Prirodni resursi kao suštinski ulog postojanja kosovske krize
U resursne ratove čovečanstvo srlja i danas kao odvajkada - zbog alavosti najbogatijih, koji bi da večito nemilosrdno eksploatišu nejake. Epoha čiji smo učesnici upravo stvara nove mape međunarodne bezbednosti, takozvanu novu bezbednosnu arhitekturu i geometriju Jugoistoka Evrope. Svet ulazi u novi ciklus oružanih međudržavnih sukoba zbog vitalnih resursa, poput voda, šuma, plodnih oranica, energenata...
Kosmetski lignit (kosovski i metohijski basen), čini preko 70 odsto rezervi ove sirovine u Srbiji, od kojih je do sada iskorišćeno manje od dva odsto. To ga i pored nešto lošijeg kvaliteta u odnosu na lignit iz Kostolca i Kolubare, čini najznačajnijom energetskom sirovinom zemlje. Njegova ukupna procenjena vrednost je preko 400 milijardi dolara, kada se toplota sagorevanja (8 gigadžula po toni ) preračuna u tone ekvivalentne nafte (42 gigadžula po toni), a računajući sa cenom od 180 do 200 dolara po toni nafte. Ta vrednost je još veća ako se računa preko vrednosti električne energije koju je moguće proizvesti iz kosmetskog lignita.
Istraživanja tla još nisu potpuno okončana za pojas Kosova i Metohije, ali se većina stručnjaka saglašava kako postojeće rezerve već prelaze 20 milijardi tona uglja.
Dok u užoj Srbiji (u površinskom ugljokopu "Kolubari"
preostaje uglja tek za narednih 35 godina, u Obiliću kraj Prištine ima ga za punih 13 vekova.
Ovaj vek svakako će biti stoleće bitke za resurse i glavna prepreka u odnosima sveta, naročito bogatog i poslovično velikih apetita naspram siromašnog dela planete. Zapad sve duguje jeftinoj energiji. Bogati svet će i dalje nastojati da čini sve kako bi do resursa dolazio što je moguće jeftinije.
Do kraja 80-ih je u svetu postojala ravnoteža nafte između trošenja i novodobijenih količina. Sada situacija postaje drastična. Nafta je na izmaku. Vreme je uglja, iako se smatra da je možda najprljavija tehnologija. Svim silama se trude u svetu, a pre svega u SAD, da ugalj bude jeftin. Zapad sve čini da istovremeno i minimizuje taj energetski problem. Poreska politika obeshrabruje preduzeća koja troše više energije. Njima je i veći porez.
U Sjedinjenim Državama već se poodmaklo u novim tehnologijama poboljšavanja ekstrakcije uglja i njegovoj umanjenoj štetnosti po čovekovu okolinu. To je najsigurnija indikacija o računanju i na ugalj - po svetu i kod kuće. Dovoljno je videti i da zahuktala Kina ima nezajažljive apetite za svakom energijom, pa i za ugljem, bez obzira na visoke stope zagađivanja.
Zato ugalj na Kosmetu i treba posmatrati kao značajan ekonomski momenat regiona Jugoistoka Evrope.
Srpski resursni potencijali, generalno posmatrano, nisu naročito veliki, a glavnina njegove energetske bezbednosti za budućnost locirana je na prostor Kosova i Metohije. Možemo slobodno da kažemo da je u ekonomskom smislu status naše zemlje prilično siromašan, naročito kada su prirodni energetski resursi u pitanju. Osim hidropotencijala, gro ostalih energetskih izvora Srbije nalaze se na teritoriji Kosova i Metohije.
Istraživanja tla još nisu potpuno okončana za pojas Kosova i Metohije, ali se većina stručnjaka slaže u tome da postojeće rezerve već prelaze 20 milijardi tona uglja.
Dok u užoj Srbiji (u površinskom ugljokopu "Kolubari"
preostaje uglja tek za narednih 35 godina, u Obiliću kraj Prištine ima ga za punih 13 vekova.
Slobodno može da se kaže: ako ugalj sa Kosmeta pređe u potpunosti u ruke Albanaca, Srbija će se ubrzo svrstati u energetski zavisni geopolitički i ekonomski prostor regiona. Uvoziće struju - od Albanaca sa Kosova (sic!).
Takođe su mnogi stručnjaci uvereni da neotkrivenog uglja ima još i da praktično čitav prostor Kosova i Metohije leži na naslagama uglja. To takođe znači da sa visokom verovatnoćom može da se predvidi kako ovaj prostor ima sudbinu da postane u narednim decenijama i vekovima na kraju jedna ogromna udubina, rupa nastala od upornih iskopavanja uglja.
Uostalom, i ekološka problematika pojavila se na Kosmetu, pre svega u vidu ekoloških aktivista kakvi su ljudi oko jednog od pionira ekologije na Kosmetu Dauta Maljokua, na primer. Tema zagađenja će tek postati aktuelna na Kosmetu, kada ponovo započne puna eksploatacija uglja. Neverovatna zagađenost prostora oko Obilića, opasni dim koji kulja iz proizvođača struje, zajednički je problem svih, a u njemu figurišu i sociologija, i biologija, i ekologija. Već se pominje doba kada će postati aktuelni problemi preseljavanja čitavih sela, koja će smetati u eksploataciji uglja. I pominje se da će verovatno eksploatacija uglja zagaditi dodatno kompletnu oblast.
I upravo ti resursi su u opasnost da u zahuktalom procesu separatizma Albanaca od matice Srbije budu otuđeni od našeg naroda. Zanavek.
U sve ubrzanijim radovima na novoj bezbednosnoj arhitekturi i geometriji Jugoistoka Evrope, Kosmet igra vrlo značajnu ulogu.
Ali ta prvenstvena uloga nije, sudeći po rečenom o rezervama uglja, kao što time godinama svetski mediji nastoje da uslove međunarodno javno mnenje, zbog dugogodišnjih srpskih kršenja albanskih ljudskih prava. Razlog je namera da se od države Srbije otuđe njeni najznačajniji prirodni resursi.
U blic nabrajanju rudnih rezervi na Kosmetu, recimo takođe da su vrlo dragocene rezerve olova i cinka (16 odsto rezervi bivše SFRJ), nikla i kobalta (48 odsto), magnezita (čak 72 odsto), lignita (41 odsto) bentonita (67 odsto).
Pored toga, u Sirinićkoj župi (Štrpce i okolina) nalaze se dokazano najkvalitetnije rezerve pijaće vode, po zvaničnim rezultatima ispitivanja njenih sastojaka daleko kvalitetnije od one koju, na primer, nude Francuzi svetu. Voda Sirinićke župe svetski je visokokvalitetna, i izdržava takmičenje sa najpoznatijim vodama na čitavoj planeti.
Sa obe strane granične oblasti Gora (Dragaš i okolina), gde žive ponositi (i ovih godina od Albanaca takođe ugroženi entitet) Goranci, postoje još nepotrošena ležišta uranijuma. Podsetimo da su, sa albanske strane oblasti, uranijum eksploatisali Kinezi, dok su imali dobre odnose sa Enver Hodžom.
Uz ovo, vrlo je važna lokacija Baljevac na Ibru, koji se nalazi tik uz Kosmet, gde Srbija ima dokazanih 200 milijardi dolara u rudi borit. To je takođe meta plena multinacionalki, o čemu se ne priča javno, ali se radovi na otuđivanju odvijaju već punih 15 godina. Zapravo, neka engleska kompanija je pre izvesnog vremena zakupila rudnik borita za beznačajnu sumu od oko 130 miliona evra.
Značajno je da se ekonomska procena vrednosti ležišta Baljevac u stvarnosti može multiplikovati, pošto je naša nauka još pre više od dve decenije ovladala tehnologijom prerade ove rudače, koja spada u strategijske rude, jer se koristi za kosmičku tehnologiju, a ležišta postoje na tek nekoliko lokacija na planeti (Čile, Rusija, Turska).
Kako ekspert za energetiku, inženjer Jovan Mandić kaže, na Kosovu ima uglja za još 13 vekova eksploatisanja. Kada krene eksploatacija zapadnih kompanija, ona će se svakako uvišestručiti u odnosu na ritam ekstrakcije uglja u vreme SFRJ, ali i pored toga će ipak uglja biti za više vekova. Zar ovo nije najvažnija tačka pregovora Srba i Albanaca, često se pitam već godinama. I kako to da je ovako ozbiljna tema, istovremeno i tačka mogućeg dugoročnog dogovora Albanaca i Srba, pa dakle i konačne relaksacije odnosa, tako uočljivo odsutna iz procesa pregovora za rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije? Kako to da i Srbi, i Albanci, i međunarodna zajednica, tako uporno ignorišu ključnu temu kosovskog čvora - ugalj?
Lignit Srbije i Kosova smatra se najboljim za proizvodnju struje, jer na 0,8 jedinica jalovine ide 1 jedinica uglja. Idealan je jer je malo sumpora u njemu.
Uostalom, atlas Kosova, koji je izrađen najsavremenijom, satelitskom tehnologijom Amerikanaca, jedan je od indikatora povećanog zanimanja za dalje istraživanje resursnog potencijala Kosova i Metohije.
Američke i druge multinacionalke svakako čekaju blisku budućnost i razrešenje kosmetskog problema da započnu eksploataciju. To je i laiku jasno kada ispred kombinata u Obiliću ugleda ogromnu tablu: "Consortium M.A.N.- Alsthom". Jasno je ko će biti gazda.
Dok sam svojevremeno prolazio kraj Obilića, setio sam se podatka da, na primer, SAD do 2020. godine treba da sagrade nekoliko stotina nuklearnih centrala, kako bi namirile svoje ogromne i dalje rastuće energetske potrebe (sic!).
Ugalj je zato takođe izuzetno dragocen, a na Kosmetu ga ima u značajnim rezervama u ležištu. To što ugalj i najviše zagađuje, nije ni velika prepreka, ni velika briga multinacionalki.
Srpska država na ovom zagađenom parčetu Kosmeta polagaće tako najvažniji ispit - u kakvom dilu će izvući uopšte ikakve koristi od kosmetskog uglja. Bez njega, budućnost će biti još znatno crnja od samog uglja, jer je u pitanju ogromni ekonomski resurs Srbije.
Naš ugalj na Kosovu vredi koliko i 1 milijarda tona nafte, kaže i prof. dr Dejan Milovanović, šef katedre za ekonomsku geologiju na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.
Njegov kolega, profesor dr Novak Blečić, kaže: "U periodu 1988-1990. proizvodnja TE "Kosovo A" i "Kosovo B" je dostizala 6,1 milijardi kilovat časova godišnje, a sada, i pored novih ulaganja od više desetine miliona evra, jedva postiže 3,6 milijardi kilovat-časova, odnosno ispod 50 odsto instalisanih i ispod 60 odsto već ostvarivanih godišnjih kapaciteta."
Kosmetski lignit (kosovski i metohijski basen), čini preko 70 odsto rezervi ove sirovine u Srbiji, od kojih je do sada iskorišćeno manje od dva odsto. To ga i pored nešto lošijeg kvaliteta u odnosu na lignit iz Kostolca i Kolubare, čini najznačajnijom energetskom sirovinom zemlje. Njegova ukupna procenjena vrednost je preko 400 milijardi dolara, kada se toplota sagorevanja (8 gigadžula po toni) preračuna u tone ekvivalentne nafte (42 gigadžula po toni), a računajući sa cenom od 180 do 200 dolara po toni nafte. Ta vrednost je još veća ako se računa preko vrednosti električne energije koju je moguće proizvesti iz kosmetskog lignita.
Srpska državna elektrokompanija EPS računa na te prirodne resurse, jer su dosadašnji planovi bili bazirani na eksploataciji uglja s tog područja. Ovde je uočljivo da državni planovi Srbije nisu ustuknuli pred neumitnom činjenicom menjanja geopolitičke situacije Srbije na Jugu.
Kako ugalj u Srbiji nestaje, stručnjaci poput profesora Novaka Blečića smatraju da je bolje prvo graditi velike termoelektrane u Kosovskom, a tek kasnije u Kolubarskom i Kostolačkom basenu.
Strategija energetskog razvoja Srbije za prvu polovinu 21. veka predstavljena je 2002. godine, i u njoj se kaže: zbog gašenja proizvodnje na sadašnjim površinskim kopovima u Kosovskom basenu "Dobro selo" i "Belaćevac", planira se otvaranje novih površinskih kopova: "Sibovac"(17 miliona tona uglja godišnje), "Sibovac- Istok"(12 miliona tona) i "Kruševac"(14 miliona tona).
Lignit se ne isplati transportovati van Kosmeta, pa je jedini modus korišćenja ovih resursa - sagorevanje u termoelektranama izgrađenim uz površinske kopove.
Milutin Moračić, direktor direkcije EPS-a za Kosmet, kaže da planovi razvoja elektroenergetskih kapaciteta EPS-a na Kosovu do 2020. godine obuhvataju revitalizaciju TE "Kosovo A" i izgradnju dva bloka TE "Kosovo B" - iste snage kao i postojeći blokovi. Dakle, 339 megavata, kao i nove TE "Kosovo C"- ukupne snage 2.100 megavata. One bi se oslanjale na novi kop "Južno Kosovo". Posle tog perioda postoje tri varijante razvoja: minimalna (6.500 megavata), umerena (8-500 megavata) i maksimalna (10.000 megavata).
U ovo vreme jagme za energijom, podsetimo na zaboravljeni podatak koji dobro poznaju ljudi u EPS-u. Jedna francuska firma je još 1957-58. osmislila razvoj Kosova, narudžbina od Izvršnog veća Kosova tog doba. Želeli su još tada da se od uglja proizvodi srednjekalorični gas. Sve je tada puklo na gasu! Suština namere bila je da se SNG gas proizvede iz tog uglja, jer on može onda da se meša sa prirodnim gasom. Stručnjaci poput Moravčevića postavljaju pitanje: "Zašto se danas ne priča javno o gasifikaciji lignita, koji bi se i te kako isplatio? Time bi se još najmanje 10 odsto koeficijenta iskorišćenja poboljšao."
Albanija je planirala 30 odsto proizvodnje svoje energije na Kosovu, iako se zvanično neuverljivo pretvara da to nije njen cilj. Šta će Albanija investirati na prostoru Kosova, zanimljivo je pitanje za svet. Dr Genc Ruli, ministar energetike u Albaniji, i njegova država, svakako nestrpljivo čekaju vreme kada će direktno eksploatisati resurse na Kosovu sa svojom braćom Albancima na Kosmetu. I ma koliko skrivali tu nameru, ona je očigledna u svakoj geopolitičkoj analizi, a na tu neminovnost ukazuje i energetsko siromaštvo Albanije. Njihov prirodni cilj je udruživanje ekonomskih napora sa Kosmetom.
Zoran Petrović Piroćanac
(TABLOID)
