MMF je jedino rešenje
Sve su prilike da će u prvom kvartalu Srbija imati negativan privredni rast, a ono što bi moglo da joj pomogne da izbegne etiketu zemlje u recesiji jesu mere Vlade čije ćemo efekte osetiti tek u narednim mesecima.
Kao odgovor na krizu, ali i smanjenje budžetskih prihoda i stranih investicija još u januaru kao mera predostrožnosti dogovoren je stendbaj aranžman sa MMF-om od 402,5 miliona evra. U ovom trenutku nije tajna da ova suma više neće biti za „ne daj bože“ i isključivo za devizne rezerve.
Premijer Cvetković najavljuje novu pozajmicu od ove međunarodne institucije, i to
ni manje ni više nego dve milijarde evra koje će delom biti upumpane i u državnu kasu. Prevedeno na standard građana, ovaj zajam omogućiće stabilniji dinar, sigurniji budžet i najverovatnije pokretanje infrastrukture, odnosno privrede.(
Najverovatnije - Bold i primedba Drago)
MMF nije, međutim, bure bez dna iz kojeg se može zahvatati kad god zagusti, pogotovo u zemljama centralne i istočne Evrope kojima je, prema procenama koje stižu, neophodna hitna finansijska injekcija. Na ekonomskom samitu Evropske unije, održanom u nedelju u Berlinu, premijer Velike Britanije založio se za izdvajanje dodatnih 400 milijardi evra kojima bi MMF podržao zemlje centralne i istočne Evrope. (
A odakle im, kad su i oni u čabru? Očigledno iz štamparije. - Bold i prim. Drago)
Fond je već uputio kredite ukupne vrednosti 52 milijarde evra Srbiji, Mađarskoj, Letoniji, Ukrajini i Belorusiji, a novi krediti koje bi trebalo da ponudi istoku Evrope skoro da prevazilaze njegove sadašnje kapacitete za pozajmljivanje.
Dogovoreni stendbaj aranžman sa MMF-om, koji je sebi obezbedila Srbija, biće redovni zajam najverovatnije od aprila, a u okviru novog dogovora MMF će postaviti nove uslove. Iako se zna da će novi dogovor biti sklopljen u aprilu, o tome šta bi mogao da traži MMF ne postoje ni približni stavovi. Dok guverner NBS veruje da će smanjenje javne potrošnje prvo pogoditi plate i penzije, premijer je juče obradovao javnost izjavom da se to neće dogoditi.
- Novi aranžman bi tek trebalo da se pregovara, ali nije realno da se plate i penzije smanjuju jer su one već obezvređene slabljenjem dinara u poslednja dva meseca - rekao je Cvetković.
Sigurno je da je uz već postojeći aranžman sa MMF-om, mnogo lakše doći do zajmova od drugih međunarodnih institucija. Svetska banka, ili bilo koji drugi kreditor, lakše će dati zajam zemlji čije „makroekonomske pokazatelje pod kontrolom drži MMF“.
Goran Radosavljević, savetnik Božidara Đelića, veruje da će novim aranžmanom kontrola trošenja pozajmljenog novca biti daleko stroža.
- Ne verujem da će MMF dozvoliti značajno povećanje budžetskog deficita, a to se može dogoditi jedino ako se te pare usmere na projekte u infrastrukturu - smatra Radosavljević.
Rebalansom budžeta moguće je povećati jaz između prihoda i rashoda na oko tri odsto BDP-a, što u odnosu na zemlje u okruženju i nije mnogo, ali pod uslovom da se pare „uposle“ a ne da se potroše (
To će sigurno biti slučaj, kao i do sada - Bold i prim. Drago). Prema rečima Radosavljevića, povećanje PDV-a, neće doneti mnogo toga domaćoj ekonomiji, baš kao ni rezovi u državnoj administraciji odoka. On navodi da jeste potrebno smanjiti državnu administraciju, ali je prethodno treba reformisati jer bi otpuštanje radi smanjenja rashoda na ovaj način samo prebacilo problem na teren Nacionalne službe za zapošljavanje.
Premijer je juče potvrdio da se priprema racionalizacija troškova u državnoj administraciji.
Đelić: Misija dolazi u martu
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je juče da bi misija MMF trebalo da dođe u Beograd u martu.
- Tokom te posete biće poznato koliki su prihodi i rashodi države i u tom smislu ćemo preseći koliko rashoda treba da smanjimo. Utvrdićemo i koliko ćemo novca dobiti od Svetske banke i Evropske unije za budžet i od MMF-a za podršku platnom bilansu i dinaru - naveo je Đelić.
(Blic)
