Dinar šiša gastarbajtere

Srbi iz dijaspore, ogorčeni zbog sezonskog jačanja domaće valute, sve namirnice kupuju pre nego što krenu na godišnji odmor u otadžbinu

BEOGRAD - Dok je nizak kurs evra u odnosu na dinar protekle nedelje dobro došao svima koji su morali da u valuti Evropske unije plate ratu kredita, ili zakup stana, naši građani iz dijaspore koji su ovih dana stigli u otadžbinu, ovakav kurs doživeli su, u najmanju ruku, kao pljačku.

Naime, autori teksta na internet sajtu Srpske dijaspore ističu da jačanje dinara praktično znači da će sve što naši gastarbajteri kupe u Srbiji platiti skuplje nego kod kuće.

- Pre nego što odlučite da krenete u otadžbinu, sve što možete kupite kod kuće (Nemačka, Švajcarska) - upozoravaju na ovom sajtu.

Na istoj veb stranici piše i da je indikativno to što kurs dinara osetno jača prema evru u dva navrata svake godine.

- Prvi put je to uoči letnjih godišnjih odmora, a drugi oko novogodišnjih i božićnih praznika. Tada najviše naših građana koji žive i rade u inostranstvu dolazi u zemlju s većim količinama novca - prenosi sajt Srpska dijaspora.

Inače, nedavni predlog Miloja Kanjevca, ekonomiste i direktora Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) da bi evro trenutno realno trebalo da košta između 120 i 130 dinara, te da je za državu i građane najbolje da nacionalna valuta postepeno krene da se približava "tom" realnom kursu svakako bi obradovao mnogobrojnu dijasporu, ali bi, s druge strane, izazvale i inflatorni udar, smatra Goran Nikolić, stručnjak za finansijsko-valutna kretanja.

- Istraživanja Narodne banke Srbije (NBS) pokazala su da bi u dugom roku (od godinu dana ili duže) slabljenje dinara od 1 odsto dovelo do rasta inflacije od 0,9 odsto. Zamisli te šta bi se desilo kad bi se NBS odlučila da posluša savete IZITA - kaže Nikolić i navodi da se monetarna politika koju Kanjevac predlaže pokazala lošom tokom osamdesetih godina, kada je 1987. godine zabeležena inflacija od čak 117 odsto.

Na pitanje šta bi se u slučaju približavanja domaće valute kursu od 130 dinara za evro, desilo sa 600.000 ljudi koji domaćim bankama duguju oko četiri milijarde evra, Nikolić odgovara da bi ta situacija dovela do toga da bi ti građani postepeno morali da za svoju mesečnu ratu da skoro duplo više dinara nego sada.

- Verovatno bi mnogi došli u situaciju da više ne mogu da servisiraju kredit, a to ne bi bilo dobro ni za banke niti za građane. Banke ne žele da se bave trgovinom nekretninama, već žele da zarade na kamatama, kaže Nikolić i objašnjava da bi na veću korekciju kursa odmah reagovali penzioneri, a potom i zaposleni koji bi tada tražili povećanje plata, jer bi sa svojim primanjima tada mogli da kupe manje, a to bi izazvalo inflatornu spiralu koja bi na kraju dovela do hiperinflacije - navodi Nikolić, dodajući da je stabilan dinar interes Srpske privrede.

STOP UVOZNIČKOM LOBIJU

Saša Đogović, stručni saradnik IZIT, smatra da je trenutna vrednost dinara precenjena i da je to posledica prevelike ponude evra koja je izazvana prodajom imovine u privatizaciji i velikim zaduživanjem u inostranstvu, ali i određenim pritiskom uvoznog lobija. Dok stručnjaci IZIT smatraju da bi realan kurs dinara u odnosu na evro bio između 120 i 130 dinara, Goran Nikolić, ekonomista ističe da bi to bilo kobno za domaću privredu.

- Više od petine našeg uvoza su energenti poput nafte, struje i gasa, 34 odsto su poluproizvodi od kojih naše firme izrađuju finalne proizvode i onda ih izvoze, ili prodaju na našem tržištu. Korekcijom kursa poskupeli bi energenti i poluproizvodi, pa bi samim tim poskupela i roba koju proizvodimo i bila bi manje konkurentna na našem, ali i na inostranom tržištu - kaže Nikolić.

V. STANIĆ

(Kurir)

Ovo je tekst iz ''Kurira'' od pre neki dan... I evo opet dežurnog ''stručnjaka'' Gorana Nikolića koji se naročito pred izbore ''ne skida'' sa B92, ''stručnog saradnika privredne komore srbije'' (kakva je ta komora najbolje pokazuje sama privreda a i ovakvi ''stručnjaci''. Ako je naš uvoz sve jeftiniji, i ako je to benefit ''jakog'' dinara, zašto je onda kod nas sve najskuplje, počevši od tog benzina koji sami rafinišemo iz nafte koju kupujemo za devize koje su kod nas sve jeftinije? Sa druge strane, čuo sam jednog gastarbajtera koji priča da je za ovih par godina od kako su ''stručnjaci'' na vlasti, ''kraći'' za jako velike pare tj. za razliku koliko je više morao prodati slabih evra za ''jaki'' dinar. Koliko su tek privrednici na gubitku koji po ovim cenama ne mogu ništa da izvezu a od kojih zapravo svi živimo? Nekad se govorilo - ''Nekom rat, nekom brat''. Ratni profiteri su se izgleda preorijentisali na ''mirnodopske'' uslove, pa je sad aktuelno ''tvoja pasiva - moja aktiva''. I tako sve dok se bude moglo, tj do gorkoga kraja. Vi, stoko, ćete i dalje ostati ovde, a mi smo sebi obezbedili nekretnine i (vaše) parice u inostranstvu.