Vista, XP... Evo malo podataka uz Majkrosoftov opus...
Enkripcija
U svom nastojanju da ostvare pristup sve vecem broju privatnih informacija, NSA, FBI i drugi cinioci establismenta nacionalne bezbednosti SAD, godinama su bili angazovani na kampanji zahtevanja od proizvodjaca americkih telekomunikacija i sistema prenosa da svoju opremu i mreze dizajniraju tako da budu optimizovani za prisluskivanje od strane vlasti, i da nametnu nacionalni civilni kriptografski standard uoblicen tako da dopusta vlastima da dekodiraju sifrirane komunikacije po sopstvenom nahodjenju. Moc davanja ili blokiranja odobrenja za izvoz ovih kompanija bila je jedna od alatki tipa "stapa i sargarepe" koje je koristio bezbednosni establisment. Neki od ljudi iz industrije kazu da veruju da neke od masina iz SAD koje su dobile dozvolu za izvoz sadrze NSA-in 'back door' (takodje nazivan i 'trap door'
.
SAD su pokusale da ubede zemlje EU takodje da im dozvole 'back door' pristup enkripcionim programima, tvrdeci da ce na taj nacin pomoci potrebama agencija za sprovodjenje zakona. Ipak, izvestaj koji je objavio Evropski Parlament maja 1999. istice da planovi Vasingtona za kontrolu enkripcionog softvera u Evropi nemaju nista sa sprovodjenjem zakona a imaju sve sa industrijskom spijunazom SAD. NSA je takodje poslala agente FBI na misije infiltracije s ciljem da prigrabe knjige sa kodovima stranih postrojenja u SAD, i oficire CIA da regrutuju strane prodavce komunikacionih uredjaja i kupe njihove kodne tajne, sudeci po onome sto kazu veterani obavestajne sluzbe.
I jos dozvola?
Ministarstvo pravosudja SAD je takodje vrsilo pritisak na Kongres da olaksa izvrsnim vlastima dobijanje pretresnih naloga za tajno ulazenje u domove ili poslovne prostorije i onemogucavanje bezbednosti na personalnim kompjuterima doznavanjem sifara i instaliranjem uredjaja koji ce rusiti enkripcione programe, a sve ovo kao preludij za prisluskivanje i dalje pretrazivanje.
U medjuvremenu, federalne agencije rukovode "Anonimnim preusmeravacima poste" (anonymous remailres), Internet entitetima koji ljudima dozvoljavaju da salju e-mailove bez otkrivanja njihove prave e-mail adrese. Korisnici sirom sveta ovih osobenih remailing servisa nemaju pojma da je njihov partner u zastiti privatnosti neka vrsta duha americke vlade. Ovo bi u stvari moglo da stvori probleme nekim od korisnika, u koje spadaju disidenti i aktivisti koji se bore za ljudska prava u zemljama sa represivnim vladama, oni koji izdaju tajne kompanija ili vladinih agencija, one koji bi zeleli da izveste o zlocinima i ratnim zverstvima, i gej web surferi koji anonimno cetuju u okviru onlajn zajednica bez straha od odmazde od strane suseda ili poslodavaca. Pored toga, NSA je navodno zakljucila sporazume pre nekoliko godina sa Lotusom, Microsoftom i Netscapeom ciji je cilj prevencija stvaranja drugih anonimnih e-mail; npr. nesto od onoga sto je van kontrole NSA. Ovim kompanijama se jos vise savija kicma pod pritiskom njihovih vlada da potajno ubacuju 'back door' u svoje softvere koje prodaju van zemje da bi se suprotstavili kriptografskim metodama. U Lotusu su priznali da su radili ovo.
Microsoft Windows
U NSA je uradjeno nesto slicno i sa kompjuterima. Septembra 1999. vodeci evropski istrazivacki novinar Duncan Campbell je otkrio da je NSA u dogovoru sa Microsoftom ubacila specijalne "kljuceve" u Windowsov softver, u svim verzijama od 95-OSR2 pa na dalje. Americki kompjuterski naucnik, Andrew Fernandez iz Cryptonyma u Severnoj Karolini, je rastavio delove Windowsovog instrukcijskog koda i pronasao neoboriv dokaz - Microsoftovi programeri su propustili da uklone simbole programa za otklanjanje gresaka koriscene tokom testiranja ovog softvera pre pustanja u prodaju. Unutar koda su se nalazile oznake za dva kljuca. Jedan se zvao "KEY" (kljuc). Drugi se zvao "NSAKEY" (NSA kljuc). Fernandez je prezentirao svoje pronalaske na konferenciji na kojoj su neki od Windowsovih inzenjera takodje bili prisutni. Oni nisu porekli da je NSA kljuc ugradjen u njihov softver, ali su odbili da govore o tome sta taj kljuc radi, ili zasto je stavljen tamo bez znanja korisnika. Fernandez kaze da NSA-in 'back-door' u najupotrebljivanijem operativnom sistemu na svetu cini "utoliko laksim za vladu SAD da pristupi vasem kompjuteru."
U februaru 2000. objavljeno je da je "Delegacija za strateske odnose" (DAS), obavestajna ruka francuskog ministarstva odbrane, pripremila izvestaj za 1999. koji je takodje tvrdi da je NSA pomogla instalaciju tajnih programa i Microsoftov softver. Sudeci po DAS-ovom izvestaju, "cini se da je stvaranje Microsofta dosta pomognuto, ne samo finansijski, od strane NSA, i da je IBM nateran od strane iste administracije da prihvati operativni sistem (Microsoft) MS-DOS. "U izvestaju se navodi da je bilo 'izrazene sumnje u manjak bezbednosti nakon stalnih glasina o postojanju spijunskih programa kod Microsofta, i po prisustvu osoblja iz NSA u razvojnim timovima Bila Gatesa." Pentagon je, kaze se dalje u izvestaju, bio najveci Microsoftov klijent na svetu.
Izvor: sajt apisgroup.org
