasovoda procenjeni su na 7 milijardi evra, a vreme potrebno za izgradnju je 3 godine, na koje treba dodati i vreme pridobijanja odobravanja regulatornih tela EU, što znači da bi gasovod bio pušten u pogon 2013 godine. Ceo projekt bi bio finansiran od strane Gasproma i ENI-ja koji bi bili njegovi zajednički vlasnici (zaključivanje "joint venture"-a je predviđeno za 15. januar 2008. godine), uz manjinski udeo koji bi bio ponuđen tranzitnim zemljama.

Zaključivanje strateškog sporazuma i prolazak glavne trase "Južnog toka" za Srbiju ima istorijski značaj. Sam prolazak predviđene količine gasa kroz njega Srbiji će donositi oko 200 miliona dolara godišnje samo od tranzitnih taksi, dok bi dobit u prerađivačkom sektoru takođe bila znatno uvećana obzirom na NIS-ove kapacitete. Srbija bi, sa protokom gasa kapaciteta od 20 miliona kubnih metara dnevno, a zahvaljujući postojećim i planiranim skladištima, postala glavna regionalna sila u snabdevanju gasom, naročito u svetlu činjenice da bi jedan pobočni krak išao do Bosne i Hercegovine, kroz Republiku Srpsku. Sve to bi predstavljalo dodatni impuls za razvoj ovdašnje industrije koja bi koristila široko dostupni gas kao osnovni energent, a što bi lančano privuklo nove, dodatne investicije na ove prostore. Srbija bi doživela relativno brzu gasifikaciju, naročito obzirom da je "Gasprom" kao većinski vlasnik "Jugorusgasa" (u kome sadasnji NIS takodje ima 25 % vlasničkog udela) već stekao koncesije za gasifikaciju juga Srbije, uključujući izgradnju kraka gasovoda Niš - Dimitrovgrad, i da bi mu gasifikacija Srbije bila u ekonomskom interesu. U situaciji, pak, da glavni krak gasovoda, iz ovih ili onih razloga, zaobiđe Srbiju, to bi značilo da bi pobočni krak koji bi svakako bio izgrađen donosio i duplo manje energenata i duplo manje prihoda Srbiji. U svakom slucaju, ruska ponuda za NIS (50 % iznosa u gotovini, 50% za investicije za tehnološku modernizaciju), njegovo restrukturiranje u tri odvojene kompanije u odnosu 51:49 izmedju Gasproma i srpske vlade, ne može se meriti samo visinom od oko milijarde evra, kolika je, manje ili više, tržišna vrednost polovine ovog i ovakvog NIS-a, već se moraju sagledati sve dugoročne perspektive ovakve investicije, a one su, u svakom slučaju, ekonomski veoma obećavajuće i šteta bi bilo ne izboriti se za najbolju.
Povika na Gaspromovu ponudu je svakako više političke i geopolitičke nego ekonomske prirode, što se neskriveno videlo u izjavama svih onih koji ovu ponudu smatraju više za opasnost pretvaranja Srbije kao energetski zavisne zemlje u rusku energetsku ali i političku provinciju, nego što ceo postupak privatizacije NIS-a posmatraju kroz prizmu ekonomske logike.
Međutim, šta, osim ekonomske dimenzije i posmatranja kroz prizmu dobiti, "Južni potok" zaista znači?

Geostrategija energenata

Da u savremenom svetu energenti predstavljaju ne samo ekonomsku već i geostratešku, geopolitičku sirovinu, široko je rasprostranjeno i sasvim dobro utemeljeno mišljenje. Čitav niz zemalja, od bliskoistočnih i srednjeazijskih do latinoameričkih, sopstvene energerske resurse što postaju sve traženiji u globalizovanom svetu, tretiraju kao glavno spoljnopolitičko oružje i usmeravaju ga, osim u skladu sa ekonomskom logikom, i u skladu sa svojim geopolitickim interesima. Ruska "gasna politika", obzirom na svoju lidersku poziciju u ovom ekonomskom sektoru u globalnim razmerama, samo je naizvikaniji i u javnosti najšire poznati primer kojim se zapravo rukovode sve zemlje u svetu kojima njihova geopolitička pozicija i resursi to dozvoljavaju.

Svetska politika na početku novog milenijuma ne može se dobro razumeti bez spoznaje da je ona nastavak politike iz prošlog veka, između ostalog, i borbe za raspodelu svetskih resursa, od kojih je "energetski rat", vođen na različite načine i sa različitim intenzitetom, vrh ledenog brega. Kontrola nad energentima i njihovim transportom oduvek je bila sredstvo politike velikih sila uz pomoć kojih su čitave regione, pa i delove kontineta, držali uslovljenim da se povinuju njihovim širim političkim namerama koje su, po pravilu, uvek prevazilazile dimenzije ekonomske logike. Evropska Unija, kao visokorazvijeniji region sveta, usled sopstvene deficitarnosti u važnim resursima koji ne mogu da podmire njene energetske kapacitete delimično je prinuđena da svoje interese prilagođava uslovljavanjima onih koje kontrolišu proizvodnju i dotok energenata, pretežno koncentrisanih u druga dva regiona - Bliskom Istoku i Evroaziji, tj. postsovjetskom prostoru.

Postsovjetski prostor predstavlja niz regija čiji su resursi u najvećoj meri neiscrpljeni, a neki čak i netaknuti. Sistemska dezintegracija "prve države socijalizma" i osamostaljivanje njenih federalnih republika, još od početka 90-tih godina prošlog veka otvorili su prostor za prikriveno ili otvoreno nadmetanje za postojeće energetske resurse, tzv. "novu veliku igru", poput one devetnaestovekovne između Britanske imperije i Ruskog Carstva, u kome su se pre svega prostori Kavkaza i Srednje Azije privlačili u orbitu velikih sila, odnosno "izvlačili" iz orbite takmaca. Kraj prošlog veka ovoj staroj-novoj "velikoj igri" dao je samo povećanu geoekonomsku dimenziju, pre svega u vidu nadmetanja oko ekspoatacije nafte i gasa i kontrole cevovoda kroz kojih se oni transportuju do drugih svetskih destinacija.

Kako je nasleđena postojeća mreža cevovoda iz doba Sovjetskog Saveza bila struktuirana da se stiče u pravcu Ruske Federacije, postsovjetska Rusija je težila da iskoristi svoju dominantnu poziciju, vremenom je učvrsti, poveća i iskoristi dobit u energetskoj politici da bi se iščupala iz ekonomske depresije i pokrenula spiralu privrednog razvoja. Sa druge strane, hladnoratovski pobednici i brojne zapadne kompanije težile su da "uskoče" na ovaj prostor, ponište ruski ekstraktni i tranzitni monopol, izgrade alternativnu mrežu cevovoda do svetskog tržišta i "iščupaju" postovjetske države iz ruske orbite, privuku ih sebi i tako, uz ekonomske, ostvare i svoje šire strateške i geopolitičke namere.

Serija međuetničkih sukoba, građanskih ratova i prevrata na postsovjetskom prostoru ne mogu se razumeti bez koordinata "nove velike igre" i geopolitičkog projektovanja vezanog za logiku kontinentalne mreže cevovoda koji su u svim ovim događajima imali bitnu ulogu. Decenijsko nadmetanje odvijalo se sa promenjivim ishodima u kojima su dezintegracione sile i međuetničke mržnje i aspiracije usmeravane, sa manje ili više uspeha, u skladu sa energetskom geostrategijom velikih sila. Sukobi u Nagornom Karabahu, Osetiji i Abhaziji, za celu deceniju su usporili napore zapadnih kompanija da izgrade alternativne cevovode koji bi kaspijsku naftu i gas mogli da transportuju mimo Rusije do Sredozemlja, dok su na drugoj strani "čečenski ratovi" služili i kao sredstvo paralisanja (terminali u Groznom su bili glavno čvoriste raznih sovjetskih cevovoda iz celog ruskog "bližeg susedstva" stare mreže za transport energenata koju je Rusija težila da očuva i proširi joj kapacitete. Uprkos činjenici da su vremenom izgrađeni alternativni cevovodi od kojih je najvažniji BTC (Baku-Tbilisi-Čejhan) od Kaspijskog do Sredozemnog mora, pušten u pogon 2006. godine, isprva neizvesan ishod "velike igre" i brojne pat pozicije završile su se načelnim preovladavanjem ruskog uticaja na pretežnom delu sovjetskog prostora i u energetskoj i u geopolitičkoj sferi, nakon čega je otpočela ekspanzivna ruska energetska politika prema rubnim područjima evroazijskog kontinenta, pre svega EU i Kini i to u vidu izgradnje novih cevovoda. Ova geoekonomska strategija Rusije, koliko vođena parametrima trzišne dobiti, je istovremeno usmerena i na stvaranje ekonomske osnove za multipolarnost odnosno multicentrični razvoj pre svega u Starom svetu, radi stvaranja nove ravnoteže snaga u kojoj bi Rusija vremenom preuzela ulogu "centralnog balansera" i osovine, uz istovremeno deplasiranje napora hladnoratovskog takmaca da zadrži ulogu globalnog hegemona. Nasuprot tome, preostala supersila teži da održi dominantan uticaj na Starom svetu, razdvajajući, ometajući i kontrolišući integracije između budućih centara multipolarnog sveta na evroazijskom tlu a u skladu sa sopstvenim interesima.

Logika cevovoda usmerenih ka EU

Ruska izgradnja mreže gasovoda i naftovoda prema EU kao svom glavnom ekonomskom partneru (u daljoj perspektivi viđenog kao jednog od balansera multicentričnog sveta koga treba osloboditi zavisnosti od bliskoistočnih energetskih rezervoara koji nužno povlače evroatlansko partnerstvo u ratnim avanturama i lojalnost NATO savezu) rukovođena je pre svega geostrateškom logikom.

Gasovod do Nemačke, famozni "Severni tok" koji od Rusije ide dnom Baltičkog mora sve do Nemačke, srca EU, služi da se zaobiđu pribaltičke republike i Poljska koji su se svrstali u redove "druge Evrope" što, iako su deo EU, zapravo igraju ulogu "buffer zone" razdvajajući i podižući tenzije između Rusije sa jedne, i Nemačke i Francuske, kao "motora" EU, sa druge strane. Na ovaj način Rusija stvara alternativu dosadašnjem "sovjetskom" gasovodu "Jamal" koji ide kroz Poljsku do prostora nekadašnje Istočne Nemačke. Na drugom kraju evropskog kontinenta, Rusija je već izgradila ispod Crnog mora gasovod "Plavi tok" do Turske, čime je energetski vezala svog starog istorijskog takmaca i delom pacifikovala napore ove države da među turkofonskim postsovjetskim republikama igra značajnu geopolitičku ulogu u skladu sa modifikovanim hladnoratovskim projekcijama. Turska je, doduše, nastavila sa ometanjem ruskog transporta gasa i nafte kroz tesnace u Mramornom moru (pod ekološkim izgovorima) koje traje već više od decenije, kao i da učestvuje u projektima alternativnog "umrežavanja" Kaspiskog područja mimo Rusije (Baku-Čejhan). Ruska reakcija na nepopustljivost u "zatvaranju tesnaca" vidljiva je u definitivnom otpočinjanju izgradnje projekta naftovoda između bugarske luke Burgas i grčkog grada Aleskandropolisa čime se vrši balkanski "bajpas" turskih tesnaca, koji je ozvaničen potpisivanjem sporazuma 15. marta 2007. godine u Atini između Rusije, Bugarske i Grčke.

Pored toga, ruske namere su i da izvrše proširenje centralnog evropskog cevovoda iz hladnoratovskog perioda, poznatog kao "Družba" koji ide preko Ukrajine, prostora bivše Čehoslovačke do Mađarske, i njegovo produženje preko Hrvatske do Italije, ali i kasniju izgradnju paralelnog, nešto južnijeg kraka naftovoda od rumunske luke Konstance do hrvatske jadranske obale (Omišalj) koja bi spojila, rekonstruisala i proširila rumunski i bivši jugoslovenski nafotovod. Produženje "Družbe" u pravcu Italije do sada nije otpočelo usled nekooperativnosti hrvatske strane, čiji je predsednik Mesić čuven po sposobnostima da vrši dugotrajne opstrukcije.

"Južni tok" gasovoda, u okviru geoekonomske strategije umrežavanja Rusije sa EU, ima i nekoliko specifičnosti. Preko "južnog toka" Rusija se energetski vraća na prostore Balkanskog poluostrva, "ključaonice" (Z. Bžežinski) tj. vezivnog prostora između Evrope i Bliskog istoka, drugog ključnog regiona bogatog energentima za koga je zapadna Evropa tokom hladnog rata pretežno bivala vezana. Cilj je da se se pretekne i učini neisplatovim investicija u drugi gasovod, onaj "Nabuko", koji treba da se nadoveže na alternativnu mrežu cevovoda iz Kaspijskog područja (Baku - Čejhan) koji je u međuvremenu, nakon okupacije Iraka, delom integrisan i sa bliskoistočnim cevovodima (Tabriz - Ererzum, Južnokaspijski cevovod, i planirani Trans - kaspijski gasovod). "Nabuko", gasovod planiran da dužinom od 3.300 kilometara ide od turskog grada Ererzuma do Baumgartena u Austriji, sa godišnjom protočnošću između 4, 5 i 12 milijardi kubnih metara gasa, zamišljen je kao "osujećujuća alternativa" koja bi trebalo da spreči energetsko umrežavanje EU i Rusije i zadrži evropske energetske potrebe u usmerenju prema bliskoistočnom delu evroazijskog Rimlanda. "Nabuko" bi iz Turske trebalo da ide kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju, i da, silama ekonomske uslovljenosti, nužno dovede do primanja Turske u EU kao dugoročnog cilja severoatlanske strategije, a čemu se do sada protivila osovina Pariz - Bon. Izvođači ovog projekta koga teži da omete strategija povezivanja Rusije i dela EU kroz "Južni tok" su austrijski OMV, mađarski MOL; rumunski Transgas, bugarski Bulgargas i turski Botas, naravno pod pokroviteljstvom i sa blagoslovom Angloamerikanaca.

Srbija pred "Južnim tokom"

Imajući ovo u vidu, kakvi su interesi Srbije pred ponuđenim energetskim alternativama? Tenderska prodaja nacionalnih energetskih postrojenja, za istu, nešto manju ili veću cenu, ili prihvatanje ponude i uključivanje u "Južni tok", u boljoj ili lošijoj varijanti? Sve ovo treba posmatrati uzimajući u obzir ne samo trenutnu dobit, već i dugoročne posledice, i to ne samo ekonomske, već i geostrateške i geopolitičke.

Bliskoistočna "Nabuko" alternativa zamišljena je da potpuno zaobiđe Srbiju i tek posledično je opskrbljuje energentima po tržišnim cenama, geostrateški je sakateći i favorizujući integrativne procese na zapadnom Balkanu u kojima bi Srbija imala krajnje perifernu ulogu, a sa obzirom na turske pozicije spram Kosova i BiH, i favorizovanje procesa duboko suprotnih vitalnim interesima Srbije. Odbijanje Gaspromove ponude, isključivanje iz igre oko "Južnog toka" i tenderska prodaja NIS-a se zato pokazuje da i nije baš neka alternativa, naročito ne dugoročna.

Sa druge strane, prolaz glavnog kraka "Južnog toka" kroz Srbiju ne samo da bi popravio energetsku poziciju Srbije u regionu, pojačavao vezanost sa Republikom Srpskom i BiH, već bi i povećavao specifičnu srpsku težinu u partnerstvu Rusije i EU. Prijateljski odnosi sa Rusijom izgradnjom "Južnog toka" bili bi osnaženi u svakom smislu, a dugoročna energetska stabilnost i njen povratni uticaj na prosperitet poboljšani. Izgradnja pak samo pobočnog kraka "Južnog toka" popravila bi stanje u srpskoj energetici, ali sa umanjenom tranzitnom dobiti, dok bi umesto regionalnog energetskog igrača, Srbija ostala poluperiferija u mrežnom sistemu koji je, čak i u ovoj opciji, znatno povoljniji od bliskoistočnih alternativa. Zato nikada ne treba smetnuti sa uma da je Srbija energetski zavisna zemlja, i da, u skladu sa time, mora da pokuša da svoju energetsku vezanost kapitalizuje sa što većom dobiti a što manjom štetom na svakom planu, i ekonomskom i geostrateškom.
Strani mediji ocenjuju da je potpisivanje energetskog sporazuma Srbije i Rusije "nagrada" za protivljenje nezavisnosti Kosova.

Rusija će, navodi se u nekim stručnim glasilima, dobiti prvu nagradu za podršku Srbiji u njenom nastojanju da spreči jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, objavio je londonski "Fajnenšel tajms" povodom potpisivanja energetskog sporazuma između Srbije i Rusije. Slične ocene iznosi i moskovski Komersant.

"Sloboda Kosova ima visoku cenu za EU", ocenio je "Fajnenšel tajms", ističući da bi za Evropsku uniju rezultat mogao biti negativan ukoliko Srbija na predsedničkim izborima izabere "tvrdokornog nacionalističkog kandidata".

Kakva god da bude cena NIS-a, "Gasprom" će dobiti dobar posao i obezbediti kupca za svoj "Južni tok", umesto za gas koji bi stizao gasovodom "Nabuko", koji ima za cilj da smanji zavisnost Evropske unije od ruskog gasa, iznosi se u tekstu britanskog lista.

Razlog za ovakav tretman Rusije u Srbiji je, kako list ocenjuje, to što je Moskva blokirala rezoluciju o nezavisnosti Kosova u Savetu bezbednosti.

"To neće zaustaviti proces, ali otežava drugim zemljama da zvanično priznaju novu drzavu", zbog čega će "Kosovo ostati u nekoj vrsti pravnog limba, uprkos priznanju od strane SAD i većine članica Evropske unije, "ocenio je "Fajnenšel tajms".

Ovakva situacija, prema britanskom dnevniku, odgovora predsedniku Rusije Vladimiru Putinu iz više razloga. Putin se protivi bilo kakvom nacionalnom samoopredeljenju putem jednostranog proglašenja nezavisnosti umesto dogovora sa matičnom zemljom, a na ovaj način može da iskoristi i razlike između nekih članica EU i SAD, jer zemlje kao što su Španija, Grčka i Kipar ne podnose ideju samoopredeljenja, iznosi se u tekstu.

"Za Kremlj je, u svakom slučaju, najbolji treći dobitak, tj. pogodba za Gasprom čiji je najveći pristalica premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji", kako list dodaje, "smatra da Rusiji treba nagrada, a Srbiji gas".

Pobeda Tomislava Nikolića bila bi "katastrofa za odnose Evropske unije sa najznačajnijom zemljom na Balkanu" ocenio je list, dodajući da analitičari u Moskvi veruju da bi i Putin možda više voleo pobedu Tadića. "Prema mišljenju analitičara, Putin ne želi da posluje sa izolovanom Srbijom", naveo je londonski dnevnik.

Komersant: Beograd plaća za podršku

"Visoka srpska delegacija koja je razgovarala sa predsednikom Vladimirom Putinom i prisustvovala zaključivanju velikog dogovora u energetskoj sferi, usaglasiće sa Moskvom dalje akcije u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost."

To piše ruski dnevnik Komersant koji, pozivajući se na neimenovane izvore, navodi da Moskva, podstaknuta uspehom u oblasti nafte i gasa, namerava da i dalje "razvija uspešnu saradnju" sa Beogradom i dodaje da će, najverovatnije, tokom pregovora postaviti pitanje o privatizaciji JAT-a.

Za srpsku avio kompaniju zainteresovan je Aeroflot i, sudeći po svemu, piše Komersant, Moskva nije protiv da predloži Beogradu da se u slučaju njene privatizacije rukovodi ne samo ekonomskim, vec i političkim motivima.

Ugovorima koji idu na ruku Rusiji Beograd, u suštini, plaća za podršku na međunarodnoj političkoj sceni i Rusija se nada uspehu i po ovom pitanju, piše list i dodaje da je Rusija skoro jedina država koja dosledno brani srpske interese, misleći pre svega na Kosovo.

Dnevnik navodi da je očigledno da će Moskva ponoviti svoju poziciju o neprihvatljivosti jednostranog proglašenja nezavisnosti i samim tim njenog međunarodnog priznanja.

Po mišljenju Rusije, pregovori treba da budu nastavljeni kako bi se našlo obostrano prihvatljivo rešenje. Moskva se, za sada, stara da na svaki način koči napore kosovskih Albanaca, pre svega u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi Komersant.

"Rusija je, u principu, spremna da podrži Beograd i ako on preduzme oštre mere u odgovoru na jednostrane korake rukovodstva Kosova da proglasi nezavisnost", zaključuje list pozivajući se na neimenovane izvore.

Prilog:

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede
Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije (u daljem tekstu: Strane), u težnji da podrže povećanje energetske sigurnosti na osnovu obezbeđenja kontinuiranih isporuka gasa i nafte iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju, njihovog tranzita u treće zemlje, kao i proizvodnje naftnih derivata na teritoriji Republike Srbije i njihove realizacije,
u cilju uzajamno korisne saradnje u unapređenju naftne i gasne privrede dve zemlje,
u želji da stvore povoljne uslove za projektovanje, finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i korišćenje objekata gasne i naftne privrede na teritoriji Republike Srbije,
dogovorile su se o sledećem:

Član 1.

Strane će pružiti pomoć oko projektovanja, izgradnje i korišćenja objekata u okviru realizacije sledećih projekata:
u okviru magistralnog gasovodnog sistema u izgradnji iz Ruske Federacije kroz Crno more i teritoriju trećih zemalja i Republike Srbije za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope (u daljem tekstu: gasovodni sistem) izgradnja na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema (u daljem tekstu: gasovod);
izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja "Banatski Dvor", koje se nalazi 60 kilometara severo-istočno od Novog Sada, Republika Srbija;
rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu "Naftna industrija Srbije", Republika Srbija.

Član 2.

U cilju realizacije projekata gasovoda i podzemnog skladišta gasa Strane pružaju pomoć u osnivanju odgovarajućih kompanija. Učesnici kompanija su od Ruske Federacije Otvoreno akcionarsko društvo "Gazprom", ili njegova afilirana lica (kompanije-kćerke) koja ono odredi i od Republike Srbije Javno preduzeće "Srbijagas" (u daljem tekstu: učesnici).
Učesnici Kompanija dogovaraju mesto njihove registracije.
Infrastrukturni, proizvodni i drugi objekti, kao i druga imovina koju Kompanije grade, modernizuju i/ili nabavljaju tokom obavljanja privredne delatnosti u okviru svakog od projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma predstavljaju njihovo vlasnistvo.
Imovina Kompanija ne može biti eksproprisana, nacionalizovana ili podvrgnuta merama ekvivalentnim po posledicama eksproprijaciji ili nacionalizaciji.

Član 3.

1. Učesnici imaju sledeće udele u osnivačkom kapitalu svake od Kompanija:
ruski učesnik - najmanje 51 odsto;
srpski učesnik - najviše 49 odsto.
2. Do osnivanja Kompanija sve troškove, koje učesnici dogovore, vezane za njihovu delatnost, snose učesnici u skladu sa udelima navedenim u stavu 1. ovog clana.
Nakon osnivanja Kompanija svaki od učesnika samostalno obezbeđuje finansiranje delatnosti Kompanija u skladu sa svojim udelom u osnivačkom kapitalu Kompanija.
3. Bez štete po realizaciju stava 1. ovog člana u Kompaniju se mogu privlačiti novi akcionari uz odgovarajuću preraspodelu udela.

Član 4.

Gasovod ima propusnu moć najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje i sastoji se od linijskog dela, kompresorskih stanica, kao i druge infrastrukture neophodne za funkcionisanje gasovoda.
Učesnici dogovaraju maršrutu gasovoda, uključujući geografske tačke njegovog ulaska na teritoriju Republike Srbije i izlaska sa nje, kao i projektnu propusnu moć.
Učesnici će razmotriti mogućnost povećanja obima isporuka prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju uz korišćenje gasovodnog sistema. Konkretni obimi, uslovi i rokovi takvih isporuka prirodnog gasa određuju se odgovarajućim ugovorima.
Član 5.

Strane će uložiti moguće napore za dodelu gasovodnom sistemu statusa projekta transevropske energetske mreže kako bi se iskoristile sve prednosti koje dobijaju slični gasnotransportni projekti.

Član 6.

Srpska strana garantuje puni obim i nesmetani tranzit gasa kroz gasovod u skladu sa ugovorima (aranžmanima) koji se zaključuju.

Član 7.

Podzemno skladište gasa navedeno u članu 1. ovog sporazuma karakterišu sledeći pokazatelji: aktivni obim - najmanje 300 miliona kubnih metara gasa, kapacitet protoka - najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno.
Učesnici će precizirati karakteristike podzemnog skladišta gasa nakon sprovođenja neophodnih istraživanja.

Član 8.

Funkcije operatera gasovoda i podzemnog skladišta gasa ostvaruju odgovarajuće Kompanije osnovane radi realizacije projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma.
Cene usluga transportovanja i utiskivanja, (skladištenja) i protoka gasa određuju odgovarajuće Kompanije, što predstavlja njihovu isključivu nadležnost.
Pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada ruskim učesnicima.

Član 9.

U cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije" srpska Strana prodaje Otvorenom akcionarskom društvu "Gazprom", ili afiliranom licu (kompaniji-kćerki) koju ono odredi, 51-procentni udeo ucešća u Akcionarskom društvu "Naftna industrija Srbije", pod uslovima koje oni dogovore, polazeći od toga da se Akcionarsko društvo "Naftna industrija Srbije" sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembar 2007. godine, uključujući (ali ne ograničavajući se time) objekte za dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i plasman nafte i naftnih derivata.

Član 10.

Strane pružaju podršku učesnicima i Kompanijama koje oni osnivaju oko dobijanja u utvrđenoj proceduri svih neophodnih dozvola vezanih za realizaciju projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma, kao i za isporuke potrebnih mašina i opreme, obavljanje gradjevinsko-montažnih radova i drugih usluga.
Izbor izvođača (više izvođača), kao i isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata, obavljaju Kompanije i Akcionarsko društvo "Naftna industrija Srbije" na osnovu konkursa (tendera). Uz druge podjednake uslove prednost se daje privrednim subjektima država Strana.
Strane daju nalog odgovarajućim državnim organima da shodno važećem zakonodavstvu država Strana obezbede pojednostavljenu proceduru prelaska granica država Strana za stručnjake, materijale, građevinsko-montažnu tehniku i opremu, neophodne za realizaciju ovih projekata.
Strane u skladu sa zakonodavstvom svojih država obezbeđuju neophodne uslove za nesmetano obavljanje radova na realizaciji navedenih projekata, kao i dobijanje od strane Kompanija svih dozvola i licenci.

Član 11.

Srpska Strana za realizaciju projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma obezbeđuje:
dodelu zemljišnih parcela koje zadovoljavaju ciljeve i uslove realizacije pomenutih projekata, i neopozivu dodelu u odnosu na navedene zemljišne parcele prava koja obezbeđuju nesmetanu realizaciju ovih projekata;
njihovo sigurno i stabilno energetsko obezbeđenje;
dodelu povoljnog carinskog i poreskog režima;
zadržavanje u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije" važećih zahteva u pogledu kvaliteta produkata od prerade nafte koji se proizvode.

Član 12.

U cilju povećanja ekonomske efikasnosti prilikom realizacije projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma, srpska Strana se obavezuje da će dodeliti Kompanijama najpovoljniji poreski režim u skladu sa zakonodavstvom njene države.
Srpska Strana će razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma, oslobode poreza na dodatu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.

Član 13.

Oporezivanje delatnosti Kompanija, Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije", učesnika i izvođača koji učestvuju u projektima navedenim u članu 1. ovog sporazuma vrši se u skladu sa zakonodavstvom države svake od Strana na čijoj teritoriji se ta delatnost obavlja.
U slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja Kompanija, Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije", učesnika i izvođača koji učestvuju u navedenim projektima, oporezivanje Kompanija, Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije", učesnika i izvođača u periodu učešća u projektovanju, izgradnji i korišćenju gasovoda i podzemnog skladišta gasa, kao i u rekonstrukciji i modernizaciji tehnološkog kompleksa Akcionarskog drustva "Naftna industrija Srbije" do dostizanja isplativosti datih projekata vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije, koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
Pod pogoršanjem uslova oporezivanja u svrhu ovog sporazuma podrazumeva se uvođenje (uspostavljanje) novih poreza, taksi, carina i (ili) drugih sličnih dažbina, povećanje poreskih stopa, iznosa taksi i carina i (ili) drugih sličnih dažbina.
Odredbe ovog člana primenjuju se isključivo u odnosu na oporezivanje delatnosti na realizaciji navedenih projekata.

Član 14.

Organi ovlašćeni za realizaciju ovog sporazuma su:
sa ruske Strane - Ministarstvo industrije i energetike Ruske Federacije;
sa srpske Strane - Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije.
U slučaju promene njihovih ovlašćenih organa Strane će bez odlaganja diplomatskim putem o tome obavestiti jedna drugu.

Član 15.

U slučaju nastanka okolnosti koje sprečavaju jednu od Strana u ostvarivanju njenih obaveza ili drugih razlika u vezi ovog sporazuma, ovlašćeni organi Strana obavljaju odgovarajuće konsultacije radi donošenja uzajamno prihvatljivih odluka o prevazilaženju nastalih okolnosti ili razlika i obezbeđenju realizacije ovog sporazuma.
Razlike između Strana u tumačenju i (ili) primeni odredaba ovog sporazuma koje ne mogu biti otklonjene kroz konsultacije između ovlašćenih organa, rešavaće se putem pregovora između Strana uz pravno uobličavanje odgovarajućih protokola.

Član 16.

Odredbe ovog sporazuma ne zadiru u prava i obaveze svake od Strana po drugim međunarodnim sporazumima čiji su potpisnici Strane.
Strane ne snose odgovornost po obavezama Kompanija i učesnika koje proističu iz ucešća u projektima navedenim u članu 1. ovog sporazuma. Svaka Strana preduzima mere usmerene na obezbeđenje adekvatnog ispunjenja od strane Kompanija i učesnika njihovih obaveza u okviru ovih projekata.

Član 17.

1. Ovaj sporazum stupa na snagu nakon što Strane diplomatskim putem prime poslednje pismeno obaveštenje o tome da su Strane obavile procedure unutar države, neophodne za njegovo stupanje na snagu i važi 30 godina.
2. Po isteku ovog perioda ovaj sporazum će se automatski produžavati na sledeće petogodišnje periode, ako jedna od Strana ne obavesti drugu Stranu najkasnije 9 meseci pre isteka odgovarajućeg perioda o svojoj nameri da ga raskine. Ovo obaveštenje u pismenoj formi predaje se diplomatskim putem.
3. Ovaj sporazum može biti izmenjen uz pismenu saglasnost Strana. Sve izmene ovog sporazuma stupaju na snagu u skladu sa stavom 1. ovog člana.
4. Prestanak važenja ovog sporazuma ne zadire u realizaciju obaveza predviđenih ugovorima (aranžmanima) zaključenim u okviru ovog sporazuma u periodu njegovog važenja.
5. Ovaj sporazum privremeno se primenjuje od datuma njegovog potpisivanja.

Sačinjeno u Moskvi, januara 2008. godine, u dva primerka, svaki na srpskom jeziku i ruskom jeziku, pri čemu oba teksta imaju podjednaku snagu. U slučaju razlika u tumačenju odredaba ovog sporazuma merodavan će biti tekst na ruskom jeziku.

PROTOKOL

o osnovnim uslovima kupovine od strane OAO "Gazprom njeft" akcija kompanije "Naftna industrija Srbije A.D., Novi Sad", koje čine 51% osnivačkog kapitala.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu takođe i Vlada, Vlada Srbije), sa jedne, i,
Otvoreno akcionarsko društvo "Gazprom njeft" (u daljem tekstu: Gazprom njeft), sa druge strane,
u daljem tekstu zajedno i pojedinačno: Strane/Strana,
uzimajući u obzir:

- da je Akcionarsko društvo "Naftna industrija Srbije A.D., Novi Sad" (u daljem tekstu: NIS) osnovano od strane Vlade Republike Srbije Odlukom 05/023-4377/2005-1 od 7. jula 2005. god.
- da je NIS osnovan i deluje kao Zatvoreno akcionarsko društvo u skladu sa Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije
- da je NIS registrovan u Agenciji za privredne registre Republike Srbije pod brojem 20084693 uz navođenje osnovne vrste delatnosti: 11 101 - Prerada sirove nafte. Adresa registracije - Novi Sad, ul. Narodnog fronta 12.
- da je 22.01.2008. god. usaglašen tekst Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
- da za obavljanje rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS i obezbeđenje kontinuiranih isporuka rafinerijama NIS sirove nafte Vlada Srbije namerava da putem prodaje akcija NIS, koje iznose 51% (pedeset jedan odsto) osnivačkog kapitala NIS privuče investitora iz reda krupnih naftnih i gasnih kompanija.
- da u cilju proširenja sopstvenih kapaciteta za preradu nafte i plasman naftnih derivata i dobijanja dobiti od investiranog kapitala Gazprom njeft je zainteresovan za kupovinu akcija NIS, koje iznose 51% (pedeset jedan odsto) osnivačkog kapitala NIS (u daljem tekstu: Aranžman).

Strane su postigle saglasnost oko osnovnih principa i procedure kupovine od strane Gazprom njefta akcija NIS-a, koje iznose 51% (pedeset jedan odsto) osnivačkog kapitala i potpisale ovaj protokol (u daljem tekstu: Protokol).

Vlada Republike Srbije obavezuje se da proda Gazprom njeftu po ceni od 400 000 000 evra (četristo miliona evra) (u daljem tekstu: cena kupovine) 4158040 akcija NIS-a, koje iznose 51% (pedeset jedan odsto) osnivackog kapitala NIS (Udeo koji se prodaje), a Gazprom njeft da preuzme i plati Udeo koji se prodaje.

U slučaju uspešnog zaključenja aranžmana čiji bi rezultat mogao da bude kupovina od strane Gazprom njefta Udela koji se prodaje (u daljem tekstu: Aranžman), Gazprom njeft će preuzeti na sebe obavezu da sprovede rekonstrukciju i modernizaciju tehnološkog kompleksa NIS sa ukupnim iznosom investicija od najmanje 500 000 000 evra (petsto miliona evra) u periodu od 2008. do 2012. godine.

Vlada Republike Srbije obezbediće u periodu do zavrsetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS zadržavanje postojećih zahteva prema kvalitetu produkata od prerade nafte koji se proizvode.

Vlada Republike Srbije obezbediće zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS u periodu od najmanje 2 (dve) godine.

Strane su se dogovorile da će zaključiti osnovni Ugovor o kupovini akcija AD NIS-a od strane Gazprom njefta koje iznose 51% (pedeset jedan odsto) osnivačkog kapitala, od Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Ugovor) u najkraćem roku, a najkasnije do 31. 12. 2008. god. Ovaj ugovor će predviđati, između ostalog i davanje prava Gazprom njeftu na operativno upravljanje NIS-om.

Ovaj protokol stupa na snagu od momenta potpisivanja Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i važi do trenutka potpisivanja Ugovora.

26. januar 2008. godine http://www.apisgroup.org/article.html?id=4217

Trasa evropskog gasovoda 'Nabucco' koji bi zaobišao Srbiju: