|
Генетски модификована храна
Профит изнад људи
Генетски модификовани организми (ГМО) су продукт нових биолошких наука које су захваљујући високој технологији успеле да интервенишу у суштину биљне материје, геном. Научници су успели да убаце у ген биљке нове особине које омогућавају бољи принос, већу заштиту од инсеката и штеточина, а самим тим мању употребу токсичних хемикалија. Данас на планети Земљи живи око шест милијарди људи с проценом да ће се 2050. године овај број повећати на 12 милијарди. Научници сматрају да ће исхрана толиког броја људи бити немогућа уколико се не пронађу нови и јефтинији начини производње хране, а биотехнологија управо пружа неслућене могућности у мењању наследних особина биљака и животиња које служе за исхрану људи.
Због раста броја становника на земљи биће у будућности драгоцен сваки хектар обрадивог земљишта, па ће се земљорадња одвијати и у подручјима где је данас незамислива. Да би то било могуће, треба генетски модификовати биљке тако да би имале већу отпорност на температурне екстреме и на врсту тла, на брже сазревање што би омогућило већи број жетви. Генетском модификацијом се могу добити биљке које производе материје које иначе не садрже. Тако је произведен “златан пиринач” који садржи витамин А од чијег недостатка пате милиони људи којима је пиринач основна животна намирница. На овај начин би се једноставно решио проблем недостатка витамина А у исхрани.
Као и сва нова научна достигнућа, и ова биотехнолошка истраживања су поделила научнике на оне који сматрају да су ГМ биљке опасне по људе и на друге, који сматрају да не постоје никакви докази да је храна начињена од ГМ биљака штетна. Напротив, они сматрају да је још и здравија, јер се у многоме смањује коришћење опасних хемикалија у време њиховог раста и сазревања.
Парадајз са геном рибе
Аргументи против ГМ биљака се могу поделити у две велике групе. Једну сачињавају општи аргументи, а другу конкретни. Опште аргументе заступају људи који сматрају да петљање у природне процесе никако не може дати добар исход. Они не улазе у стручне расправе, већ се позивају на природне законе и противе се било каквој генској технологији без обзира да ли је примењена у медицини или пољопривреди. За њих нису релевантни резултати досадашњих или будућих истраживања о утицају ГМО на људско здравље или околину. Њима је довољно застрашујућа сама идеја “о парадајзу с геном рибе”. Треба рећи да се огромна већина гена у природи налази у многим врстама и да је готово немогуће наћи неке који су специфични само за једну врсту.
Друга група аргумената против ГМО се односи на конкретне проблеме. Наиме конзумирањем овакве хране постоји могућност да се у организам унесу нови алергени. То је могуће само ако они хемисјки непромењени прођу кроз процес производње хране и човекове органе за варење. Такође постоји бојазан да би особе које су алергичне на кокошија јаја могле доживети алергијску реакцију после конзумирања хране која не потиче од кокоши, али садржи кокошији ген. ГМ организми с побољшаним својствима могли би у природи да потисну немодификоване организме исте врсте, што би смањило биолошку разноврсност и имало друге тешко предвидиве последице на екосистем.
У противнике генетски модификованих биљака сврстали су се и мали пољопривредници. Они су угрожени због могућности да тржиште преплави велика количина јефтине хране чији састојци потичу од ГМО, а они су са традиционалним начином производње немоћни у трци с новим технологијама. У производњи ГМ биљака наравно своју рачуницу виде велике мултинационалне компаније, као што је једна од највећих у свету америчка компанија “Монсанто”, од које је наша земља у време министровања госпође Дулић Марковић увезла велике количине генетски модификоване соје и ко зна још којих биљака. Храна је одавно постала стратешки производ, тако да не треба занемарити огромну моћ која би припала малом броју компанија које би биле не само власници патената ГМО, већ би имале и монополистички положај у производњи и продаји.
Како код нас не постоји стална контрола модификоване хране, питање је да ли смо сигурни шта једемо и како да препознамо генетски модификоване производе. Данас је, кад је у питању штетност ГМ хране, свет подељен на САД и остатак света. За разлику од САД, остатак света сматра да је нужно означити садржај присутности ГМ оранизама у прехрамбеним производима.
Адитиви утичу на понашање
Научници континенталне Европе, који још увек нису повучени вртлогом брзе зараде и великог профита као у САД, сматрају да конзумирање ГМ хране изазива бројне алергије и разне алергијске реакције, које су неретко узроковане додацима (адитивима) храни, конзервансима и бојама. Реакције на адитиве у храни јављају се код 1 одсто деце и 0,01 до 0,23 одсто одраслих. Сматра се да је учесталост реакција на адитиве у храни много већа али се због неодговарајућих и нестандардизованих тестова ређе доказују. Међутим у САД је недвосмислено доказано да су хиперактивна деца конзумирала слаткише са адитивима што се одразило на њихово понашање.
Без обзира на мишљење америчких биотехнолога, европски научници се много опрезније односе према ГМО. Утицај ГМО на природно окружење и еко системе је боље истражен, и већ сада се може са доста вероватноће тврдити да је негативан. Угрожавају се природне врсте које могу у потпуности да нестану због генетског укрштања са ГМ врстама. Истраживања у Великој Британији су показала да се смртност инсеката повећава у окружењу генетски модификованих биљних култура. Пример су пчеле које су се храниле на пољима репице генетски измењене; производила је природан инсектицид који убија гусенице и инсекте. Храна од генетски модификованих биљака је јефтинија и углавном завршава на трпезама сиромашних земаља у развоју, тако да је велико питање колико је такве хране ушло и у наше продавнице, с обзиром на немарност наших политичара, који су одобравали увоз таквих производа.
Профит изнад здравља
Реч је дакле о веома озбиљном и недовољно истраженом проблему – генетски модификованим организмима, и наши научници из те области би морали на време да се њиме позабаве и обавесте грађане о резултатима својих истраживања. Такве хране ће бити све више, јер је свет постао глобално село са “слободним протоком роба и људи”, што је нова мантра мултинационалних компанија, којима је профит важнији од здравља људи.
Не заборавимо да свака технолошка новина не мора увек да буде и корисна, поготову што је за испитивање утицаја генетски модификованих оганизама на људско здравље потребан дуг временски период, који захтева озбиљан мониторинг више генерација која је конзумирала такву храну.
Без обзира на разне технолошке новотарије у производњи јефтине хране, здрава храна је она која је биолошки гајена без адитива, вештачких ђубрива и пестицида, односно било каквих хемикалија, онако како су је гајили наши преци. Таква храна је скупа и биће све мање доступна већинском сиромашном становништву, поготову оном у земљама трећег света.
др Мирјана Анђелковић Лукић
(СРПСКО ОГЛЕДАЛО Бр.98. од 5.12.2007.)
|
