Мој живот у иностранству

Која Немачка?

Читам ове текстове и видим, нема још ни једног из Немачке, а има нас толико овде. Можда се зато и не мора причати o њој, свако има бар понеког ко тамо живи, ради, или и ради и живи, ако се може радити и живети истовремено. И тај неко обично долази једном, двапут, трипут годишње са причом како је све поскупело, како је криза или опет како су Немци све уредили, како „киндергелд“ редовно стиже и синдикати се боре за сваког запосленог. Како им је газда помогао да добију визу или да нађу стан или, пак како су Турци, Арапи и Албанци све преплавили па због њих обични Немци ни једном странцу неће да издају стан.

Има свега у тој Немачкој, а поготово постоји много различитих Немачки. Поред старе поделе на Источну и Западну и федералног уређења са 16 држава међу којима су и два слободна града-државе (Бремен и Хамбург), постоје и многе друге, незваничне, Немачке. Неко би могао да их назове „друштвеним слојевима“ или „класама“, али за мене су оне чак више него државе. Светови, рекло би се. Зато мене Немачка и подећа на неки ресторан из „Ратова Звезда“, само што се разлике међу „гостима“ не виде споља, него су изнутра. И да почнем са „мојом врстом“ људима које срећем сваки дан на послу и које најбоље познајем.

Прва Немачка: технологија, једноставност и отвореност. То је она која воли да се смеје, али не зна да се шали. Говори стране језике, енглески обавезно, али често и француски, шпански и италијански, негује здраву радозналост према словенским народима, али и зазире од Русије и Кине. Има врло изражену еколошку свест, али ако може, најрадије се вози у Аудију А4 или у BMWу серије 3. Иде на одмор у Канаду или на Тасманију и тамо вози 3 недеље бицикл по 100 километара дневно и труди се да поприча са сваким кога сретне. Води рачуна о здравој исхрани и спорту, али и храну и спорт конзумира брзо и у самоћи.

Радо се жени Кинескињама, Тајланђанкама или Мексиканкама, а не тако ретко се удаје за Италијане, Турке или Југовиће. Купује „куће у низу“ или веће станове у близини паркова и труди се да оде у пензију са 57 година. Онда одлази из Немачке у Шпанију и не враћа се.

Друга Немачка: традиција, поштење и озбиљност. Најчешће се среће у југозападном делу, ван великих градских језгара. Иако делује да изумире, у ствари је изузетно жилава и све млађа. Препознаје се по томо што говори немачки са изразитим дијалектом и смеје се само када се сви у друштву смеју. Често се види на телевизији као члан управног одбора неке велике фирме, али тада говори енглески са бостонским акцентом. Има мале брчиће, независно од пола, и не дозвољава деци да се играју од 12 до 2 и после 7 увече.

Бори се против загађења непосредне околине и зове полицију за сваки деликт који се тиче паркирања, бацања смећа и дизања буке. Труди се да јој деца иду сваке недеље у цркву и ангажује се приликом хуманитарних катастрофа као што су цунами, земљотреси или поплаве. Радо гледа телевизију и тапше у ритму музике. Ако јој се музика допада, клати се лево-десно или напред-назад и тупће стопалима. Телевизор у боји јој не треба, мада тога није свесна, и купује телевизоре са плазма екранима на снижењу.

Трећа Немачка: рафинираност, образовање и космополитизам. На универзитетима се може срести у једној изразито господственој, а пријатној варијанти. Једна ендемска врста коју би требало размножити по свету. На жалост, не погодује јој свака клима и треба јој барем 3 генерације да сазри. Лако се дегенерише и онда се може видети на Вагнеровим данима у Бајројту.

Четврта Немачка: чврстина, прорачунатост и заборавност. Такође се може видети у Бајројту. Што због Вагнера, што због Немачке. што због телевизије. Ту спадају политичари, елитни новинари, индустријалци, фамилије Порше, Квант, Круп и von XY. Са њима се није шалити, поготову ако ти истиче боравишна дозвола. Зато прелазим на:

Пета Немачка: десна, лева, десна. Десна се среће највише на Истоку, мада постоје индиције да је Запад само боље маскира. Обожава да негира историју и верује у аргументе силе. Креће се у чопорима и има обријану главу, често живи од социјалне помоћи. Храни се страхом и пасивношћу масе. Показује изразити смисао за маркетинг и има притајену подршку у другој и четвртој Немачкој. Многи је маргинализују, што њој даје времена да ојача. Још ћу ја имати проблема са њом. Лева је права маргина, мешавина хипија, панка и казачока. Такође живи од социјалне помоћи и не смета јој што на њу показују прстом. Она ми не смета, ни ја њој.

Има још много Немачки: она сиромашна и она са џамијама, па она са катедралама, она што говори „наш(ки)“ језик и она са силиконима, и ко зна шта још. Мало сам ја видео, мада могу да замислим. Свако из свог искуства може да опише још ко зна колики број.

Оно што сам схватио: Да су Немци као Срби и Немачка би била као Србија. То не би било добро за овај свет, а ни за мене. Овако имам и где да радим и где да живим. Благо мени!Само што морам да радим и живим на смену. Тешко мени!

Д. С. Штутгарт, Немачка
[објављено: 12.12.2007.] www.politika.co.yu