Da li istočnoj Evropi preti bankrot

Predsednik Svetske banke Robert Zelik smatra da je potrebno 120 milijardi evra da istočna Evropa sredi svoj bankarski sistem. – Strah da bi drugi talas svetske ekonomske krize mogao da počne u istočnoj Evropi, ovih dana glavna je tema razgovora u EU

Nekoliko stotina gnevnih ljudi svakodnevno stoji ispred zgrade centralne banke u Kijevu noseći transparente na kojima piše: „Zaustavite ekonomski genocid nad sopstvenim narodom”, „Naše strpljenje ima granicu” i „Protiv kreditnog ropstva”. Oni su žrtve finansijske krize – novac koji su uložili u dve banke neće moći da podignu u narednih šest meseci pošto je centralna banka privremeno zamrznula isplate. Ovakvu sliku mogli bismo uskoro da vidimo širom našeg dela sveta koji finansijski stručnjaci već nazivaju izvorom drugog talasa svetske krize, pa i „Argentinom na Dunavu”, podsećajući na krizu koja je 2001. zamalo uništila tu južnoameričku zemlju.

Kao u Ukrajini, protesti zbog krize ranije su organizovani u Letoniji – gde je pala vlada – i u Bugarskoj, gde se spremaju parlamentarni izbori. Čak ni Irska, koja je zbog brzog privrednog rasta bila uzor istočnoevropskim zemljama, nije odolela, pa je u subotu u Dablinu protestovalo više od sto hiljada građana koji ostaju bez posla i bez perspektive. Ali, kriza u istočnoj Evropi mogla bi da potopi i dobrostojeće zapadne zemlje.

Strah da bi drugi talas svetske ekonomske krize mogao da počne u istočnoj Evropi, ovih dana glavna je tema razgovora u Evropskoj uniji, pa „Ekonomist” piše da je ovo „najopasniji period za istočnoevropske zemlje od raspada Sovjetskog Saveza”. „Tamo će ljudi biti mnogo siromašniji i (opravdano) ljući. Ali, samo bi zbog namerno destruktivnog protekcionizma ili nestanka glavnih institucija EU ovo moglo da preraste u katastrofu”, smatraju u britanskom nedeljniku koji se zalaže za liberalnu ekonomiju.

Vesti o tome da je istok Starog kontinenta prezadužen obaraju i vrednost akcija na Volstritu, pa su neki američki investicioni fondovi odlučili da do daljeg ne ulažu u istočnu Evropu, dok se ne vidi kakve će biti posledice krize. Srbija će, bez obzira da li će u ovoj situaciji proći bolje ili gore od okolnih zemalja, biti pogođena drastičnim padom ulaganja sa Zapada.

Austrija je posebno zabrinuta, jer su njene banke najveći kreditori u oblasti koja obuhvata i Srbiju. Austrijske banke, pre svih Erste, Rajfajzen i Unikreditova Bank Austrija, uložile su u istočnoevropske projekte čak 230 milijardi evra, što je 75 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda ove male zemlje. „Ekonomska ili politička katastrofa u Ukrajini imala bi domino-efekat na Evropsku uniju”, upozorava ministar finansija u Beču Jozef Prel, dok nedeljnik „Profil” na naslovnoj strani pita „Da li će Austrija bankrotirati?”.

Austrijska vlada sada pokušava da spase svoje banke predlogom da Evropska unija pomogne Istoku sa 150 milijardi evra, ali nije izvesno da će ministri finansija ostalih bogatih članica Unije na sastanku u martu podržati taj predlog. Sem ako ne budu uvereni da bi cela EU mogla da „strada” zbog kredita koji su davani donedavno uspešnim novim članicama i susednim državama, a koji ove zemlje više ne mogu da vraćaju. Grčka je, za svaki slučaj, zaustavila širenje svojih banaka po Balkanu.

„Postoji domino-efekat”, upozorava u „Njujork tajmsu” Kenet Rogof, harvardski profesor koji je bio i glavni ekonomista MMF-a.
„Međunarodno tržište kredita je povezano, pa bi lavina kreditne krize iz istočne Evrope i baltičkih zemalja mogla da izazove pad akcija u Njujorku”, kaže on, a predsednik MMF-a Dominik Stros-Kan dodaje da „pretnja razvijenim ekonomijama ide kroz bankarski kanal” i da očekuje da mu na vrata zakuca drugi talas država koje će tražiti kredite.

Američki list navodi da zvaničnici zaduženi za finansije strahuju da bi ova najteža ekonomska kriza u Evropi od pada Berlinskog zida mogla da uništi valute, kao što se desilo u Aziji krajem devedesetih godina. Tada su države koje su uživale u brzom ekonomskom rastu kao Tajland pozajmljivale u stranim valutama da bi održale ovaj rast, ali odjednom zbog pada sopstvenih valuta nisu mogle da vrate dug.
Od prošlog leta poljski zlot izgubio je gotovo polovinu vrednosti u odnosu na evro, forinta je pala za 30 odsto, češka kruna za 21 odsto, a naš dinar za četvrtinu. Zlot, forinta, kruna i rumunski lej ojačali su u ponedeljak pošto su centralne banke Poljske, Mađarske, Češke i Rumunije izdale saopštenja u kojima su naglasile da u ovim zemljama postoji makroekonomska stabilnost i da zapadne banke neće odustati od svojih ispostava na Istoku. Mađarska centralna banka saopštila je da je do velikog pada forinte od početka godine došlo zbog pada izvoza u zapadnu Evropu.

Da bi se sprečio bankrot, predsednik Svetske banke Robert Zelik poziva zapadnu Evropu da pomogne Istoku kojem je, po njegovoj proceni, potrebno 120 milijardi evra da sredi svoj bankarski sistem. „Bila bi ogromna tragedija da se Evropa ponovo podeli na dva dela”, rekao je Zelik, dok je mađarski premijer Ferenc Đurčanj od EU zatražio sto milijardi evra pomoći za srednju i istočnu Evropu.

Komesar Evropske unije za finansije Hoakin Almunija kaže da i njega brine što se situacija u nekim zemljama centralne i istočne Evrope pogoršava. „Svi smo, kao i Austrija, zabrinuti zbog rizika u zemljama kao što su Ukrajina, Srbija, Hrvatska i Rumunija”, izjavio je Španac, dodavši da „nije čuo” za austrijski plan da se pomogne ovim zemljama i njihovim bankama. Diplomate u Briselu kažu da zvanični Beč uporno lobira da se obezbedi novac kojim bi austrijske banke bile spasene, ali da za sada u ostalim zapadnim članicama EU nema elana da se to i uradi.

Prema nekim procenama, ako se ne spreči kolaps, istočnoevropska kreditna kriza mogla bi da bude pogubnija po svet od američke krize sa stambenim kreditima.

V. Radomirović
------------------------------------------------------------
Kolaps Ukrajine mogao bi da ugrozi ceo bankarski sistem

Za Srbiju može biti utešno što se ne pominje u prvom redu zemalja koje su na udaru krize – u tom redu su Ukrajina, Mađarska, Rumunija, Letonija, Litvanija i Estonija. Ali, jako prisustvo austrijskih banaka kod nas moglo bi da bude kobno u slučaju ukrajinskog ili rumunskog kolapsa koji bi uništio bečke bankare. „Ako bi samo jedna banka u Austriji ili u Švedskoj (Šveđani su puno uložili u baltičke zemlje, prim. V. R.) upala u ozbiljne probleme, ceo bankarski sektor bio bi sistemski ugrožen”, tvrdi Nil Šering, stručnjak za nova evropska tržišta u firmi „Kapital ekonomiks”.
----------------------------------------------------------
Kriza ugrožava proširenje EU

Danijel Korski iz Evropskog saveta za spoljne poslove, organizacije na čijem su čelu Marti Ahtisari i Joška Fišer, piše da će zbog finansijske krize biti ugrožen najuspešniji spoljnopolitički projekat EU – proširenje: „Sve jače ogorčenje britanske, irske i španske javnosti zbog selidbe radnika unutar EU neće se svakako smanjiti zbog mogućnosti da stignu novi useljenici iz Turske ili sa Balkana...

Nestaće i apetita za velike misije u inostranstvu, kao za Euleks na Kosovu koji košta na milijarde dolara”.

„Evropljani strahuju za svoje poslove i zaradu, pa će se još više suprotstavljati primanju novih siromašnih zemalja”, navodi se u izveštaju uticajnog Centra za evropsku reformu o posledicama ekonomske krize na politiku Evropske unije.

(Politika)

(Bold - Drago)